U vreme Zvezdanih staza (Star Trek) mnogi problemi koji nas danas opterećuju su rešeni i ljudi tih budućih vekova ne znaju šta je glad, šta su bolesti, siromaštvo. Život u doba Zvezdanih staza je komforniji, bezbedniji, sigurniji, bogatiji, on nije opterećen današnjim ludostima, nema u njemu verske zatucanosti, kvazinauke i drugih gluposti koje opsedaju um današnjih ljudi.
Maglina Raka je ostatak supernove u sazvežđu Bika koji se nalazi na udaljenosti od 6 500 svetlosnih godina. MIRI (srednje infracrveni instrument) i NIRCam (bliska infracrvena kamera), ST Džejns Veb su prikupili podatke koji pomažu da se razjasni istorija magline, njena struktura, hemijski sastav i način na koji je zvezda eksplodirala.
Da li ste se ikada zapitali kako je naš solarni sistem izgledao u prošlosti? Da li su planete bile takve kakve su danas ili su izgledale potpuno drugačije? U ovom videu, putovaćemo nazad da saznamo kako su planete izgledale pre 3,8 milijardi godina.
Enkelad je jedan od Saturnovih unutrašnjih meseca, I šesti je po veličini u ovom planetarnom sistemu sa prečnikom od samo 500 km, međutim njegova skromna veličina ne treba da nas zavara jer je on jedan od najinteresantnijih objekata u čitavom sunčevom sistemu sa aspekta astrobiologije. U ovom videu otkrićemo šta sve znamo o Enkeladu, I videćemo zašto ovaj maleni mesec ima najbolje uslove za postojanje nekakvog oblika života van Zemlje.
Budućnost popravljanja ljudskog tela / The future of repairing the human body
Kako ljudi žive duže nego ikada pre, potrebno je da nam implantati traju onoliko dugo koliko i mi sami, kaže bioinženjerka Nina Tendon. Upotrebom matičnih ćelija i digitalne proizvodnje, ona radi na uzgajanju anatomski preciznih rezervnih delova za ljudsko telo, zamenjujući oštećene kosti, hrskavicu i još štošta sa implantatima koji savršeno odgovaraju i doživotno traju.
Vidim da je jedna od tema koje jako intrigiraju posetioce sajta putovanje ljudi na Mars. Ogromna većina zamišlja to kao neki gest hrabrosti, svojevrsne odvažnosti koju treba da pokažemo kao vrsta i jednostavno se otisnemo. Malo se stisnemo, skupimo pare i hardver, i kao skok u hladnu vodu – stisnemo zube i pravac Mars! Nažalost, realnost je daleko od toga. Za sada ne postoji nijedan elemenat neophodan za takvo putovanje. Nijedan. Ni raketa, ni kapsula, ni baza, ni hardver, ni softveri, ni ljudstvo... čak ni grubi plan. NASA je ugrubo izračunala da bi takva dvogodišnja misija koštala oko \(400 milijardi (Nasin godišnji budžet je malo preko \)20 mld.), plus milijarde za sve nabrojano a da ne računam glavni resurs koji pravi probleme, a to je – vreme.
Ljudske misije na Mars mogle bi biti u opasnosti nakon što su nova istraživanja otkrila da dugotrajna svemirska putovanja mogu uticati na strukturu bubrega astronauta.
Većina naših čitalaca smatra da se na Mars već odavno moralo stupiti i da se neopravdano s tim podvigom kasni. Na početku svemirske ere, od kako je Gagarin poleteo u orbitu, futuristi su predviđali da će do kraja XX veka čovek već imati naselja na Mesecu, a da će se i na Marsu pripremati gradilišta. Ali, desilo se da je budućnost imala drukčije planove: posle osvajanje Meseca tamo se više nije išlo, a osvajanje Marsa je zamagljeno beskrajnim odlaganjima. Ispostavilo se da je let čoveka dalje od Meseca teži nego što nam se pre nekoliko decenija činilo i da smo pre tih nekoliko decenija imali samo bujnu maštu.