Naša nova gošća je prof. dr Koviljka Stanković, vanredna profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, za užu naučnu oblast nuklearna tehnika i predsednica Srpskog nuklearnog društva. S obzirom na novonastale okolnosti u našoj zemlji, pozabavili smo se temom zakonske regulative o nuklearnim programima, samim modularnim reaktorima, ali smo govorili i o principima rada reaktora, gorivima za reaktore gde smo pokrivali i teme poput jonizujućih zračenja i adresiranja mitova o uticaju osiromašenog uranijuma na ljude i životnu sredinu. Takođe smo pokrivali teme o primenama fizike atomskog jezgra na problem klimatskih promena, kao i primenu u medicini, agrokulturi, arheologiji i drugim oblastima. Naravno, jedan deo je posvećen, ne samo zračenjima, već i zaštiti od zračenja i upravljanju nuklearnim otpadom..
"Zinuli smo od čuda!" kaže astronomkinja Mary Barsony, prva autorica novog znanstvenog rada kojim je opisano ovo istraživanje. "Nakon što smo taj izvor proučavali desetljećima, mislili smo da ga prilično dobro poznajemo. Ali bez MIRI-ja ne bismo znali da su tu zapravo dvije zvijezde, a niti to da one proizvode mlazove."
Sve više ima otkrića koja ukazuju da je rani univerzum bio veoma burno mesto u kom su se dešavale veoma intenzivne visokoenergetske pojave, kao što su supernove i kvazari. Ako kojim slučajem nameravate da putujete vremeplovom izbegavajte ovo doba, nije habitabilno i gostoljubivo.
Zašto naš univerzum možda postoji na prelomnoj tački / Why our universe might exist on a knife-edge
Najveće iznenađenje otkrića Higsovog bozona? Da u stvari nema iznenađenja. Đan Đudiče vodi nas kroz problem teoretske fizike: šta ako Higsovo polje postoji u ultra-gustom stanju koje može da znači kolaps svih atomskih materija? Na šaljiv i šarmantan način, Đudiče u glavnim crtama predstavlja mračnu sudbinu - i zašto još uvek ne moramo da brinemo o tome. (Snimljeno na TEDxCERN.)