Saopštenje za javnost

21. maj 2025.

Astronomi su po prvi put svedočili nasilnom kosmičkom sudaru u kojem jedna galaksija probija drugu intenzivnim zračenjem. Njihovi rezultati, objavljeni danas u časopisu Nature, pokazuju da to zračenje umanjuje sposobnost ranjene galaksije da formira nove zvezde. Ovo novo istraživanje kombinuje osmatranja sa Veoma velikog teleskopa Evropske južne opservatorije (ESO VLT) i Atacama velike milimetarsko/submilimetarske antene (ALMA), otkrivajući sve krvave detalje ove galaktičke borbe.

U udaljenim dubinama svemira, dve galaksije su zaključane u uzbudljivom ratu. Iznova i iznova, jure jedna prema drugoj brzinom od 500 km/s u silovitom sudaru, da bi se zatim okrznule, povukle i pripremile za novi napad. „Zato ovaj sistem nazivamo ‘kosmički viteški dvoboj’“, kaže koautor studije Paskje Noterdaem, istraživač sa Instituta za astrofiziku u Parizu i Francusko-čileanskog astronomskog laboratorijuma u Čileu, poredeći događaj sa srednjovekovnim sportom. Ali ovi galaktički vitezovi nisu nimalo viteški nastrojeni, i jedan ima veliku prednost: koristi kvazar da probode protivnika kopljem zračenja.

Kvazari su svetli centri udaljenih galaksija koje napajaju supermasivne crne rupe, oslobađajući ogromne količine zračenja. I kvazari i sudari galaksija bili su mnogo češći u prvih nekoliko milijardi godina svemira, pa ih astronomi posmatraju zavirujući u daleku prošlost moćnim teleskopima. Svetlost iz ovog „kosmičkog dvoboja“ putovala je više od 11 milijardi godina do nas, tako da ga vidimo onakvim kakav je bio kada je svemir imao samo 18% svoje današnje starosti.

„Ovde po prvi put vidimo uticaj zračenja kvazara direktno na unutrašnju strukturu gasa u inače regularnoj galaksiji“, objašnjava koautor istraživanja Sergej Balašev, istraživač u Ioffe institutu u Sankt Peterburgu, Rusija. Nova osmatranja ukazuju na to da zračenje koje emituje kvazar remeti oblake gasa i prašine u regularnoj galaksiji, ostavljajući samo najmanje i najgušće regione. Verovatno su ti regioni premali da bi mogli da formiraju nove zvezde, ostavljajući ranjenu galaksiju sa manje zvezdanih „rasadnika“ u dramatičnoj transformaciji.

Ali ova galaktička žrtva nije jedina koja se menja. Balašev objašnjava: „Smatra se da ovakvi sudari dovode ogromne količine gasa do supermasivnih crnih rupa koje se nalaze u centrima galaksija.“ U ovom kosmičkom dvoboju, nove rezerve goriva dospevaju u domet crne rupe koja napaja kvazar. Kako crna rupa nastavlja da se hrani, kvazar može da nastavi svoj razorni napad.

Ova studija je sprovedena korišćenjem ALMA teleskopa i instrumenta X-shooter na ESO VLT teleskopu, oba smeštena u Atakama pustinji u Čileu. Visoka rezolucija ALMA-e pomogla je astronomima da jasno razlikuju dve galaksije u sudaru, koje su u prethodnim posmatranjima izgledale kao jedan objekat zbog svoje blizine. Pomoću X-shootera, istraživači su analizirali svetlost kvazara dok je prolazila kroz regularnu galaksiju. Ovo je omogućilo timu da prouči kako je galaksija bila pogođena zračenjem kvazara u ovom kosmičkom sukobu.

Posmatranja pomoću većih, moćnijih teleskopa mogla bi otkriti više o ovakvim sudarima. Kako Noterdaem kaže, teleskop kao što je ESO-ov Ekstremno veliki teleskop „će nam sigurno omogućiti dublje proučavanje ovog i sličnih sistema kako bismo bolje razumeli evoluciju kvazara i njihov uticaj na matične i obližnje galaksije.“

Više informacija

Ovo istraživanje je predstavljeno u radu koji će biti objavljen u časopisu Nature, pod naslovom „Zračenje kvazara transformiše gas u galaksiji koja se spaja“ (doi: 10.1038/s41586-025-08966-4).

Tim istraživača čine: S. Balašev (Ioffe Institut, Sankt Peterburg, Rusija), P. Noterdaem (Institut za astrofiziku u Parizu, Francuska i Francusko-čileanski laboratorijum za astronomiju, Čile), N. Gupta (Interuniverzitetski centar za astronomiju, Pune, Indija), J.K. Krogager (Univerzitet u Lionu I, Francuska i FCLA), F. Komb (Koledž Francuske, Pariz), S. Lopez (Univerzitet Čilea), P. Petižean (IAP), A. Omont (IAP), R. Srianand (IUCAA), i R. Kuelar (UChile).

Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) je međunarodna astronomska opservatorija u partnerstvu ESO-a, Nacionalne naučne fondacije SAD (NSF) i Nacionalnih instituta za prirodne nauke Japana (NINS) u saradnji sa Republikom Čile. ALMA finansiraju ESO u ime svojih članica, NSF u saradnji sa Nacionalnim istraživačkim savetom Kanade (NRC) i Savetom za nauku i tehnologiju Tajvana (NSTC), kao i NINS u saradnji sa Akademijom Sinica (AS) iz Tajvana i Korejskim institutom za astronomiju i svemirske nauke (KASI). Izgradnju i operacije ALMA-e vode ESO, NRAO (Severna Amerika) i NAOJ (Istočna Azija). Zajednička opservatorija ALMA (JAO) obezbeđuje jedinstveno rukovođenje i upravljanje projektom.

Evropska južna opservatorija (ESO) omogućava naučnicima širom sveta da otkrivaju tajne svemira u korist čovečanstva. Dizajniramo, gradimo i upravljamo vrhunskim opservatorijama na tlu koje astronomi koriste za istraživanja i širenje fascinacije astronomijom, i podstičemo međunarodnu saradnju u oblasti astronomije. Osnovana kao međuvladina organizacija 1962. godine, danas ESO podržava 16 država članica (Austrija, Belgija, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Irska, Italija, Holandija, Poljska, Portugalija, Španija, Švedska, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo), zajedno sa domaćinom Čileom i Australijom kao strateškim partnerom. ESO-ova centrala, posetilački centar i planetarijum (ESO Supernova) nalaze se blizu Minhena u Nemačkoj, dok ESO-ovi teleskopi rade na tri lokacije u čileanskoj pustinji Atakama — La Silla, Paranal i Chajnantor. Na Paranalu ESO upravlja Veoma velikim teleskopom (VLT) i njegovim interferometrom, kao i istraživačkim teleskopima poput VISTA-e. Takođe će ESO na Paranalu ugostiti i upravljati Čerenkovim teleskopskim nizom – jug, najvećom i najosetljivijom opservatorijom gama zraka na svetu. U saradnji sa međunarodnim partnerima, ESO upravlja ALMA-om na Čajnantoru. Na Seru Armazonesu, blizu Paranala, gradimo „najveće oko na nebu“ – Ekstremno veliki teleskop (ELT). Iz kancelarija u Santjagu podržavamo naše operacije u zemlji domaćinu i sarađujemo sa čileanskim partnerima i društvom.

Linkovi

• Naučni rad
• Fotografije VLT teleskopa
• Fotografije ALMA teleskopa
• Više o ESO-ovom Ekstremno velikom teleskopu na zvaničnoj stranici i u press kit-u
• Za novinare: pretplatite se na naša saopštenja pod embargom na vašem jeziku i prijavite se za učešće u (delimično finansiranoj) ESO-ovoj medijskoj poseti 2025. godine (NOVO)
• Za naučnike: imate zanimljivu priču? Predložite svoje istraživanje
• Novo ESO istraživanje potvrđuje ozbiljnu štetu planiranu industrijskim kompleksom u blizini Paranala