Jedan od osnovnih zakona fizike, koje je Ajnštajn postavio pre više od 100 godina, jeste da postoji krajnja brzine, preko koje ništa ne može da se kreće. Brzina svetlosti. Ta maksimalna brzina, 299.792.458 m/s, je brzina kojom sve čestice bez mase putuju kroz vakuum svemira. Ako imaju masu, mogu se samo približiti (ali nikada dostići) tu brzinu. Maksimala brzina kretanje kroz sredinu koja nije vakum, manja je od brzine svetlosti u vakumu.
Solarne energetske čestice (SEP) su jedan od glavnih izazova budućih svemirskih letova. Dok uobičajene čestice solarnog vetra, elektroni, protoni i joni helijuma putuju nekoliko dana, oblaci ovih malih, veoma brzih solarnih projektila, put od 150 miliona km do Zemlje prevale za manje od sat vremena. One mogu da sprže osetljivu elektroniku svemirskih letilica i predstavljaju ozbiljan rizik za astronaute. Sunce ih izbacuje u svim pravcima pa se teško detektuju i predviđaju.
Šteta, jer je to stvarno jedno čudo koje nam pada na glavu s neba. Kažem čudo, jer sam siguran da mnogi o toj vrsti padavina ne znaju skoro ništa. Da bacimo malo pogled na sneg, i pogledamo neka fakta u vezi s njim. Ako nam nije padao ove godine, da bar budemo spremni za dogodine.
Svemirski teleskop Habl ne prestaje da nam dostavlja nove fascinantne fotografije galaksija. Nama ne preostaje ništa drugo nego da o njima pišemo i da im se divimo. NGC 2336 je galaksija upravo onako kako zamišljamo galaksije, velike, lepe i plave. Radi se o spiralnoj galaksiji sa prečkom u svojoj sredi. Prostire se na ogromnih 200.000 svetlosnih godina i nalazi se približno 100 miliona svetlosnih godina od nas u severnom sazvežđu Camelopardalis (Žirafa).
U prodaji su dve knjige Draga Dragovića. Nekoliko članaka iz obe su naši čitaoci mogli da pročitaju u Astronomskom magazinu, a radi se o intrigantnim, informativnim i zanimljivim temama iz oblasti nauke.
Obe su idealan poklon učenicima, studentima i svim drugim ljudima radoznalog duha.
Kao to se svi sećamo, prvi čovek koji je kročio na drugi svet nije s nama više od 8 godina. Bio je to veliki gubitak i, kao što je i logično, veliki broj medija je obeležio taj nemili događaj. Srećom, za ilustraciju vesti, mnogi su odabrali Armstrongovu sliku unutar lunarnog modula koju je snimio 'Baz' Oldrin nakon njihovog istorijskog boravka na površini. Naravno, mislim na ovu:
Veleposlanstvo Ruske Federacije i Rossotrudničestvo organiziralo je 09. marta u Zagrebu, Park Stara Trešnjevka, pored biste Jurija Gagarina, prvog čovjeka u svemiru, proslavu povodom njegova rođendana.
Noćas je asteroid Vesta bio najbliže Zemlji. Od Zemlje je bio udaljen 203.6 milijuna kilometara. Bilo je dosta hladno pa sam iskoristio privilegiju da robotiziranim teleskopom snimam iz tople sobe, upravljajući teleskopima i snimanjima u zvjezdarnici Apollo putem računalne mreže.
Jedan od osnovnih zakona fizike, koje je Ajnštajn postavio pre više od 100 godina, jeste da postoji krajnja brzine, preko koje ništa ne može da se kreće. Brzina svetlosti. Ta maksimalna brzina, 299.792.458 m/s, je brzina kojom sve čestice bez mase putuju kroz vakuum svemira. Ako imaju masu, mogu se samo približiti (ali nikada dostići) tu brzinu. Maksimala brzina kretanje kroz sredinu koja nije vakum, manja je od brzine svetlosti u vakumu.
Šteta, jer je to stvarno jedno čudo koje nam pada na glavu s neba. Kažem čudo, jer sam siguran da mnogi o toj vrsti padavina ne znaju skoro ništa. Da bacimo malo pogled na sneg, i pogledamo neka fakta u vezi s njim. Ako nam nije padao ove godine, da bar budemo spremni za dogodine.
Kao to se svi sećamo, prvi čovek koji je kročio na drugi svet nije s nama više od 8 godina. Bio je to veliki gubitak i, kao što je i logično, veliki broj medija je obeležio taj nemili događaj. Srećom, za ilustraciju vesti, mnogi su odabrali Armstrongovu sliku unutar lunarnog modula koju je snimio 'Baz' Oldrin nakon njihovog istorijskog boravka na površini. Naravno, mislim na ovu:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
