Pre manje od pola sata, Kina je otvoriti novu fazu u svom kosmičkom programu s posadom lansiranjem modula 'Tianhe', jezgra svoje nove stalne orbitne stanice. S novom stanicom u orbiti gledaćemo u sledećim godinama pojačane aktivnosti misija s posadom. Bez sumnje, još uvek daleko od nivoa prometa na koji nas je navikla ISS, ali ne zaboravimo da smo suočeni sa kosmičkim projektom samo jedne zemlje. Do nedavno nismo tačno znali kakav će biti redoslijed izdavanja ove stanice, ali nedavno na kineskom forumu 9ifly procurilo je ono što se čini službenim kalendarom misija. Prema ovom planu, između 2021. i 2022. pratićemo ukupno 11 misija vezanih sa stanicom koje uključuju lansiranja tri velika modula raketama 'Dugi marš CZ-5B', četiri teretna broda 'Tianzhou' lansirana 'Dugim marševima CZ-7' i četiri misije s posadom. 'Shenzhou' će poleteti raketom 'Dugi marš CZ-2F'.
Ove godine se baš na Srpsku novu godinu navršilo pola stoleća i 5 godina otkako nas je napustio Sergej Pavlovič Koroljev, mitski glavni inženjer i konstruktor, predsednik Saveta glavnih konstruktora SSSR-a, akademik i otac sovjetskog kosmičkog programa. Glavni u konstruktorskom birou OKB-1, Koroljev je nadzirao lansiranje prvog Zemljinog veštačkog satelita, prvu misiju na Mesec i druge planete, kao i prvi let u kosmos s ljudskom posadom, uz mnoga druga postignuća. I za sve to vreme, CIA i ostatak sveta nisu znali njegov identitet. No, glavni inženjer nije bio zadovoljan tim uspesima, jer su njegovi planovi sezali mnogo dalje. Dalje i od Meseca, Venere i Marsa. O tim programima se mnogo pisalo nakon raspada Sovjetskog Saveza, ali bilo je još uvek mnogo elemenata koji su ostali iza vela. Srećom, iz arhive starog OKB-1 – trenutno kompanije RKK 'Energija' – s vremena na vreme se pojavljuju detalji nekih od tih starih tajnih projekata za koje smo mislili da su izgubljeni i zaboravljeni.
Bilo bi neozbiljno raspravljati o tome što će se dogoditi u daljoj budućnosti, to nitko ne može sa sigurnošću predvidjeti osim nekih općenitih tvrdnji. Stoga ću se ograničiti na budućnost do kraja 21. stoljeća.
Ideja o novoj planeti se zasnivala na tzv. Bodeovom zakonu o razdaljinama planeta u Sunčevom sistemu. Radi se zapravo o matematičkoj formuli koju je 1766. postavio nemački astronom Johan Ticius (Johann D. Titius), ali ju je popularizovao takođe nemački astronom Johan Bode (Johann Bode) pa je ona uglavnom poznata kao Bodeov zakon (Bode`s law).
Ove godine se baš na Srpsku novu godinu navršilo pola stoleća i 5 godina otkako nas je napustio Sergej Pavlovič Koroljev, mitski glavni inženjer i konstruktor, predsednik Saveta glavnih konstruktora SSSR-a, akademik i otac sovjetskog kosmičkog programa. Glavni u konstruktorskom birou OKB-1, Koroljev je nadzirao lansiranje prvog Zemljinog veštačkog satelita, prvu misiju na Mesec i druge planete, kao i prvi let u kosmos s ljudskom posadom, uz mnoga druga postignuća. I za sve to vreme, CIA i ostatak sveta nisu znali njegov identitet. No, glavni inženjer nije bio zadovoljan tim uspesima, jer su njegovi planovi sezali mnogo dalje. Dalje i od Meseca, Venere i Marsa. O tim programima se mnogo pisalo nakon raspada Sovjetskog Saveza, ali bilo je još uvek mnogo elemenata koji su ostali iza vela. Srećom, iz arhive starog OKB-1 – trenutno kompanije RKK 'Energija' – s vremena na vreme se pojavljuju detalji nekih od tih starih tajnih projekata za koje smo mislili da su izgubljeni i zaboravljeni.
Ideja o novoj planeti se zasnivala na tzv. Bodeovom zakonu o razdaljinama planeta u Sunčevom sistemu. Radi se zapravo o matematičkoj formuli koju je 1766. postavio nemački astronom Johan Ticius (Johann D. Titius), ali ju je popularizovao takođe nemački astronom Johan Bode (Johann Bode) pa je ona uglavnom poznata kao Bodeov zakon (Bode`s law).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
