Pogon sa konstantnim ubrzanjem je najobećavajući pogon za svemirska putovanja. Za razliku od postojećih pogona koji u kratkom vremenu daju veliko ubrzanje, od više G (G je sila kojom nas Zemlja privlači i našoj masi daje našu težinu), pogon konstantnog ubrzanja konstantno ubzava svemirski brod ubrzanjem od 1G (dodatnih 9,81 m/s svake sekunde). 1G je idealno ubrzanje za čoveka jer se time stvora veštačka gravitacija. Putnici bi imali svoje zemljske težine i osećali bi se prijatno kao na Zemlji. Ne bi bili u pogubnom po zdravlje bestežinskom stanju ili pod velikim G.
Pošto novi Nasin rover 'Perseverance' uskoro sleće na Mars, ovo je poslednja šansa da se podsetimo na težak put s kojim je bio suočen sadašnji rover, 'Curiosity'. Iako je napravljen besprekorno, pravo čudo tehnike i elektronike, pokvario se – i to opasno – već posle 6 meseci rada na Crvenoj planeti! I što je najgore, nije mu se pokvario točak već – mozak! Kako je to rešeno? Da li je NASA nešto naučila?
Faze Meseca tokom 2021. godine, sa libracijama, u intervalima od po jedan sat – svaki kada predstavlja jedan sat rotiranja Meseca. Sem ovoga, animacija pokazuje i položaj Mesečeve orbite, udaljenost od Zemlje itd. krateri u blizini terminatora su označeni, kao i mesta sletanja Apola…
Novi krug oko Sunca da počnemo sa novim slikama Sunčeve površine - fotosfere i hromosfere. Aktivna oblast 2794 i 2795 polako prelaze preko diska a na istočnom i zapadnom kraju se vide lepe protuberancije.
Nije čudo što je astronomija toliko važna i popularna. Ona od iskonskih vremena pred sebe stavlja najvažnija pitanja s kojima se čovek sreće: od čega je svet sastavljen, kako je nastao i kada je nastao, kakvog je oblika Zemlja, postoji li život i van Zemlje, šta se sve u univerzumu nalazi, kakva je priroda nebeskih tela, kakvo je poreklo nebeskih pojava, preti li i kakva opasnost iz svemira i tako dalje. A to su, kad razmislite, najvažnija pitanja, jer se, bar neka od njih, tiču opstanka svih nas, pa zapravo i čitavog života na planeti.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Za zvezdu Regulus, ili ti srce prolećnog sazvežđa Lav, se odavno zna da je dvojna. Regulus je sjajna zvezda koju lako uočavamo i golim okom. Za razliku od nje, njen pratioc je sasvim dobro sakriven ne samo od naših pogleda već se nalazi i van opsega svih do sada izgrađenih teleskopa. Uprkos problemima, rezultati skorašnjih istraživanja nam dozvoljavaju da tvrdimo kako smo ipak uspeli u tome, odnosno da smo došli do nekakvih saznanja a u vezi Regulusovog pratioca.
Faze Meseca za 2021-tu godinu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
