Prošle nedelje sam (ponovo) pisao o mom omiljenom Tritonu. Tada sam se setio misije koja je prošle godine bila u šesnaestercu – znači 'samo što nije' – ali nažalost gol je promašen: misija je otkazana 'do daljeg'. Ako kažem da je trebala da stigne do cilja 2040, to znači da je mnogi od nas možda neće ni da doživi. Zato nam je ovo šansa da vidimo kako su naučnici i inženjeri naše generacije razmišljali o jednoj međuplanetnoj misiji.
Kada bi mene Rada Đurić pozvala u TV emisiju 'Da sam ja neko', rekao bih da bi želeo da posetim Triton. Samo Jelena zna zašto je to tako, ali nećemo danas o tome. Fakat je da je Triton svakako jedan od najzagonetnijih svetova (ne objekata!) u našoj porodici, rame uz rame sa Plutonom i Titanom.
Cele prošle godine sam bio dobar, a to Deda Mraz ume da ceni! Zato nije čudo što sam na kraju godine dobio, pazite sad: čuveni, neprevaziđeni i veoma maestralni komplet Lego kocaka Saturn V! Ta-daaaa!
Magnetar je neutronska zvezda sa izuzetno jakim magnetnim poljem koji često sijaju spektakularno jako i bez upozorenja. Magnetari mogu biti hiljade puta svetliji od našeg sunca ali njihove erupcije su kratke i nepredvidive pa su izazov za astrofizičare da ih pronađu i prouče.
Neka se niko ne loži: Uprkos onome šta govore holivudski filmovi, ako sjutra otkrijemo opasan asteroid koji će se za nekoliko meseci zabiti u Zemlju, ništa nećemo moći da učinimo. Ne, neće nas spasiti ni nuklearno oružje lansirano u kosmos u poslednjem času niti Bruce Willis. Međutim, ako nam daju dovoljno vremena, moći ćemo da isprobamo neke od (bez)brojnih metoda koje postoje za skretanje ili uništavanje asteroida... što bi teoretski trebalo da funkcioniše. Kažem 'u teoriji', jer nijednu metodu niko nikad do sada nije isprobao. Možda se to promeni ove godine, ali to nije tema ove priče već jedne prethodne...
Prošla godina bila je godina velike ljudske aktivnosti na Marsu. Zapravo automatskih letilica koje su stigle do Marsa. Čak tri robotske letilice su stigle do Marsa. Stizale su ovim redom.....
Kratka priča Artura C. Klarka „Zvezda” pojavila se u naučnofantastičnom časopisu Infiniti Science Fiction 1955. godine. Priču je napisao u stanju neobično intenzivnih emocija. Priča se bavi temom koja je obrađena u delu H. G. Vellsa pod nazivom „Zvezda“ (1897). U Velsovoj priči, sudar nebeskog tela sa Jupiterom i uništenje te planete podseća ljudsku rasu da je isto tako lako mogla biti uništena. Klarkova priča na sličan način stavlja ljudsku rasu u galaktički kontekst koji sugeriše da planeta Zemlja i njeni stanovnici možda i nisu toliko važni u kosmičkom poretku stvari, kao što nisu bili dinosauri.
Neka se niko ne loži: Uprkos onome šta govore holivudski filmovi, ako sjutra otkrijemo opasan asteroid koji će se za nekoliko meseci zabiti u Zemlju, ništa nećemo moći da učinimo. Ne, neće nas spasiti ni nuklearno oružje lansirano u kosmos u poslednjem času niti Bruce Willis. Međutim, ako nam daju dovoljno vremena, moći ćemo da isprobamo neke od (bez)brojnih metoda koje postoje za skretanje ili uništavanje asteroida... što bi teoretski trebalo da funkcioniše. Kažem 'u teoriji', jer nijednu metodu niko nikad do sada nije isprobao. Možda se to promeni ove godine, ali to nije tema ove priče već 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
