Došlo je vreme neprofesionalnih astronauta. Pruža se prilika svakome, pa i vama, barem teoretski, da odletite do Meseca i nazad na Zemlju. Japanski milijarder traži osam dobrovoljaca koji bi s njim leteli do Meseca svemirskim brodom Staršip.
Kad bih ja imao brdo ₿ ili $$$, prvo bih smislio putničku misiju na Marsove satelite – neuporedivo je lakša i jeftinija od povratnog putovanja na Mars. Zanimljivo je da je do pre recimo desetak ili čak manje godina takva opcija često pominjana, jer NASA nije raspolagala budžetom i resursima za put na Crvenu planetu. A onda su se pojavili privatnici i Kinezi i sve se promenilo. Ali da vidimo kako bi – bar hipotetički – izgledala takva misija...
Obično mislimo da su supernove eksplozije zvezda mnogo veće mase od Sunca koje nastaju kada se njihova jezgra uruše u imploziji. Ali supernove nastaju i u eksplozijama belih patuljaka. To su supernove tipa Ia i poznate su kao standardne sveće po kojima se određuju udaljenosti objekata u svemiru i brzina njegovog širenja.
Rusija je lansirala novi meteorološki satelit usmeren na posmatranje arktičkih regija. Lansiranje 'Aрктика-M' №1 obavljeno je u nedelju 28. februara 2021. u 06:55 UTC raketom 'Союз-2.1б' / 'Фрегат' koja je poletela s rampe ПУ-6 zone №31 kosmodroma Bajkonur. Lansiranje meteorološkog satelita obično nije posebno zanimljiva vijest, ali u ovom slučaju govorimo o projektu koji se razvija preko deset godina. Zapravo, program 'Арктика' pretrpio je nebrojena odgađanja od svog početka, do te mere da se činilo da je odgođen na neodređeno vreme. 'Арктика' je rođena 2006. godine s ciljem promocije eksploatacije arktičkih resursa, jednog od prioriteta Kremlja.
Nasuprot nekim oblastima astronautike o kojima već cvrkuću i vrapci na grani, ima oblasti potpuno nepoznatih široj javnosti. Danas ću reći nešto o jednoj od njih – o sovjetskim kosmičkim teleskopima. Njihov razvoj je dosegao vrhunac u SSSR-u tokom 80-ih godina. Tada su rođeni brojni projekti koji su trebali da stvoriti novu generaciju satelita sposobnih za podmatranje svemira na različitim talasnim dužinama. Na nesreću svojih konstruktora, SSSR je nedugo nakon toga prestao da postoji, a s njim je nestala mogućnost da mnoge od ovih zanimljivih predloga postanu stvarnost.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Svemirski teleskop Habl objavio je snimak komete P/2019 LD2 (LD2). Kometa se nalazi među trojanskim asteroidima i ima dužinu repa od 660.000 km. Veruje se da je ostatak formiranja spoljnih planeta pre više milijardi godina.