U utorak, 14. decembra 2021. godine svečano će biti otvoren IPA projekat ELECTRA. Svečanost će se održati u 11 časova u Klubu nastavnika na 2. spratu Departmana za fiziku, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (adresa: Trg Dositeja Obradovića 4, Novi Sad). Otvaranje organizuje Prirodno-matematički fakultet i događaj će biti otvoren je za javnost.
Neptun je najudaljenija planeta od sunca i pripada kategoriji ledenih džinova poput sestrinske planete Uran. Neptun je čak 17 puta masivniji od nase planete I do sada je posecen samo putem jedne svemirske sonde, odnosno Voyagera 2 koji je proleteo pored ove planete davne 1989-te godine. Prilikom ovog proleta, otkrili smo da Neptun ima najbrže oluje u našem sunčevom sistemu a da se ogromne oluje formiraju i nestaju za samo nekoliko godina. Koje sve misterije krije ova najudaljenija planeta?
'SpaceX' je pre neki dan, 9. decembra 2021. u 06:00 UTC, lansirao 'Falcon 9 Block 5' s rampe 39A centra Kennedy na Floridi s rendgenskom opservatorijom IXPE, prvom misijom isključivo posvećenom merenju polarizacije najenergetskih zračenja kozmosa. Prvi stepen B1061, u svojoj petoj misiji, uspešno je sleteo na splav ASDS 'Just Read the Instruction',koji se nalazi na oko 650 km od obale Floride. Ovo je bilo 28. lansiranje 'Falcona 9' u 2021. godini, što je čini raketom koja je izvela najviše misija ove godine (sledi je 'Sajuz', sa 21 misijom). Sa 325 kg, IXPE je najlakši teret ikad lansiran raketom 'Falcon 9'. Prvobitno je planirano da bude lansiran u orbitu 2020. malom raketom 'Pegasus-XL', kao što je urađeno sa NuSTAR rendgenskom observatorijom (360 kg) 2012. Međutim, zbog budžetskih ograničenja, misija je prvo odgođena za proleće 2021, a zatim na kasnije ove godine. U julu 2019. 'SpaceX' je ponudio lansiranje malog satelita za samo $50,3 miliona, što je brojka koju nijedna druga kompanija ne može da pobije. Inače, korišćenje 'Falcona 9' omogućilo je da se orbita opservatorije podigne na 600 km, iznad prvobitno planiranih 540 km. Početna orbita IXPE je praktički ekvatorijalna, sa samo 0,2º nagiba i dimenzija 590 × 600 km. Drugi stepen 'Falcona 9' je morao da izvede manevar dug skoro jedan minut kako bi se postigla promena orbitne ravni, što je omogućeno malom masom korisnog tereta.
Više nema nikakve sumnje da će u buduće Kina igrati veliku, možda i glavnu ulogu u međuplanetnom istraživanju. Imaju sve što im treba: volju, ljude, planove, rakete, i što je najvažnije – pare. Vreme radi za njih. Za ono za šta su Sovjetima i Amerikancima trebale decenije, oni su sabili u manje od desetak godina. Danas imaju dva rovera na dva nebeska tela. Da vidimo šta radi njihov Marsovac:
Kod mene u stanu ima strašno puno prašine. Mislim, obrišem je sa police, a već posle nekoliko minuta vidim nove primerke kako se talože. Vremenom sam naučio da prašine zapravo ima svuda, sem u nekim laboratorijama u kojima postoje posebne procedure i timovi ljudi koji se brinu da svako zrnce izbace napolje. Čitao sam negde da je Stiv Džobs klečao u jednoj takvoj svojoj laboratoriji i lupom tražio zrnca prašine da bi posle izgrdio spremačice ako neku trun uspe da nađe. Dakle, prašina je napast koju neki rešavaju tako što dignu ruke od nje.
Aeronautička kompanija 'Relativity Space' poslednjih meseci je postala poznata zahvaljujući dobrom ulaganju svojih financija. Ova američka kompanija nije previše eksponirana u medijima, ali razvija dve rakete koje, ako krenu napred, obećavaju da će dati puno tema za razgovor: 'Terran 1' i 'Terran R'. 'Terran 1' je mali lanser dizajnom ne mnogo različit od mnogih koji su preplavili tržište poslednjih godina. Nasuprot tome, 'Terran R' je osvojio sve naslove zbog svojih gracioznih linija i zbog toga što u osnovi predstavlja smanjenu kopiju 'SpaceX-ovog' sistema 'Starship'. 'Relativity Space' je NewSpace startup smešten u Long Beachu (Kalifornija) koji su 2015. osnovali inženjeri Tim Ellis i Jordan Noone. Kao i druge New Space kompanije, njihov kratkoročni cilj je da razviju raketu koja bi stekla uporište na konkurentnom tržištu mikro-lansera. Propusnica im je Aeon 1, motor na metan – zapravo prirodni gas – i tečni kiseonik, koji može da stvori potisak između 69 i 113 kN. Motor, izrađen 3D printingom od posebne legure, testiran je preko 400 puta u Nasinom Stennis centru.
Krajem prošlog stoleća NASA je počela da razvija letilicu koja je, da je bilo više para i lobiranja, mogla da revolucionira pristup orbiti. Reč je, naravno, o X-33, projektu koji je većina – ali ne i ja – praktički zaboravila, a koji je ipak postao pravi mit u istoriji astronautike. Za mnoge je X-33 bio velika propuštena prilika, poslednji ozbiljan pokušaj stvaranja jeftinog, višekratnog lansirnog sistema koji je mogao da unese revoluciju u pristup kosmosu.
'SpaceX' je pre neki dan, 9. decembra 2021. u 06:00 UTC, lansirao 'Falcon 9 Block 5' s rampe 39A centra Kennedy na Floridi s rendgenskom opservatorijom IXPE, prvom misijom isključivo posvećenom merenju polarizacije najenergetskih zračenja kozmosa. Prvi stepen B1061, u svojoj petoj misiji, uspešno je sleteo na splav ASDS 'Just Read the Instruction',koji se nalazi na oko 650 km od obale Floride. Ovo je bilo 28. lansiranje 'Falcona 9' u 2021. godini, što je čini raketom koja je izvela najviše misija ove godine (sledi je 'Sajuz', sa 21 misijom). Sa 325 kg, IXPE je najlakši teret ikad lansiran raketom 'Falcon 9'. Prvobitno je planirano da bude lansiran u orbitu 2020. malom raketom 'Pegasus-XL', kao što je urađeno sa NuSTAR rendgenskom observatorijom (360 kg) 2012. Međutim, zbog budžetskih ograničenja, misija je prvo odgođena za proleće 2021, a zatim na kasnije ove godine. U julu 2019. 'SpaceX' je ponudio lansiranje malog satelita za samo $50,3 miliona, što je brojka koju nijedna druga kompanija ne može da pobije. Inače, korišćenje 'Falcona 9' omogućilo je da se orbita opservatorije podigne na 600 km, iznad prvobitno planiranih 540 km. Početna orbita IXPE je praktički ekvatorijalna, sa samo 0,2º nagiba i dimenzija 590 × 600 km. Drugi stepen 'Falcona 9' je morao da izvede manevar dug skoro jedan minut kako bi se postigla promena orbitne ravni, što je omogućeno malom masom korisnog tereta.
Aeronautička kompanija 'Relativity Space' poslednjih meseci je postala poznata zahvaljujući dobrom ulaganju svojih financija. Ova američka kompanija nije previše eksponirana u medijima, ali razvija dve rakete koje, ako krenu napred, obećavaju da će dati puno tema za razgovor: 'Terran 1' i 'Terran R'. 'Terran 1' je mali lanser dizajnom ne mnogo različit od mnogih koji su preplavili tržište poslednjih godina. Nasuprot tome, 'Terran R' je osvojio sve naslove zbog svojih gracioznih linija i zbog toga što u osnovi predstavlja smanjenu kopiju 'SpaceX-ovog' sistema 'Starship'. 'Relativity Space' je 
Krajem prošlog stoleća NASA je počela da razvija letilicu koja je, da je bilo više para i lobiranja, mogla da revolucionira pristup orbiti. Reč je, naravno, o X-33, projektu koji je većina – ali ne i ja – praktički zaboravila, a koji je ipak postao pravi mit u istoriji astronautike. Za mnoge je X-33 bio velika propuštena prilika, poslednji ozbiljan pokušaj stvaranja jeftinog, višekratnog lansirnog sistema koji je mogao da unese revoluciju u pristup kosmosu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
