U martu ove godine američka kompanija 'Rocket Lab' je predstavila svoju novu raketu 'Neutron', lanser srednjeg tipa sposoban da postavi 8 tona u nisku orbitu. Uvođenje ovog lansera označilo je radikalnu promenu u poslovnom modelu kompanije na čelu s Novozelanđaninom PeteromBeckom, koji je do sada bio fokusiran na mikrolanser 'Electron', malu raketu koji može da onese oko 300 kg u LEO. To je na neki način značilo i priznanje poraza: da kompanija koja proizvodi sopstvene mikrorakete ne može da bude profitabilna ispunjavajući zahteve samo ovog sektora tržišta. Kako god bilo, novi 'Neutron' igra u mnogo jačoj ligi i nominovan je kao konkurencija raketama kao što su 'Antares' ili 'Sajuz'. Međutim, ni pola godine kasnije, 'RocketLab' je ponovo krenuo i prošle nedelje je predstavio novi dizajn za 'Neutron'. Zapravo, nova raketa je potpuno drugačija od one koju smo mogli da vidimo u martu. Pođimo prvo od te 'stare':
Bar s' Andrićeve strane, to nije bila ljubav ni na prvi ni na drugi pogled: kada je kao diplomata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca tokom 1922. i 1923. boravio u Trstu, a na osnovu pisama koje je slao prijateljima* jasno je da je Andrić ovde bio nesrećan.
Za sve astronomske gastronome Parks (Parkes) teleskop je sigurno – ONO PRAVO. SAN. JAVA. LJUBAV. I naravno MOĆ.... ali naučna! Čak i deda Dragoslav, koji je zavidno prošpartao ovu našu planetu, mi reče – ČUDO NEVIĐENO. Taj, 64-metarski (u prečniku) “tanjir” iznad glave, dok “surfujete” po predivnom južnom nebu, je teško opisiva snaga nauke. Moj stari mentor (Prof. White) kaže da je jedino *eks bolji od “vozanja” ovog čuda... A vi mlađi (g)astronomi - sad na sanjanje Jafe ili napolitanki i ostalih opštenarodnih zadovoljstava.
Nedavno je kompanija iz Barselone PangeaAerospace predstavila Demo P1, raketni motor na bazi metana i toroidnog aerospiketipa. Mali motor, potiska 20 kN, testiran je na ispitnom stolu P8 Nemačke kosmičke agencije (DLR), a napravljen je korišćenjem tehnologije 3D printinga u metalu, čime je postignuta vrlo niska cena proizvodnje. Aerospikemotori se proučavaju još od 60-ih, ali do sada nijedan nije pušten u upotrebu kao 'pravi' raketni pogon. Zato je za bolje razumevanje projekta 'Pangea Aerospace'neophodno znati o čemu govorimo.
Šta reći: ovo pomračenje koje nam sledi 4. decembra nećemo videti izravno, nego samo preko ekrana ili samo kao simulaciju u nekom od astronomskih programa.
U avgustu 2020. američki vojni satelit GSSAP 4 ('USA-271') počeo je da se približava jednom od najvećih kineskih komunikacionih satelita 'Shijian 20'. Američki satelit je prišao na dvadesetak kilometara od svoje mete, udaljenost koja može da se učini nevažnom, ali ne zaboravimo da govorimo o dva objekta smeštena 36.000 kilometara od Zemlje na geostacionarnoj orbiti (GEO). Nekoliko dana kasnije, satelit 'Shijian 20' se udaljio od svoje pređašnje pozicije, bez sumnje jer su njegovi kontrolori primetili uljeza i odlučili da povećaju vakuum između njih. GSSAP 4 ga nije pratio. Ali šta je ovaj američki satelit radio u blizini kineskog satelita? Očito ne znamo, iako sve ukazuje na to da je vršio elektroničku, a možda i optičku špijunažu (odn. snimao kineski satelit).
Kao menadžer misije Roseta zadužen je bio za projekate koji bi mogao biti ključan u otkrivanju tragova o poreklu života na Zemlji
Želeo bih da vas povedem u epsku avanturu svemirske letelice Rozeta. Praćenje komete i spuštanje svemirske sonde na nju bila je moja strast u poslednje dve godine. Da bih to uradio, treba da vam objasnim nešto o postanku Sunčevog sistema.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Za sve astronomske gastronome Parks (Parkes) teleskop je sigurno – ONO PRAVO. SAN. JAVA. LJUBAV. I naravno MOĆ.... ali naučna! Čak i deda Dragoslav, koji je zavidno prošpartao ovu našu planetu, mi reče – ČUDO NEVIĐENO. Taj, 64-metarski (u prečniku) “tanjir” iznad glave, dok “surfujete” po predivnom južnom nebu, je teško opisiva snaga nauke. Moj stari mentor (Prof. White) kaže da je jedino *eks bolji od “vozanja” ovog čuda... A vi mlađi (g)astronomi - sad na sanjanje Jafe ili napolitanki i ostalih opštenarodnih zadovoljstava.
U avgustu 2020. američki vojni satelit GSSAP 4 ('USA-271') počeo je da se približava jednom od najvećih kineskih komunikacionih satelita 'Shijian 20'. Američki satelit je prišao na dvadesetak kilometara od svoje mete, udaljenost koja može da se učini nevažnom, ali ne zaboravimo da govorimo o dva objekta smeštena 36.000 kilometara od Zemlje na geostacionarnoj orbiti (GEO). Nekoliko dana kasnije, satelit 'Shijian 20' se udaljio od svoje pređašnje pozicije, bez sumnje jer su njegovi kontrolori primetili uljeza i odlučili da povećaju vakuum između njih. GSSAP 4 ga nije pratio. Ali šta je ovaj američki satelit radio u blizini kineskog satelita? Očito ne znamo, iako sve ukazuje na to da je vršio elektroničku, a možda i optičku špijunažu (odn. snimao kineski satelit).
Fred Jansen
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
