Savremena Nauka nam šapuće u uvo da je Univerzum star 13,813±0,038 milijardi godina, ali nekima cerumen ne dozvoljava da im to poremeti rudimentne sinapse u kori mozga. Zanimljivo je da je najveći broj tih 'zacementiranih' upravo iz Sjedinjenih američkih država: u zavisnosti od anketa, čak 40-50% odraslih ne veruje u te gluposti o milijardama godina, a najviše ih je među Trumpovim republikancima. Oni veruju da je kosmos nastao kad i Zemlja, što znači pre 5-6, najviše 10 hiljada godina! Slaba je uteha da u to veruje 'samo' 22% onih s faksom a da impozantnih 47% ima srednju ili osnovnu (ili nikakvu) školu. U čak 13 saveznih US država možeš da pošalješ dete u školu gde će učiti da je Darvin pogrešio a Bog, normalno i po difoltu, ne. Zašto je to tako, bila bi možda jedna od tema razgovora Draganta i mene, ali je svakako zanimljivo. Svi oni se zovu jednim imenom Kreacionisti (u pozadini se čuje muzika heruvima). Njihovi kvantni umovi kreiraju i druge živopisne ideje, pa da kažem nešto i o njima.
What are the differences between the Webb and Hubble space telescopes?
Postoje upadljive razlike između teleskopa Habl i Veb i to su veličina ogledala, položaj u svemiru, osetljivost na spektar svetlosti itd. ali važno je istaći da ta dva teleskopa neće biti suprotstavljeni jedan drugom, nego naprotiv: oni će dopunjavati jedan drugog.
U našoj enciklopediji koju smo otac i ja pisali pre više od jedne decenije a koju možeš i danas da naručiš preko ovog sajta, postoji jedno poglavlje koje ću citirati. I ovako, samo za sebe, dovoljno je interesantno:
Is the world getting better or worse? A look at the numbersIs the world getting better or worse? A look at the numbers
Steven Poinker
Psiholog
Stven Pinker je profesor kognitivne nauke koji piše o jeziku, umu i ljudskoj prirodi.
Mnogi ljudi se suočavaju s vestima svakog jutra sa strepnjom i jezom. Svakog dana čitamo o pucnjavama, nejednakosti, zagađenju, diktaturi, ratu i širenju nuklearnog oružja. Ovo su neki od razloga zbog kojih je 2016. nazvana „Najgora. Godina. Ikad." A onda je 2017. oborila rekord - i ostavila mnoge ljude da žude za ranijim decenijama, kada se svet činio bezbednijim, čistijim i s više jednakosti.
Međutim, da li je ovo razuman način da razumemo ljudsko stanje u XXI veku?."
Svijet raketa uvelike više nije rezerviran samo za supersile. Unazad desetak godina mnoštvo je raketa ugledalo svjetlost Sunca. Gotovo isto toliko njih ujedno je i završilo svoju karijeru, neke i prije nego su ju započele. Ipak, najmanje desetak „malih“ raketa diljem svijeta uspjelo je (ili samo što nije) krenuti k nebu preko oblaka. Jedna od njih brižljivo je držana u tajnosti sve donedavno. Riječ je o trostupanjskoj raketi Angara-Neptune predstavljenoj u dvije verzije koje se razlikuju prema namjeni, ne i konstrukcijski. Angara-Neptune_V namijenjena je vojnoj uporabi dok je Angara_Neptune_C namijenjena za civilnu upotrebu. Angara-Neptune u LEO može ponjeti 9.000kg, GEO 1.200kg, dok prema Mjesecu može iznjeti 200kg korisnog tereta. Raketa je projektirana i izrađena u pogonima Istarskog svemirskog programa, predstavljena javnosti te spremna za svoju misiju do kraja 2021.
Nikad nisam bio osobiti ljubitelj Venere. Čak su mi i SF priče vezane za tu planetu bile neprijateljske i sumorne. Stav sam malo promenio kada sam pre desetak godina otkrio fenomenalnu sovjetsku misiju 'ВеГа', o kojoj sam napisao odličnu e-knjigu. Sovjeti su tada poslali dve sonde da se sretnu sa Halejevom kometom, a potom da puste velike aerostate (balone) koji će da istraže Venerinu atmosferu. Posle toga – niko ništa. Uostalom, šta raditi na svetu na čijoj površini je temperatura 500º a pritisak 100 atmosfera! Lično, nikad ne bih išao tamo niti bih poslao sondu tamo. Ali, možda se stvari menjaju...