Deca koja su se rodila u vreme kada su ljudi krenuli na Mesec danas su zreli ljudi. Bojim se da su stari Grci bili u pravu – istorija se ponavlja, pa će deca koja se sada rađaju biti ljudi kad čovek ponovo ostavi tragove svojih cipela. Čitam dosta o kosmosu, ali sam iznenađen kako se danas malo piše o ostvarenom putovanju na Mesec, kao da su ti ljudi i ta epizoda naše istorije nekako gurnuti pod tepih... Ovako smo o tom događaju, koji je bez presedana ne samo u XX veku već od kako je naš rođak sišao s drveta, pisali Ivo i ja pre jedne decenije u našoj enciklopediji 'Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva'.
Zbog drugih obaveza nisam pratio 'Lockheed Martinov'lender 'InSIGHT'. Lansiran je početkom maja ove godine a na Mars je sleteo 26. novembra, prevalivši skoro pola milijarde kilometara. Da bi prošli što jeftinije, inženjeri su napravili kopiju lendera 'Phoenix', koja je uspešno radila na Marsu 2008. Kakvi su mu trenutni planovi?
Pre pedeset godina, ljudi su prvi put obleteli Mesec. Evo nekoliko detalja o tome kako je doneta odluka da se krene u dubine kosmosa, tamo gde čovek nikada ranije nije bio.
Istraživačka stanica Petnica završila je proces izbora novih polaznika za obrazovne programe u 2019. godini. Hiljadustopedeset srednjoškolaca iz cele naše zemlje, ali i regiona, na seminare u Petnici kreću sredinom januara naredne godine.
Lansiran 5. maja, američki kosmički aparat InSight je 26. novembra 2018. sleteo na Mars i sada stručnjaci privode kraju provere njegovih sistema i opreme pred početak istraživanja unutrašnje strukture Crvene planete..
Objekat Ultima Thule je postao poznat i popularan kada je izabran za sledeći cilj sonde New Horizons. Zadnjih meseci Nasa pokušava da skupi što više podatka o njemu kako bi predstojeći susret protekao u najboljem redu. Evo nekih zanimljivosti o Ultimi.
Ne sprema se baš Armagedon, ali prekjuče je veliki asteroid proleteo relativno blizu Zemlje. Njegova zvanična oznaka je 2003 SD220, ali ga naučnici iz Nase nazivaju 'hippopotamus wading in a river'.
Kada je Mars Express Orbiter Evropske svemirske agencije pre 14 godina otkrio u atmosferi Marsa metan, svi su bili uzbuđeni, naročito astrobiolozi jer je metan značajan nagoveštaj postojanja života.
Juče smo objavili da Draško Dragović, naš vrli saradnik i autor bezbroj članaka piše knjigu za vas, o moćnoj, istorijskoj misiji, misiji koja menja udžbenike astronomije, misiji čije će rezultate izučavati naredne generacije naučnika i koja je, iako još nije okončana, već ušla u istoriju istraživanja svemira.
To je misija koja traje bezmalo 5000 dana i još joj se na vidi kraj. Kada je izvršila svoj primarni zadatak, nastavila je dalje svoja istraživanja, putujuću sve dublje u bespuća Sunčevog sistema istražujući njegove neslućene predele. Reč je o misiji...
Ali Saturnovi prstenovi erodiraju i nestaju. Vodeni led u njima polako, u vidu kiše pada u atmosferu planete. Naučnici pokušavaju da procene stopu padanja ove kiše. Koristeći se tehnikom novih modela oni su procenili da prstenovi gube svoj materijal između 400 i skoro 3.000 kilograma – u sekundi. Međutim, masa prstenova je za naš svakodnevni pojam ogromna. Ona iznosi 1.52 x 1019ili 15.000 biliona (ako sam dobro preračunao američki trilion u naš izraz). Po toj računici prstenovi će sasvim ispariti za 300 miliona godina.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
