Pre ili kasnije (verovatno 2028.) Međunarodna svemirska stanica će prestati s radom, a inženjeri se spremaju da to bude kontrolisan proces. Međutim, to neće biti ni malo lak zadatak.
Postojale su sugestije da se svaki deo Stanice brižljivo spusti na Zemlju i zatim spoji te prebaci u neki muzej. To bi bilo izuzetno interesantno, pa i korisno za milione posetilaca. Sem toga Stanica je već odigrala značajnu ulogu u razvoju astronautike i znatno je unapredila ne samo astronomiju i astronautiku već i brone druge grane nauke, nedicinu, fiziku, zatim tehnologiju itd. i imalo bi smisla da se stanici podigne spomenik, tj. da joj se obezbedi posebno mesto na Zemlji na kojem bi bila dostupna brojnoj publici. Ali za tako nešto bio bi potreban davno penzionisani spejs šatl. Stanica i jeste tikava kakva je danas zahvaljujući ogromnom teretnom prostoru kojim je spejs šatlo raspolagao te su se u svemir mogle prebaciti strukture stanice velikih dimenzija. Takvim prostorom ne raspolažu današnji teretni vasionski brodovi. Ali spejs šatlovi danas postoje samo u muzejima i na njih se više ne računa. Sem toga, da bi se stanice razmontirala i spustila na Zemlju bilo bi potrebno 27 letova šatla – što je neopravdano skupo i rizično po posadu. Uostalom, zbog tog rizika (i cene) šatlovi su i prestali da lete.
Zbog toga sada kao najlogičnije rešenje jeste kontrolisano deorbitiranje Stanice u okean, u područje zvano Nemo, daleko hiljade kilometara od svake civilizacije. U to područje do sada je oboreno preko 200 satelita, pa i ruska stanice Mir 2001.
Pogledajte ovaj kratki film o deorbitiranju ISS:
MEĐUNARODNA SVEMIRSKA STANICA:
Prvi segment lansirana 20. novembra 1998. sa kosmodroma Bajkonur
Masa: oko 240 hiljada kg.
Dužina 72,8 m
Širina 108,5 m
Visina oko 20 m
Orbitira na visini: perigej 408 km / Apogej 410 km
Orbitalni nagib 51,63 st.
Orbitalna brzina 7,66 km/s
Dnevno obiđe Zemlju 15,54 puta
Jedan obilazak traje 92,68 minuta
|
Detalj unutar Stanice