...Drugi problem, koji sam mislila da "muči" samo moj rodni Novi Sad je životinjski izmet na ulicama i to u onima koje se nalaze dalje od centra. Ovde se inače zaista mnogo vodi računa o pravima životinja. Na ulici nećete videti psa niti mačku lutalicu. Pa ipak, u uzanim ulicama koje svakodnevno obilaze lokalci a ređe turisti treba pažljivo gledati ispred sebe. Ovo je kao i prethodno rečeno u video snimku, podvlačim, samo moje zapažanje.
Zima ove, 2021. godine, stiže 21. decembra u 16 sati i 59 minuta (po našem vremenu / SEV). To je 356. dan u godini. Do kraja godine ima još samo 10 dana (ne računajući i dan dolaska zime). Ako još niste pisali Deda Mrazu, požurite!
Kometa C/2021 A1 (Leonard) je bila najsjajnija kometa u 2021. godini. Posmatrao sam je u dva navrata u decembru - na noćnom nebu pred svitanje 8. decembra kada je bila sjaja 4,6 magnitude i repa dugog 1,5 stepeni, a drugi put 18. decembra nisko na jugozapadnom nebu u večernjem sumraku kada je bila procjenjenog sjaja 3,8 magnitude.
Prva sonda koja je dotakla Sunce – Parker solarna sonda i kratka istorija istraživanja Sunca
Parker solarna sonda je NASA-ina misija koja je lansirana 2018-te godine, sa ciljem istraživanja naše najblize zvezde odnosno sunca. Ova sonda će do 2025-te godine obaviti vise bliskih proleta pored sunca na udaljenosti od samo 6.9 miliona kilometara od njenog centra, a tokom najbližeg proleta ce dostići neverovatnu brzinu od cak 690 000 km na čas! U ovom videu govorićemo o značajnim misijama koje su istraživale sunce, I koje su dovele do razvoja čuvene Parker solarne sonde.
Kada je 2015. 'New Horizons' prošišao pored Plutona, svi naučnici su ostali zatečeni: bivša planeta je u svakom smislu komplikovanija nego što je to iko zamišljao. Umesto zaleđene kamenice izrovane pukotinama i kraterima, ukazao se svet daleko zanimljiviiji od 99% tela našeg sistema. Mnoga pitanja su ostala bez odgovora, a svaki odgovor je povlačio desetine novih pitanja. Ja sam, normalno, likovao, jer sam Pluto-fun od rođenja.
Iako to možda ne želim da priznam, nema puno tajanstvenih mehanizama na Zemlji za mene. Ima komplikovanih, ima velikih, ima i onih koji me ne interesuju, ali malo je onih za koje znam, koji postoje i tajanstveni su. Jedan od njih je rendgenski teleskop. Zamisli to! Nebo koje svi poznajemo iznad naših glava izgleda potpuno drugačije gledano u rendgenskom spektru. Ko uopšte zrači na takav način? Šta naučnici saznavaju iz takvih podataka? Na kraju, upoznajmo se s jednom od najvećih rendgenskih teleskopa u poslednjih 15 godina.
O vorp (engl. warp) pogonu koji bi omogućio svemirskim brodovima da putuju brže od svetlosti pisali smo pre pola godine ovde. Brod deformiše prostor-vreme ispred sebe, a širi iza sebe, i time smanjuje rastojanje do odredišta, a povećava od polazišta. Pogon koji deformiše prostor-vreme postoji u teoriji ali ne i u praksi zbog nepostojanja negativne energije. Ali izgleda da je došlo do pomaka napred.
Ovo je samo jedna od bezbroj misterija u svemiru. U Velikom Maglanovom oblaku, oko 170.000 svetlosnih godina daleko od nas nalazi se emisiona maglina N44. Njen prečnik iznosi oko 1000 svetlosnih godina, a vidimo je zahvaljujući njenom jonizujućem gasu. Ono što je u ovom oblaku interesantno je, ne ono što u njemu postoji, već ono što ne postoji. U sredini magline nalazi se gigantska rupa, ili supermehur, prečnika oko 250 svetlosnih godina. Uzmite da prečnik Sunčevog sistema iznosi oko dve svetlosne godine pa ćete dobiti bar grubu predstavu o veličini ove zjapeće praznine