Nakon pet meseci rada u inostranstvu Miloš Gagić se u nedelju rano ujutro vratio kući. Proteklih meseci obišao je Austriju, Mađarsku, Nemačku, Švajcarsku itd. i dobro upoznao više zemalja EU i kući doneo lepe utiske.
Dvostepena amaterska raketa dosegla je visinu leta od 89,5 km. Ova raketa se zove MESOS (skraćeno od mezosfere) jer je dizajnirana da leti do nje. Mezosfera je treći sloj Zemljine atmosfere koji se nalazi između 50-85 km iznad površine...
Kompjuterska naučnica Jeđin Čoj je tu da demistifikuje trenutno stanje masivnih sistema veštačke inteligencije, poput ChatGPT-a, ističući tri ključna problema kod najsavremenijih velikih jezičkih modela (uključujući neke smešne primere gde oni podbacuju kod osnovnog zdravorazumskog razmišljanja). Uvodi nas u novu eru u kojoj će VI postati gotovo poput nove intelektualne vrste - i određuje prednosti izgradnje manjih sistema VI koji bi se obučavali na ljudskim normama i vrednostima. (Praćeno razgovorom sa glavnim čovekom TED-a Krisom Andersonom).
Sve bi bilo mnogo jednostavnije da svemir ne postoji. Ovako, komplikacije samo iskaču u beskrajnom nizu. Fizičari od samih početaka svoje nauke pokušavaju da proniknu u suštinu sveta i otkriju osnovni element od koga je sve satkano, ali svi njihovi pokušaji, uprkos velikim prodorima u tajne prirode, vode samo ka sve složenijim i komplikovanijim rešenjima i novom nizu pitanja. Izlazi da je svemir toliko komplikovan da je čudno što uopšte postoji. Zamislite kulu od karata. Ona stoji samo ako su sve krate precizno postavljene na svoje mesto. Dovoljno je da se jedna u njenoj osnovi izmakne pa da se kula cela sruši. E to je svemir samo što se «svemirska kula» zida već 14 milijardi godina i sastoji se od karata čiji broj nema ime. Da bi egzistirala takva kula svaka karta mora da bude postavljena na svoje mesto sa beskrajnom preciznošću.
Otkada postoji filozofija filozofi raspravljaju da li se naše iskustvo poklapa sa stvarnošću, da li zaista doživljavamo stvarnost u njenoj oštroj, objektivnoj istini? Ili kako je Platon govorio da mi vidimo samo senke na zidu, ne i izvor svetlosti i objekte koji bacaju senke.
Elektronska mikroskopija je uređaj za dobijanje slika visoke rezolucije bioloških uzoraka korišćenjem snopa ubrzanih elektrona kao izvora osvetljenja. A ono što se otkrilo unutar najjednostavnijih živih bića je zaista zapanjujuće. Kako je doktor genetičar Majkl Denton opisao, „Da bismo shvatili realnost života kakvu je otkrila molekularna biologija, moramo da uvećamo ćeliju milijardu puta sve dok ne bude prečnika 20 kilometar... Ono što tada vidimo je objekat neuporedive složenosti i neverovatno prilagodljivog dizajna. Na površini ćelije videli bismo milione otvora, poput otvora ogromnog svemirskog broda, koji se otvaraju i zatvaraju da bi omogućili kontinuirani tok materijala da ulazi i izlazi. Ako bismo ušli u jedan od ovih otvora, našli bismo se u svetu vrhunske tehnologije i zbunjujuće složenosti." Deo te zbunjujuće složenosti je: kinezin.