Ovaj jedinstveni par galaksija fotografisan je pomoću širokougaone planetarne kamere (Wide Field Planetary Camera 2, (WPFC2)) Hablovog svemirskog teleskopa.
Reč je o planetarnoj maglini udaljenoj nešto više od 1200 svetlosnih godina. To je prva planetarna maglina koja je ikada otkrivena. Šarl Mesije (Charles Messier), francuski astronom, opazio ju je 1864. godine, stavivši je pod redni broj 27, te je maglina poznata i kao M27.
Neka forma zvučnih talasa zapažena je i u dubokom svemiru: u centralnoj oblasti galaktičkog jata u sazvežđu Persej otkrivene su mehaničke oscilacije koje imaju karakteristike zvuka. Procenjuje se da visina tog zvuka odgovara noti A# - ali čitavih 57 oktava ispod visine srednjeg C...
Sazvežđe Orion jedno je od najlepših sazvežđa, koje je blisko čak i početnicima u astronomiji jer ga je relativno lako prepoznati na nebu. Astronomima je Orion važan zato što sadrži jedno od nama najbližih i najaktivnijih zvezdanih porodilišta u Mlečnom putu: samo u prošlih desetak miliona godina tu su nastale desetine hiljada novih zvezda!
Sve do prve četvrtine XX veka smatralo se da su svi do tada zapaženi magličasti spiralni objekti, tzv. »spiralne magline«, deo naše galaksije. Međutim, 1924. godine američki astronom Edvin Habl (Edwin Hubble) dokazao je da su mnogi od njih u stvari galaksije, locirane zapravo mnogo dalje, van Mlečnog puta, i da je zato i sam kosmos mnogo prostraniji nego što se do tada smatralo.
Skoro svi objekti, koje vidimo golim okom, pripadaju našoj galaksiji, osim objekta M31 - galaksija Andromeda, koja se nalazi u istoimenom sazvezđu. Na noćnom nebu se najviše ističe, naravno, Mesec....
A38: broj koji ne postoji!
 |
Iz neobjavljenog broja Astronomije objavljujemo
Eksplozija supernove jedan je od najdramatičnijih događaja u svemiru: kada jedna jedina masivna zvezda eksplodira kao supernova, njena luminoznost (rečeno jezikom fizike - snaga) poveća se toliko da zvezda, dok je u tom stadijumu, može za to vreme da izrači više energije nego sve ostale zvezde u čitavoj galaksiji!
104. mesto u Mesijeovom (Charles Messier) katalogu pripada prelepoj galaksiji Sombrero. Smeštena u sazvežđu Devojka, ova galaksija od nas je udaljena 28 miliona svetlosnih godina. Njena magnituda je +8, pa se lako može videti čak i manjim teleskopima. Sombrero je otprilike dva puta...
Krajem 2006. godine, svemirska sonda "Cassini", čedo američke NASA, evropske ESA i talijanske ISA, uspela je da snimi detalje detalje Saturnovog sveta nezamislive do tada. U svom prolazu satelit Prometheus je izazvao gravitacione per¬turbacije materijala u F prstenu i stvorio efekte od kojih je astronomima krenula voda na usta. Učinilo im se kao da vide dugačke zastave ili trake i tako su te perturbacije i dobile ime - "streameri".
Naš stari znalac, Svemirski teleskop Habl, snimio je nešto što do sada nije zabeleženo - prelazak jednog od Uranovih satelita preko diska planete. Svetla bela tačka blizu središta plavo-zelenog Urana predstavlja njegov satelit, Ariel, a lepo se vidi kako ovaj zaleđeni mesec, prečnika oko 1.150 km, baca senku na površinu oblaka svoje planete. Za nekog Uranca, ovaj događaj bi izgledao kao pomračenje Sunca.
 |
Svaka galaksija ima svoju priču. Pročitajte priču galaksije Cartwheel (Kolski Točak) |
|
ŠTA DA GLEDAM?
|
|
 |
