Tim koji rukovodi jedinim preostalim Marsovim istraživačkim roveromi njihove kolege sa Nasine kosmičke telekomunikacione mreže DSN nastavili su da traže i osluškuju 'Opportunity'i tokom decembra, ali jedino što su čuli to je – tišina. Već je prošlo šest i po meseci od kako je robot sa najdužim stažom na jednoj planeti omutaveo...
U roku od samo mesec dana, NASA je 2003.lansirala dva rovera na Mars. Pre toga, tamo su pre njih, 1976. godine, sletera dva 'Viking'lendera, a 1997. sonda 'Mars Pathfinder'. Izgradnja, lansiranja, sletanja i operacije lendera prvih 90 sola primarne misije novih rovera koštalo je preko $1100 današnjih miliona. Oba rovera, nazvana 'Spirit'i 'Opportunity'(MER1 i MER2), doživela su 5 odn. 11 produženja misija. Bio sam očajan kada se 2009. 'Spirit'zaglavio i kao neka zarobljena životinja ili čovek, posle duge i neuspešne borbe, ostao zauvek do pola zaglibljen u živom pesku. Poslednji kontakt s njim je bio 2010. a onda je rover zamukao, produživši svoju misiju preko 25 puta od planiranog vremena.
Sve karte u bačene na novopristigli rover 'Curiosity', ali je i 'Opportunity'nastavio sa radom. 'Spirit'je funkcionisao 6 godina i 2 meseca, i niko nije ni sanjao da će 'Opportunity'raditi duplo duže...
O tom roveru sam puno pisao, a poslednji put letos, i to s ozbiljnim razlogom – na Marsu se 10. juna 2018. digla globalna oluja koja je toliko zamračila Mars da je rover ostao bez struje i zapao u hibernaciju. Kontakt s njim je izgubljen i svaki pokušaj za uspostavljanje veze je do sada propao. Bojim se da će i ovaj starčić, koji je 55 puta prevazišao svoj rok trajanja – to je kao kad bi čovek poživio jedno 500 godina! – izgubljen...
Da vidimo šta se po tom pitanju dešava u JPL-u koji su izradili rovere i koji prate radove. Dok pišem ovo, protiče 5317. sol (5463. dan) od sletanja rovera na Mars.
Pogled iz perspektive roverovog puta ka ivici 22-kilometarskog kratera Endeavour. Mesto spuštanja u krater ('spillway') se nalazi levo od poslednje pozicije na ovoj slici na kojoj je bio 4718. sola (2. maja 2017.). Problemi s peščanom olujom su nastali na putu nizbrdo...
Rover je zatečen na pola puta niz dolinu Perseverance(nastalu pod uticajem vode?) i tamo je od 10. juna 2018, nedaleko od mesta na kome je kamerom NAVCAM slikana gornja fotografija. Globalna oluja (PEDE) naterala ga je da se isključi i pređe u stanje hibernacije. Sredinom novembra otpočela je na Marsu sezona vetrova, što je podiglo optimizam, je bi oni očistili debeli sloj prašine sa solarnih panela. No decembar je došao i prošao a 2018. otišla u istoriju, ali rover se nije glasnuo. 'Nada ostaje a tim je oprezan,' kaže direktor MER-a Steven Squres.
Nakon što je 'Opportuniti' 10. juna 2018. poslao izveštaj o svom zdravlju i rezultate nekih merenja, 'majka svih peščanih oluja', kako su je prozvali neki iz naučničkog tima, blokirala je Sunce i sprečila napajanje rovera strujom. Uskoro se robot preventivno isključio i prebacio se u neku vrstu hibernacije, dok je oluja prekrila krater Endeavour[1]a onda i čitavu planetu.
Od tada, inženjeri DSN-a su poslali više od 448 naredbi za oporavak ali nisu dobili njedan 'bip' kao odgovor...
'Nade su nam velike i nastavljamo s pokušajima,'rekao je pred Novu godinu naučni direktor dr S.W. Squyressa njujorškog Kornela. 'Opportunity je žilav rover i mnogo puta se izvlačio iz teških situacija. Videćemo šta će biti...'
Zvaničnici Nase su dobili zadatak da razmotre šta da savetuju roverovom timu i do kraja januara ponovo procene preduzete napore za oporavak.
Obzirom na intenzitet onoga što je preraslo u najgoru oluju poslednjih decenija, postojala je mogućnost da rover jednostavno nema dovoljno energije da se probudi i pošalje izveštaj o svom statusu[2], ili da ga je iz nekog drugog razloga treba malo 'nagovarati'. Tokom poslednjih nekoliko meseci, operativni tim misije i ekipa DSN-a su pojačali svoje 'sweep-and-beeps', proceduru u kojoj koriste džinovske DSN antene da skeniraju spektar X radio talasa, pokušavajući da otkriju i 'zakače se' na 'Opportunityjevu'frekvencu, a zatim ga elektronički naterati da odgovori.
Kontrolori komuniciraju sa letilicama oko Marsa i na njemu na X talasnim dužinama radio talasa, koji imaju mnogo veće frekvence od FM talasa na kojima obično slušamo radio. Kao i ostale Marsove letilice, 'Opportunity'ima sopstvenu frekvencu.
U potrazi za bilo kakvim signalom koji bi mali neustrašivi robot mogao da pošalje kući, inženjeri i naučnici su poslednja 4 meseca menjali komunikacione napore između dve talasne konfiguracije 'Opportunityjeve'frekvence, definisane kao desna kružna polarizacijai leva kružna polarizacija.
Levo je prikazan zapadni rub kratera Endeavouri dolina Perserverance, sa tankom žutom linijom koja prikazuje roverovu rutu niz dolinu, gde je tim 16. februara 2018. proslavio 5000. dan na površini Marsa. Desno je HiRISE slika rovera napravljena sa orbite u septembru 2018. Kvadrat ima stranice oko kilometra. (Veća slika). °
Roverova ruta u dolini Perseverance(levo). (Veće slike).
Veliki mozaik koji prokazuje spuštanje niz dolinu Perseverance, što znači 'Istrajnost'. Mnogi kažu da ih ona podseća na kanal koji se nekada davno ulivao u jezero (more) koje se nalazilo na dnu kratera. (Veća slika).
Iako rover normalno komunicira preko desne kružne polarizacije talasa, moguće je da kvar nastao na brodskom časovniku[3]izazove prebacivanje komunikaciju na levu polarizaciju. Takođe, postoji i scenario po kome robot neprestano menja između dve talasne konfiguracije, tako da je tim razmatrao i te mogućnosti.
Da bi proširili napore procedure 'sweep-and-beeps', MER-ov tim i njihove DSN kolege drže tokom roverovog dana načuljenje uši da bi u širem vremenskom rasponu i frekvencijama uhvatili neki šapat visokoosetljivim radio-risiverima (prijemnicima), izjavio je rukovodilac inženjera iz JPL-a, Bill Nelson. Budući da ovi risiveri beleže svesignale koji dolaze sa Marsa, radio-stručnjaci iz JPL-a, gde su svi dosadašnji Nasini roveri projektovani i napravljeni, svakog jutra pažljivo pretražuju snimljene podatke u potrazi za roverovim signalom.
Leto nastavlja da sija nad kraterom Endeavouri roverovoj lokaciji u tajanstvenoj dolini Persevarance. To znači da još uvek traje sezona peščanih oluja. Dobra vest je da tokom decembra nije bilo novih pretećih oluja, a da je prašnjava izmaglica na nebu iznad kratera prečnika 22 km procenjena 'kao normalna' za ovaj deo godine. Loša vest da sezonski ciklus vetrova koji prate prestanak oluja – koji istorijski služe za uklanjanje nakupljene prašine na solarnim panelima svih, pa i ovog rovera – da li nisu stigli u dolinu, da li nisu dovoljno očistili panele, ili se desilo nešto drugo...
Za sada, predstoji jedino igra čekanja. 'Jednostavno nema vesti sa Opportunityja,' kaže zamenik istraživačkog direktora misije Ray Arvidson, sa univerziteta Vašington u St. Luisu.
Аli MER-ovnaučni timnastavlja da radi, osmišljavajući šta će rover da radi ako se oporavi. Direktori i različiti članovi naučnog tima će takođe u februaru tražiti od Nase pare za finansiranje 12. produženja misije. Plan je da'Oppy'konačno dovrši svoja istraživanja u dolini, i onda nartavi s putovanjem po krateru, pa i dalje...
Jedna stvar je sigurna: robot veličine frižidera za sladoled još uvek se nalazi tamo, što su nam potvrdile fotografije snimljene kamerom visoke rezolucije HiRISE sa orbitera 'MRO'. Nažalost, te fotografije nisu dovoljno oštre da makar sugerišu koliko je rover prašnjav, i sve dok ne telefonira kući ili kontrolori uspostave neki kontakt, nećemo znati kakav mu je status i da li je uopšte sposoban da se oporavi.
'Opportunity'je proveo prvu polovinu prošle godine vozeći okolo izučavajući kamenje i slikajući morfologiju i oblik centralnog dela Perseverance doline. Bila je to velika stvar. Bilo je to prvo proučavanje sa lica mesta jedne Marsove doline, kao i prvo istraživanje segmenta ivice velikog, drevnog kratera bilo gde u solasnom sistemu. 'Mi nemamo krater te veličine na Zemlji sa tako očuvanom ivicom,' primetio je član naučnog tima Athena[4], Larry Crumplersa univerziteta Novi Meksiko.
Ova verzija panorame u lažnim bojama napravljena je samo nekoliko solova pre oluje i padanja u nesvest u julu2018. Prema crnim poljima se vidi da rover ima još mnogo toga da slika... (Velika slika).
Robot je ušao u dolinu u julu 2017. ne bi li pronašao trag bilo čega što bi nam pokazalo kako je ona nastala. Smeštena unutar Cape Byronsegmenta zapadnog ruba kratera Endeavour, dolina Perseverance se spušta jedno 200 metara pod nagibom od oko 15°[5], a završava se dole u krateru. Gledano iz kosmosa, liči na neki rečni sistem, sa pritokama koje dolaze iz različitih pravaca.
Mesto sletanja rovera i krater Endeavour(veliki desno) gde se rover prošlog leta zaglavio.
Lender sa roverom se 24. januara 2004. nekim čudom spustio baš u krater Eagle, prečnika 22 m i dubine 3 m. Kasnije je utvrđeno da je čitava dolina zapravo nekad bila dno velikog mora...
Izlazak 'Opportunityja'iz kratera Eagle; u sredini je ostao lender. (Ovde se vidi panorama kratera onako kako ga je video rover posle sletanja.)
Naučnički tim je od samog početka bio uporan u potrazi za načinom testiranja više radnih hipoteza koje bi utvrdile kako je nastala ta jedinstvena formacija. No dolina je stara, dve milijarde godina ili više, tako da utvrđivanje njenog porekla nije ni mali ni lak zadatak. Tim sanja kako da oporavi rover, izvede još jedno inženjerijsko 'čudo' i dovrši istraživanje jedine takve geološke formacije u rubnim segmentima Endeavoura.
Više nego ikad pre, vreme je ključno. Jesenja ravnodnevica (ekvinocijum) počeće na južnoj polulopti Marsa 23. marta 2019. Zimska dugodnevica (solsticijum) pašće 8. oktobra 2019. i dovešće rover do zamrzavanja, jer zimi, noću, temperatura pada do -96 stepeni. Brutalne temperature poput te su dovele, ili učestvovale, u gubitku 'Spirita'2010. godine.
Inženjeri imaju ekstremnu mogućnost da pokušaju da nateraju rover da progovori, čak i ako ne čuje nikog i ništa. To bi bila možda poslednja mogućnost. Ipak, odluku o 'komunikaciji na slepo' mora da donese direktorat JPL-a i, naravno, Nasini čelnici.
Postoje i druge mogućnosti. Možda se dogodilo nešto što nikom ne pada na pamet, te rover prosto nije u stanju da se javi kući? Postoji veliki broj sitnih komponenti u roveru, čiji kvar bi bio potpuno katastrofalan za misiju.
Do sada i za sada činjenica ostaje – niko ne zna ništa o statusu i stanju rovera, i niko se iz tima do sada nije predao.
Kontrolni centar u JPL-u u Pasadeni, odakle inženjeri misije i naučnici komuniciraju sa letilicom preko mreže DSN, jedine međunarodne mreže antena koje održavaju vezu između Zemlje i Marsa.
U nsatavku:
|
Opportunity i dalje ćuti, tim se i dalje nada (2) ŠTA JE BILO 2018. 'Opportunity'se probudio u 2018. 'uzvodno' odn. zapadno od kanala koji definiše dolinu Perseverance. Robot je na svom odometru prokazivao 45,08 km kada je krenuo na putovanje na temperaturama ispod nule i tokom osme Marsove zime od kad traje njegova misija. Nebo je bilo mestimično mutno sa atmosferskom prozirnošću, ili Tauom (τ), merom količine prašine Marsovog neba, oko 0,483, što je bilo na donjem kraju raspona tokom oštre sezone..... |
[1]Udarni krater ima ~22 km u prečniku i dubinu oko 300 metara! Ime je dobio po Kukovom brodu koji je u XVIII veku na prvom putovanju stigao na Zeland, Tasmaniju i Australiju. Danas je brod na dnu mora u američkoj luci Njuport.
[2]Pad struje je jako veliki: 8. maja 2018. (5079. sola) solarni paneli su pravili 667 W-h, 3. juna (5105. sola) 345 W-h, 6. juna (5107. sola) 133 W-h, a 10. juna (5111. sola) kritičnih 22 W-h! To je skoro 100 W-h manje nego što se smatra da je potrebeno da bi rover klase MER mogao da preživi – što nije bilo dovoljno čak ni da brodski sat nastavi da radi. [Robotova proizvodnja struje prilikom sletanja na Mars i sa čistim kolektorima bila je 950+ vat-časova]
[3]Jedan od nekoliko mogućih kvarova koji je možda zadesio'Oppy', jeste tzv. clock fault. Iako njegov interni sat radi čak i ako privremeno nestane struje, njen prekid bi doveo do prestanka rada sata. U tom slučaju, rover ne zna niti koliko je vremena prošlo, niti koji je datum, niti kada treba očekivati poziv sa Zemlje, niti kada inženjerima treba poslati planirane signale. U tom slučaju, kada stigne struja,'Oppy'mora sa koristi podatak kao, recimo, koliki je nivo osvetljenosti napolju da bi utvrdio da li je dan ili noć i ponovo stekao grubi osećaj vremena.
[4]To je jedan komplet instrumentata i alata. Glavni cilj Atheneje istraživanje tragova vode na površine i potraga za tragovima života.
[5]To je puno za bicikliste ali ne i za rover. U maju 2016. tokom istraživanja doline Maraton, rover je savladao nagib od neverovatnih 32°! Bilo je toliko strmo, da je prašina sa panela počela da 'curi'.
, 
