 |
Ale hoće ponekad, govorilo se u našem narodu, da navale na Mesec i da ga jedu i otuda mrlje na Mesecu. Prema nekim pričama to se u stvari dešava svakog tridesetog dana (tj. kad je Mesec pun) samo se taj događaj ne vidi uvek.
I kod nekih drugih naroda do pomračenja Meseca, a i Sunca dolazi na sličan način, samo sto je predator različit. Tako kod Indusa Sunce ili Mesec proguta demon Ruhaj, kod Egipćana Mesec guta neka vodena životinja a Sunce zmijurina Apopi. Kod Kineza je za pomračenja je kriv strasni zmaj.
Zapravo što se Srba tiče čitava stvar oko pomračenja nije bas tako jednostavna jer sem ala postoje i druge nemani koje kidišu na Sunce i Mesec. Nekad je to vukodlak, nekad veštice, a desi se da i đavo tu umeša svoje vražije papke.
Veštice to rade planski. Prvo jedna doleti, otkine parče Meseca i sakrije ga. Zatim navali druga, pa treća i tako redom. Međutim Bog onda pošalje svoje anđele koji savladaju prvo jednu vešticu i ona onda vrati parče Meseca koje je ukrala, zatim anđeli isto postupe sa drugom vešticom i tako redom sve dok Mesec opet ne postane ceo.
Zna se desiti da od silnih rana Mesec pusti krv, pa se vidi crven. Međutim neki misle da ova crvena boja potiče od krila ala. Ova krila su naime crvena i delimično providna pa kad ale zaklone Mesec on sa Zemlje izgleda crven. (Prilikom pomračenja Mesec zaista zna biti crven, međutim naučnici to objašnjavaju drugačije i sasvim suvoparno o čemu možete čitati ovde).
A priča se da đavo iz obesti i već ne znajući ni sam kakvo zlo da napravi, priđe krišom Mesecu i hoće da ga ukrade. Samo, anđeli uvek odbrane Mesec.
Ponekad sveti Aranđeo odbrani Mesec od nemani tako sto ga zakloni skutom svoje haljine.
Neki opet misle da je za pomračenje Meseca kriv sveti Ilija (jer je on jednom od gladi jeo Mesec).
Neposredno posmatranje pomračenja je i štetno i to ne samo kad se radi o pomračenju Sunca već i kad je u pitanju pomračenje Meseca, jer, tvrdi se, i to čoveku donosi zlo.
Kako i kod posmatranja pomračenje Sunca za posmatranje pomračenja Meseca koristi se jedana posuda sa vodom u kojoj se zatim uhvati odraz Meseca, i pomračenje se posmatra kao u ogledalu. Posuda naravno treba da bude ćasa. Tako je navodno radila neka baba u okolini Loznice i postigla izvanredne rezultate. Ponegde se zahteva da ćasa bude gleđosana, ali opet u nekim drugim krajevima umesto ćase koristila se tepsija. Rezultati su, kažu, bolji ako se radi o tepsiji koju je nekome o svadbi doneo na poklon kum udovac. Sa takvom tepsijom su obično radile vračare. Neki su tražili da i voda u kojoj se hvata odraz bude naročito, ali se na tome ipak ne insistira suviše.
Nekada je posmatranje pomračenja putem hvatanja odraza Sunca i Meseca u vodi bilo široko rasprostranjeno u narodu. Čak je i sama reč “hvatanje” ili “uhvatiti” postalo sinonim za pomračenje Sunca odnosno Meseca. Danas sve to tone polako u zaborav i pomračenja se posmatraju kroz zatamnjena stakla, specijalnim teleskopima i drugim instrumentima. I sigurno je bas to glavni razlog što niko više nije u stanju da vidi sva ona čudesa koja su videli naši stari kada su se Sunce i Mesec “hvatali”.
Na sreću, o tim prizorima imamo sačuvana neka svedočanstva starih vračara. Scene koje one opisuju su dramatične i okrutne. Veliko crno june, tako kažu, dugih rogova, ušiju i repa, ogroman crni vepar duge njuške, krupan crni vuk velikih čeljusti i duga repa - svi sa po šest prstiju na nogama - kidišu naizmenično, u bezumnom besu na Mesec, trgaju ga i odlamanu njegovu parčad. A posle trećeg napada sve životinje se pretvaraju u ljude sa po šest prstiju i ti ljudi neodoljivom snagom, gvozdenim vilama navaljuju na Mesec i drobe ga.
Ponekad se, opet kažu, mogu ale videti kako se zaleću na Mesec, grizu ga, a njegovi delovi odleću na sve strane.
A druge vračare i babe vele da vide đavole oko Sunca kad se Sunce pomračuje i da đavoli navaljuju da ga rastrgnu.
I za celo to vreme i Mesec (i Sunce kad se ono pomračuje) trpi užasne muke i u velikoj je opasnosti. Ljudi se trude da mu pomognu i odbrane ga i zato udaraju u zvona, viču, galame, pa i pucaju puškama ne bili oterali nemani ( Sličan običaj postojao je i kod starih naroda: Egipćana, Grka i Rimljana). Sigurno je jedno: ovako krupni događaji kao što su pomračenja Sunca i Meseca ne dešavaju se u prirodi bez značajnih posledica po ljude. U većini slučajeva oba pomračenja loši su znaci. Pomračenje Meseca predskazuje rat, a pomračenje Sunca i rat ali i druge pošasti: glad, kugu, ustanak. Uopšte, pomračenje Sunca je znak nevolje za sve hrišćane, naročito za Srbe, dok pomračenje Meseca predskazuje zlo za Turke.
Izvor za predanja o pomračenjima Meseca: Nenad Đ. Janković, Astronomija u predanjima, običajima i umotvorinama Srba; SANU 1951.
|