joj kako lijepo izgleda...u zivom su mi sjecanju tamosnje cetveronozne zivotinje koje slobodno setaju uokolo opservatrije...pozdrav filipovicu
miroslave, jel jos ima onaj papiric kod kontrolne sobe SALTa "do not feed the astronomers" :) a nadam se da je broj boca pica na ormaru u laganom porastu
marino
Write comment (0 Comments)
Datum kreiranja: ponedeljak, 20 septembar 2010 22:48
Autor Никола Матић
Ovih dana, pokušavajući da uđem u trag genezi Marsovaca u fikcijama i ustoličenja Marsa kao odrednice mnogih ljudskih maštarija, a podsećajući se kako su sve te naše fantazije bile razočarane kada su se na Mars spustile prve kosmičke sonde, pomislio sam kako je mnogim ljudima svet postao beznadan i dosadan upravo onda kada je postalo moguće objasniti ga na razuman način.
Na određeni način, lepo je znati da o svetu, pa i o Mesecu, još uvek vrlo malo znamo. Izgleda da još uvek vredi zagledati u svako zrnce peska, jer se u njemu možda krije čitav novi svet - da malo pokradem Blejka. :)
Write comment (0 Comments)
Samo bih ubacio malu ispravku jer u pretposlednjem pasusu u zadnjoj rečenici stoji da sateliti uvek padaju na površinu Zemlje ali nikad ne padnu. Zapravo, svaki satelit kad-tad padne upravo zbog uticaja gravitacije ali to se ne dešava baš toliko brzo. Nekada su potrebne i decenije! Koliko će satelit opstati u orbiti naziva se "životni vek satelita" i lako se o tome može više saznati kucanjem datog naziva u google!
Write comment (0 Comments)
