Problem evolucionista je što se bave samo mutacijama ali nikada i kako je nastalo to što mutira. Ne mislim na to kako je nastala prva ćelija, na šta evolucija nema odgovor, nego kako je npr. nastala prva ćelija osetiljiva na svetlost, koja je mutirajući dogurala do našeg oka. Ta prva ćelija osetljiva na svetlost koja zaista postoji u prostim organizmima je deo kompleksan lanac od dvadesetak karika gde svaka karika ima svoju funkciju, od proteina osetiljvog na dejstvo fotona, preko mehanizama transforamcije energije fotona u električnu, njihovog prenošenja do ćelije koje preduzimaju određene akcije (detaljno u knjizi Darvinova crna kutija). Kako je nastao taj lanac od dvadeset karika, koji prestaje sa funkcionisanjem ako i jedna karika nedostaje, o tome evolucionisti naprasno gube interes da pričaju. Takvih primera ima bezbroj. Na primer, zgrušavanje krvi. Složen mehanizam gde mora svih destak mikrohemijskih uslova da se savršeno uklopi da bi dejstvovao (koga zanima dalje može da pogleda matematičke radove koji govore o verovatnoći da je ideja evolucije valjana). Fosilni ostaci u kojima vidimo da su kljove ili nešto drugo, sve veće i veće ili manje i manje zavisno od dejstva okoline ništa ne znače. Iz toga ne vidimo kako su se inicijalno stvorili složeni mehanizme na mikro biološkom nivou. Slažem se kako ZoranV reče, evolucija je aksiom. Odnosno to mi prihvtamo zdravorazumski i ne dovodimo u pitanje. Odnosno aksimi nemaju dokaz. Sličnost čoveka i svinje nije dokaz evolucije, jeste početna postavka u traganju za dokazom. Zapravo evolucija je jedna ideja, čak ni neptpuna teorija, koja će postati punovažna kada odgovori na pitanje nastanka života i mehanizama koji čine biće živim.