2001 A Space Odyssey 1968
https://en.wikipedia.org/w/index.php?curid=56707181

 

 

Pre 55 godina, 2. aprila 1968. u bioskopima je počeo da se daje jedan od najčuvenijih filmova u čitavoj istoriji kinematografije 2001: A Space Odyssey. I baš te 2001. godine o njemu smo objavili jedan simpatičan članak. Danas ne 55-tu godišnjicu od snimanja filma podsećamo se tog članka.

 


 2001: A Space Odyssey (1968)

[My God, it's full of stars]

Nekoliko činjenica u vezi Odiseje 2001

• U proseku svako je ovaj film gledao više od dva puta. Zanemarljiv je broj onih koji su ga videli manje od jednom.

• Postaje dve vrste gledalaca: oni koji ovaj film nisu razumeli i oni koji tvrde da jesu. Ti drugi u stanju su u nedogled da pričaju o monolitu i još više o završnim scenama filma. Naravno, pretenduju da su u pravu.

• Odiseja 2001 je jedan od retkih filmova kod kojih su široj publici i rešiser i autor priče  jednako poznati. (Za one koji ne pripadaju široj publici: reziser je S. Kjubrik, a pisac A. Klark).

• Svi se slažu da je Odiseja 2001 izuzetan film. 

 

muzika  Kažu da je u filmu dobra ona muzika koja se ne čuje (tj. ne primećuje, jer u suprotnom odvlači pažnju). Ovaj film je međutim izuzetak. Muzika se u njemu itekako "čuje", ali konačan utisak je maestralan. U pitanju su inače klasična dela: Baletska svita Gajane Arama Hačaturiana (u izvođenju Lenjingradskog simfonijskog orkestra), Tako je govorio Zaratustra Riharda Štrausa (Berlinski simfonijski orkestar),  Na lepom plavom Dunavu Johana Štrausa (Berlinski simfonijski orkestar)....

Film Odiseja 2001 se pojavio u bioskopskim salama 1968. godine, dakle u vreme kada se u realnom svetu vodila uzbudljiva trka oko Meseca. Kosmička putovanja su polako postajala stvarnost (1969. Armstrong je kročio na Mesec) i publika je žudela za pričama iz svemira. Tih 60-tih godina pojavile su se i prve priče Zvezdanih staza.

Osnovu za Odiseju 2001 činila je kratka priča A. Klarka The Sentinel iz 1951. Tu priču su 1964. godine Klark i S. Kjubrik adaptirali za film. (1968. ona je prerasla u roman 2001: A Space Odyssey)

Film je doživeo veliki uspeh i kod kritike i kod publike. Naimenovan je za više Oskara, a osvojio jedan (za vizuelne efekte) - suviše malo kako će se kasnije ispostaviti, jer ima puno filmova sa mnogo više Oskara koji su davno pali u zaborav. Odiseja 2001 nije. 

Šta je to toliko atraktivno u ovom filmu i čime on uspeva da ostane svež i gledljiv i nakon više decenija od kako je snimljen?

Uloge
Keir Dullea Dr. David "Dave" Bowman
Gary Lockwood Dr. Frank Poole 
William Sylvester Dr. Heywood R. Floyd 
Daniel Richter Moonwatcher 
Leonard Rossiter Smyslov 
Margaret Tyzack Elena 
Robert Beatty  Dr. Halvorsen 
Sean Sullivan  Michaels 
Douglas Rain Voice of HAL 9000 
Frank Miller  Mission Controller 
Bill Weston    
Ed Bishop  Lunar shuttle captain 
Glenn Beck          
Alan Gifford Poole's Father 
Ann Gillis              

U početku mnogi su isticali divne specijalne efekte kojima obiluje Odiseja. Međutim, danas imate mnoštvo savršeno dosadnih filmova sa izobiljem besprekorno urađenih, grandioznih specijalnih efekata, koji daleko nadmašuju one u Odiseji. A opet Odiseja i danas pleni iako njeni efekti više nisu tako efektni kao kada su prvi put viđeni. Biće da je stvar u nečem drugom.

Film je čudesan. Komponovan je od dugih scena sa vrlo siromašnom radnjom. Gotovo je bez dijaloga i skoro da je u pitanju nemi film. Međutim za inteligentnog gledaoca svaka scena ovog filma sadrži više nego što se okom vidi. Gledalac je upućen da razmišlja, da izvodi zaključke. Suočen je sa misterijom, potaknut je da traži rešenja, ništa mu nije gotovo dato. I on u svemu tome uživa.

Neke scene su antologijske, kao ona s početka kada u glavi jednog primata zaiskri prva svesna misao. Ili onaj skok sa bačene koske u zrak na vasionski brod. Između ta dva događaja protiče nekoliko miliona godina i to je možda najduži vremenski skok u istoriji kinematografiji. Neke druge scene opet odišu elegancijom kao što je ona kada pomenuti brod uz zvuke Štrausovog valcera lagano prilazi orbitalnoj stanici. A ima i emotivnih scena. Ne možete ostati ravnodušni kada čujete da vam kompjuter govori da se boji. 

Ipak većina kritičara se slaže da film do kraja ostaje nerazjašnjen. Neki ga tumače religiozno, neki uočavaju razum kao stepenicu između životinjskog i ljudskog sveta i  pokušavaju da dokuče šta je sledeća stepenica između ljudskog i nečeg višeg, treći opet govore da nas monoliti od početka osmatraju, da su nam dali sudbonosni podsticaj za razvoj i da je zadatak posade broda da otkrije vanzemaljsku silu koja motri na nas....Ostali, čini se, i ne pokušavaju film da objasne. Kažu da je i Kjubrik izbegavao o tome da priča. A sam Klark jednom je izjavio: "If you understand 2001 completely, we failed. We wanted to raise far more questions than we answered.

Nije bez razloga rečeno da je Odiseja 2001 prvi filozofski SF film.

Za one sasvim mlade koji još nisu stigli da vide Odiseju 2001 savet je jednostavan: obavezno ovaj film pogledajte. Dva puta. Možda vas i neće oduševiti, ali svakako treba da ga znate.

 

1984. snimljen je nastavak Odiseje 2001: 2010: Odyssey Two. O drugoj Odiseji pričaćemo drugi put. Možda 2010-te.

2001: A Space Odyssey
 KjubrikKlark
 S. Kjubrik i A. Klark

Producent:    
Stanley Kubrick  
Režiser:   Stanley Kubrick  
Scenario:  
Arthurr C. Clarke, Stanley Kubrick  
Žanr:   SF / Avanturisticki
Zemlja:   UK / USA
Radni naslov u SAD: Journey Beyond the Stars
Dužina:   139 minuta (na premijeri 156)
Boja:   Kolor
Film je zasnovan na priči A. Klarka The Sentinel
Snimljen: 1968.
Cena: film je koštao 10,5 miliona dolara
Nominacija Americke akademije: za režiju i scenario
Oskar za vizuelne efekte: Stanley Kubrick

 

Mnoge gledaoce je međutim zbunio kraj filma. Ne sama poslednja scena, ona je dovoljno jasna. Ne ni čuvena, za ono vreme prilično revolucionarna scena u kojoj se specijalnim efektima prikazuje transport astronauta Boumena,Mnoge gledaoce je međutim zbunio kraj filma. Ne sama poslednja scena, ona je dovoljno jasna. Ne ni čuvena, za ono vreme prilično revolucionarna scena u kojoj se specijalnim efektima prikazuje transport astronauta Boumena...>>

 


Komentari

  • Boris Saksida said More
    Hm.....čudo od čoveka....samo da... 3 dana ranije
  • moravac said More
    :) Dobar dan, dear A.M.2024-jul koji je... 6 dana ranije
  • milo said More
    prekrasno, prekransno Pre 1 nedelje
  • Baki said More
    Svaka od milion slika Hubble je... Pre 1 nedelje
  • zalukajmy said More
    „Problem sa tri tela“ je... Pre 2 nedelje

Foto...