2001: Odiseja u svemiru“ je jedan od najpopularnijih SF filmova, koji je za mnoge čak najbolji SF svih vremena. Napravljen je po knjizi majstora, Artura Klarka, i režiser je bio već tada a i posle dokazani majstor svog zanata, Stenli Kjubrik. Mnoge gledaoce je međutim zbunio kraj filma. Ne sama poslednja scena, ona je dovoljno jasna. Ne ni čuvena, za ono vreme prilično revolucionarna scena u kojoj se specijalnim efektima prikazuje transport astronauta Boumena, koja se vizuelno uklapala u psihodeličnost šezdesetih i u ondašnji duh vremena po kome dolazi neka nova, tehnološki savršenija budućnost. Gledaoce je najviše zbunila sekvenca između te dve, spora, i bez reči, u nekom stilizovanom francuskom zamku ili palati, ili kako se to otmeno kaže, šatou. O čemu se tu radi?

1

Stenli Kjubrik nas je ostavio 1999-te godine. Međutim 1980-te japanski režiser i producent Džuniči „Džimi“ Aoi (Junichi Yaoi) pravio je dokumentarni film koji nikada nije završen. Oko 2016-te, na mreži se pojavio insert iz tog filma u kome Aoi pita Kjubrika za objašnjenje svršetka „Odiseje u svemiru.“

2

Mreža je eksplodirala! Jer to je izgleda bio jedini slučaj da je Kjubrik rekao nešto na tu temu. Na Youtube može da se nađe i taj originalni video segment i nekoliko izvrsnih obrada tog materijala sa komentarima. Evo suštine Kjubrikovog objašnjenja. Da podsetimo, po dolasku do Jupitera, astronaut Boumen vidi Monolit u orbiti, i prilazi mu malim transporterom. Sledi čuvena, impresivna scena koja prikazuje transport kroz Monolit kao „kapiju zvezda“ koja vodi kroz nepojmljiv svet. Evo tog segmenta:


https://www.youtube.com/watch?v=1DNbkKBW0K8

Ta ideja je od tada korišćena mnogo puta, i specijalni efekti korišćeni u ovoj sceni nisu naročito impresivni u odnosu na ono što mogu sadašnji kompjuteri. Ali za ono vreme to je bila prilično revolucionarna tehnika. Kjubrik i njegova ekipa su navodno neke od tih efekata po prvi put stvorili, i što je najvažnije, sve je korišćeno u kontekstu. Međutim posle te dramatične sekvence, nastaje tišina, i vidimo astronauta Boumena kao gore, u stilizovanoj sobi neke barokne francuske palate. Šta se događa?!

3

Kjubrik je prvo rekao da je izbegavao da se upušta u verbalna objašnjenja jer ona obično zvuče šaškasto, dok je dramatizacija nešto što se oseti. A onda je objasnio: ideja je bila da je francuski šato nešto kao zoološki vrt koji su moćni vanzemaljci kreirali da bi tako proučavali Boumena! Scenografija izgleda kao gruba aproksimacija francuske barokne arhitekture, jer svemoćni vanzemaljci imaju tek grubu ideju o tome šta je prijatna ili lepa okolina za ljude, baš kao što i mi imamo samo grubu ideju šta predstavlja lepu i prirodnu sredinu za životinje u našim zoološkim vrtovima.

U toj sredini astronaut Boumen ne oseća tok vremena, i sav njegov budući život se odigrava kao u filmu, pred njegvim sopstvenim očima. Kada je eksperiment završen, kako je to mnogo puta opisano u starim mitovima, vanzemaljci vraćaju Boumena ka Zemlji, sada obdarenog istim moćima koje i oni imaju. Mi možemo samo da pogađamo šta će se desiti.

Aoi se zahvalio i prihvatio objašnjenje bez komentara, jer ono zaista objašnjava scenu.  Međutim, uz svo poštovanje, odmah je jasno i da je majstor omašio! Nema nikakve logike zašto bi se astronaut s praga 21-og veka osećao prijatno u ambijentu 18-og veka, ili zašto bi baš ta sredina bila ona koju vanzemaljci poznaju ili koja ima nekog značaja za njih?

Ako su vanzemaljci hteli da proučavaju Boumena u sredini koja je normalna i prijatna za njega, logično bi bilo da su kreirali ambijent kao svemirski brod za Jupiter ili sam mali transporter, sredine u kojima su našli Boumena. Ili da je svemirski brod u kome je Boumen putovao ceo zarobljen i transportovan da služi kao „zoološki vrt“? Sa takvim izborom bilo bi daleko jasnije šta se događa u toj sekvenci, mada izazovi i dalje ostaju.

Možemo samo da špekulišemo da je Kjubrika zavela vizuelna opsesija šezdesetih sa grotesknim ambijentima i nelinearnim razvojem priče gde se gledalac pita šta se to događa. Nešto kao „Prošle godine u Marijenbadu“....

.... ali bilo je i mnogo drugih filmova te decenija u sličnom stilu, i vizuelno i po tempu radnje.

Dakle opet uz svo poštovanje, u filmskom žargonu šato scena „Odiseje“ scena nije uspela, jer nije efikasno prenela svoje značenje. Ukusi se razlikuju, ali zagonetka te sekvence posle ovog Kjubrikovog objašnjenja izgleda kao eksperiment studenta filmske škole.

4

„Odiseja“ je naravno odličan film, i Kjubrik je veliki majstor, jedan od najboljih. Ali interesantno je videti kako i majstori mogu da omanu.

Evo nekoliko linkova na YT video klipove iz kojih su dobijene ovde prenesene informacije:

Oiginalni snimak Aoijevog intervjua:

https://www.youtube.com/watch?v=zaR2pJjL08g

Šato scena iz „Odiseje“ sa Kjubrikovim komentarom:

https://www.youtube.com/watch?v=9BHV8PyLu40

Još jedan klip sa intevjuom, plus interesantni podaci i druge lepe scene iz „Odiseje“:

https://www.youtube.com/watch?v=Gdbh_FiRLyw

Ovde prikazane slike su inserti iz tih video klipova.

Zahvaljujući Džimiju Aoi i nekoj dobroj duši koja je stavila ovaj klip na mrežu, svi oni koje je mučilo značenje te scene mogu sada mirno da spavaju.

 


2001: A Space Odyssey (1968)

Odiseja 2010

PET NAJUTICAJNIJIH S-F FILMOVA SVIH VREMENA


 

 


Komentari  

dragant
+2 #5 dragant 15-05-2021 12:00
Lepo od autora da je napisao ovaj tekst. Ali slažem se sa Kjubrikom da dramatizacija priča priču i da nju treba slediti. Prelaz iz negostolubivog i po život opasnog svemira u smirenu, uređenu, svetlu, suve, toplu i prostranu prostoriju je prelaz iz jednog sveta u drugi. Iz sveta mraka i propasti u svet novog rađanja što nam završni kadar govori.
Nema govora da je Kjubrik omašio. Daleko od toga da je ambijent svemirskog broda prijatno okruženje za čoveka. Ili da je vanzemljcima koji postave monolit na Mesec problem da znaju ljudsku istoriju. Kjubrik je bio veliki majstor i izvukao je maksimum iz Klarkovog romana.
Odiseja nije najbolji Klarkov roman kako mnogi ljubitelji SF-a misle. Zato što je ideja tog romana da su vanzemaljske civilzacije blagonaklone ka čoveku. Ako pogledamo širu sliku, vidimo da smo na početku razvoja SF-a imali romane gde su vanzemaljci pogubni po čoveka (npr. Rat svetova od Velsa). Zatim se otišlo u drugu krajnost u kojoj su vanzemljci prijateljski nastrojeni. Klark je to shvatio i posle Odiseje napisao je roman drugačiji od svih: Susret sa Ramom. U kome veliki vanzemaljski brod nezaiteresovano prolazi Sunčevim sistemom. Svi pokušaji ljudi da uspostave kontakt ili prodru unutra ne uspevaju. Što najbolje odgovara našem sadašnjem uvidu u svemir - nezainteresovan ošću za čoveka.
zoran maric
0 #4 zoran maric 14-05-2021 23:04
pa sta je pisac hteo da kaze ,moze da kaze sta hoce tu se slazem sa popom i ko mu ima sta zameriti napravite vi film pa zamerajte.film je nemam reci dobar.i prvi i zadnji put kada sam ga gledao,vise puta sam gledao,svaki put imam drugacije resenje ako uopste postoji resenje, a mislim da je to bio i cilj tog filma
Laslo
0 #3 Laslo 14-05-2021 01:27
Scena je nema jer astronaut sanja. Njegovim snom upravljaju vanzemaljci i kao što je rečeno, posmatraju ponašanje astronauta a njemu je u takvom stanju sasvim normalno čak i ako se našao u 18. veku u nekakvom simuliranom francuskom zamku.

Sjajan tekst i razjašnjenje za izuzetan SF film, pohvala autoru.
Miki
+2 #2 Miki 13-05-2021 23:23
Zar nije dizajn te sobe koju su vanzemaljci kreirali za Boumena mogla da bude isnpirisana npr. nekom slikom lepe sobe koju su izvukli iz Boumenove psihe?!? Npr. Boumen je putovao po Francuskoj, dopao mu se taj retro stil, a vanzemaljci su ga iskopali iz nekih fleseva u Boumanovoj glavi dok su tu istraživali...
Pop
+1 #1 Pop 13-05-2021 21:03
"jer svemoćni vanzemaljci imaju tek grubu ideju o tome šta je prijatna ili lepa okolina za ljude"!
To je ključna rečenica!
Naravno, sve je ovo fikcija, ali zaboravljate da je monolit, pored Meseca, bio i na Zemlji. Postoji mogućnost da je on slao informacije tamo negde?
Kao u "Kontakt"-u, nije normalno da nam se "oni" obraćaju sa govorom firera, ali postoji mogućnost. Isto tako mogli su Boumena smestiti i u neki salon sa divljeg zapada ili u kafanu na Ibarskoj magistrali, svejedno je, film je poslao poruku!
Opet ponavljam, sve je ovo izmišljeno, nadrealno, nisam od onih koji veruju u "male zelene" ali iznad svega volim naučnu (ne epsku) fantastiku i smatram da ova zamerka nije na mestu.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 
Instagram AM Fotografije AM (FLICKR) YT kanal AM
 
 
 
Zanimljiva pitanja i odgovori
 
 

leksikon 190 

 tvastronomija18

 sad

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika