- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: utorak, 29 januar 2019 20:13
-
Autor Draško Dragović
Rusi se polako sele iz kazahstanskog Bajkonura, prvog kosmodroma na svetu, a njegovu ulogu treba da prihvate domaći kosmodromi. Glavni teret će pasti na leđa 'Istočnog kosmodroma', ili kako ga Rusi zovu, 'Vastočni'. Do sada je imao četiri lansiranja, od čega tri uspešno.
Opširnije: Kosmodrom Vastočni
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: nedelja, 27 januar 2019 11:18
-
Autor Draško Dragović
U sred ravnice uzdizala se sjajna srebrna raketa koja je izgledala kao da je reinkarnirala iz filmova B-produkcije 50-ih godina. Slika je bila spektakularna i šokantna, jer je svako znao da se radilo o pravoj raketi koja treba da nosi putnike. Nije se radilo ni o šali, ni o modelu već o pravoj raketi, koja doduše ipak ne treba da odleti u orbitu. Radilo se o prototipu 'SpaceX-ovog'broda 'Starship'koji bi trebalo da posluži za uvežbavanje vertikalnog sletanja za buduće brodove. Baš kao što su svojevremeno dva prototipa 'Grasshoppera' korišćena za usavršavanje tehnike vertikalnog sletanja prvog stepemna 'Falcona 9', isto tako će 'Starhopper', kako je ime tvorevine, uraditi za 'Starship'...
Opširnije: Može li vetar da oduva raketu?
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 26 novembar 2018 11:02
-
Autor Draško Dragović
NEAR
PRVI ISTRAŽIVAČ ASTEROIDA
Krajem prošlog veka NASA je smislila da bi neke kosmičke zadatke mogle da obavljaju letilice čije bi misije trajale do 3 godine a koštale bi manje od \(150 miliona. Prva letilica tog programa, nazvanog 'Discovery', bila je misija 'NEAR', čija je konstrukcija, lansiranje i prvih mesec dana rada koštalo \)122 miliona. Do kraja, ta cifra se duplirala. Zadatak misije je bilo proučavanje asteroida Eros, te je on postao prvi koji je ikad proučavan sa orbite. Kako je sonda završila na kraju?
Opširnije: NEAR - prvi istraživač asteroida
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: nedelja, 28 oktobar 2018 22:10
-
Autor Draško Dragović
Spejs šatlovi su prestali da lete pre 7 godina, ali njihovi SSME (RS-25) motori su napravljeni za duži život. Danas se oni koriste pod različitim imenima u dva projekta, pri čemu su u jednom slučaju modifikovani da se koriste jednokratno, a u drugom se proverava njihova sposobnost da ponovo šalju u kosmos sa minimalnim zadržavanjem.
Opširnije: Život motora posle smrti raketa
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: petak, 26 oktobar 2018 18:02
-
Autor Draško Dragović
'СОЮЗ МС-10'
anatomija kosmičkog incidenta
Kao što smo pratili tokom ovog meseca, ova nesreća je izazvala veliku pažnju širom sveta ali i kod naših čitalaca. Posle bezmalo desetak tekstova na našem sajtu o ovoj temi, pokušaću da napravim jednu rekapitulaciju ove kratke ali istorijski nesumljivo bitne misije.
Opširnije: Sojuz MS-10 - anatomija kosmičkog incidenta
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: četvrtak, 25 oktobar 2018 22:02
-
Autor Draško Dragović
Uskoro nova elektronska knjiga Draška Dragovića o misterioznom prekidu leta čuvene ruske rakete. Incident nezapamćen u isotirji kosmonautike! Kako je došlo do prekida misije, kako su se kosmonauti spasli i da li je Međunarodna svemirska stenica ugrožena?
Opširnije: U pripremi 101 knjiga Draška Dragovića: 'Союз МС-10'
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: nedelja, 30 septembar 2018 17:52
-
Autor Draško Dragović
25. septembra 2018. u 22:28 UTC 'Arianespace'je lansirala misiju VA243 sa Kouroua. Ovog puta 'Ariana 5'je ponela u orbitu komunikacione satelite 'Horizons 3e'i 'Intelsat 38', ali ono što je stvarno značajno to je da je to bila stota misija ove rakete-veterana. Od prve, i neuspele misije V89 od 4. juna 1996, 'Ariana 5'je najvažnija evropska raketa. Više od dve decenije lansiranja sa zavidnom pouzdanošću učinilo je 'Arianu 5'komercijalno uspešnom i pravim merilom evropske kosmičke industrije. Koreni 'Ariane 5'sežu na kraj 70-ih, kada je optimistička Evropa počela da razvija novu porodicu raketa. Osim što je bila nesumljivi lider programa 'Ariane', Francuska je imala ambiciozne ciljeve po pitanju kosmosa i sanjala da ima sopstvenu letilicu sa ljudskom posadom. Ponešena uspehom Nasinih spejs šatlova, francuska kosmička agencija CNES se koncentrisala na stvaranje svog šatla.
Opširnije: Sto misija 'Ariane 5'