Koliko može da košta izgradnju 'jednostavnog' raketnog servisnog tornja? Pa, ako govorimo o Nasinoj budućoj raketi 'SLS', cena može da dostigne i milijardu dolara. Kako ti se čini cifra? Nema šale – istina je. Kako smo došli dovde? Indusi su poslali sondu na Mars za samo \(70 miliona. Da vidimo. 'SLS' će koristiti, poput 'Saturna V', servisni toranj za transfer goriva i gasova, podataka i električne energije, koji će putovati zajedno s mobilnom platformom (crawler transporter) koja prevozi raketu do lansirne rampe 39B Kenedijevog centra (KSC). Šatlovi nisu koristili pokretne toranjeve već fiksnu kulu koja se nalazila na rampi, stoga je bilo potrebno izgraditi ovaj toranj od nule, nazvan ML (Mobile Launcher). Zapravo, ne baš od nule, budući da ML za 'SLS' potiče od tornja izgrađenog za otkazanu raketu 'Ares I'programa 'Constellation'.
ML toranj za raketu 'SLS'.
ML za 'SLS' je impozantna građevina, visine oko 120 metara i mase veće od četiri hiljade tona. I, kao da to nije bilo dovoljno, trebalo bi da izdrži prevoz između montažne hale VAB i rampe 39B. Setimo se da će 'SLS' biti najveća i najsnažnija raketa u upotrebi, s kapacitetom da podigne 70-ak tona u nisku orbitu oko Zemlje u svojoj verziji 'Block 1'. Uprkos svemu, pomalo je komplikovano opravdati činjenicu da troškovi za ovu strukturu dostižu ... 910 miliona dolara![1]
Toranj ML. (Veća slika.)
Od tog novca, oko \)230 miliona se može pratiti do izgradnje ML-a za 'Ares I'tokom programa 'Constellation'. Nakon otkazivanja programa, NASA je uveravala da izmene tornja kako bi postao kompatibilan sa 'SLS-om' ne bi nadmašile \(54 miliona, ali je konačni račun dostigao \)282 milijuna[2](!). Ali to nije nimalo iznenađujuće, jer kosmička agencija očekuje da će troškovi tornja između 2015. i 2020. godine iznositi dodatnih $396 miliona (!!). Očigledno, jedan od razloga za toliko dodatnih troškova je što se toranj uvija više nego što se očekivalo, iako NASA poriče da mora biti obnovljen za prvo lansiranje 'SLS-a', zakazano za 2020. Ukratko, govorimo o dodatnom trošku od više od šest stotina miliona za prepravke tornja za ni manje ni više nego osam godina. Tornja koji je, sećam se, bio sagrađen za samo dve godine.
Toranj ML za raketu 'SLS Block 1'. Raketa će koristiti većinu komponenti, tehnologije i infrastrukture iz programa šatlova. 'Block 1' znači da će koristiti dva 5-segmentnašatlova busterana čvrsto gorivo (SRBs). Šatlovi su koristili 4-segmentne bustere, pa je to bio još jedan razlog za prepravku tornja.
Detalji tauera. (Veća slika.)
Čitava ova stvar je svakako nečuvena, ali postoji velika verovatnoća da će se ovaj toranj koristiti samojednomza prvo lansiranje 'SLS-a', za bespilotnu misiju letilice 'Orion EM-1'. Doista, sledeće lansiranje 'SLS-a' bi trebalo da bude u verziji 'Blok 1B', s kapacitetom da u LEO orbitu ponese blizu 100 tona. Ova verzija će uključivati novi gornji stepen, EUS(Exploration Upper Stage) umesto ICPS-a (Interim Cryogenic Propulsion Stage) verzije 'Block 1'[3], tako da će biti potrebno modifikovati toranj kako bi se prepravili spojni kablovi za ovaj stepen i, uz to, omogućiti posadi pristup letilici 'Orion MPCV'. Kao rezultat toga, NASA razmatra mogućnost izgradnje drugog mobilnog tornja za 'Block 1B' za trista miliona dolara, budući da bi radovi na prepravci prvobitnog ML-a ostavili sistem 'SLS'/'Orion' van upotrebe gotovo tri godine, iako je potražnja za letovima vrlo visoka.
Modifikacije tornja za verziju 'Block 1B' (desno).
Tauer ML za verziju 'Block 1B' sa stepenom EUS.
Podsetimo se da se nakon misije 'EM-1' 2020. očekuje prvi let 'Oriona'oko Meseca, misija 'EM-2', sa posadom, ali ne pre 2023. godine. Između ovih misija moguće je da se 'SLS' koristi u verziji 'Block 1B' radi lansiranja evropske sonde 'Europa Clipper'– koja bi poslužila za proveru stepena EUS za letove s posadom – ali ova opcija se svake godine čini sve manje verovatnom. Od 2025. 'SLS' i 'Orion'bi se gotovo isključivo koristili za sastavljanje Mesečeve orbitne stanice 'Gateway', i lansirali bi se otprilike svake ili svake druge godine.
Infrastruktura 'SLS' programa u KSC.
'SLS' je zamišljena kao pokušaj republikanske većine u Kongresu da ožive raketu 'Ares V', koju je otkazala administracija predsednika Obame. U načelu, njen razvoj bi trebalo da bude relativno jeftin, jer koristi komponente izvedene direktno iz šatlova (5-segmentni SRB, centralni kriogeni stepen i motori RS-25). I, da budemo iskreni, razvoj same rakete, iako je skupa, nije pretrpeo spektakularna kašnjenja. Većina problema i dodatnih troškova nastali su oko letilice 'Orion' i zemaljske infrastrukture. Na kraju, ove poteškoće su ukorenjene u činjenici da je 'SLS' raketa bez određenog cilja. Dok su svi do sada stvoreni superlajnderi morali da služe određenom programu, 'SLS' je rođena kao refleksni odgovor na ukidanje 'Aresa V.' Filosofija koja je opravdavala njeno postojanje svodila se našto poput 'prvo smo je odobrili a onda smo razmišljali o tome šta da uradimo s njom'.
Raketa 'SLS Block 1'. Obrati pažnju na Bobija Marijanovića dole levo.
Program 'SLS'/'Orion' ima puno i političkih i vojnih protivnika i ima mnogo klevetnika koji zahtevaju da se odmah obustavi, va financijska sredstva preusmere na predloge privatne inicijative kao što su BFR ili 'Falcon Super Heavy', Osim kašnjenja pokretnog tornja, ne smijemo da zaboravimo ni druge skandale poput vrlo skupog razvoja softvera za brod 'Orion' ili probleme u integraciji servisnog modula (koji je izgradila ESA). Ukratko, u ovom trenutku jedina mogućnost spašavanja programa 'SLS'/'Orion' jeste da orbitna stanica 'Gateway' nastavi sa napretkom. Ako 'Gateway' ne bude odobrena, praktički više neće postojati razlog da se projekt održi u životu. Do sada je 'SLS' bio preveliki program da ne uspije – ili 'too big to fail', kao što kažu tamo – ali je možda potpuno izmakao kontroli.
Ova skalamerija košta milijardu dolara???
[1]Sećam se da sam ovu temu započeo u jednom od ranijih priča. Meni je tema zanimljiva i često joj se vraćam.
[2]Hahaha, ne mogu a da ne pomislim da u Nasi 100% ima i Naprednjaka.
[3]'Block 1' će imati kriogeni drugi stepen ICPS, modifikovani kriogeni II stepen rakete 'Delta IV' pokretan jednim motorom RL10B-2. 'Block 1' će poneti oko 95 t u LEO. Plan je da na prvom letu ponese bespilotnu kapsulu 'Artemis 1' i uvede je u translunarnu trajektoriju.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
