Ovo je jedno od najčešćih pitanja fanova kosmičkih istraživanja. Nažalost, odgovoriti na njega nije tako jednostavno. Nabrojati najveće rakete nije lako jer to zavisi od mnogih parametara: snage, kapaciteta, težine, itd. Ipak, hajde jednom za svagda da rešimo i taj problem.
Jedina okeanska lansirna platforma je zajednički projekat Rusa, Amerikanaca, Ukrajinaca i Kanade. Do sada su imali 29 uspešnih lansiranja. Poslednje je bilo pre samo 2 nedelje. Kako to izgleda iz blizine, pročitaj ovde.
Da bi konačno krenula put Sunčevog sistema – ka Mesecu i dalje, ka asteroidima, a kasnije i ka Marsu – NASA je rešila da prošle nedelje objavi planove džinovske rakete koja će u sledećoj deceniji predstavljati kičmu njihovog svemirskog programa sa ljudskom posadom.
U Suitlandu, malom vašingtonskom predgrađu, nalazi se jedno skriveno skladište Smitsonijanovog muzeja, u kome se kriju neka od inženjerijskih čuda vezanih za trku u osvajanju kosmosa.
Sva ta čuda su mnogo manjih dimenzija od džinovskih raketa i elegantnih svemirskih brodova koji su nosili ljude na orbitu i Mesec. I mnogo su mekša. Radi se o svemirskim odelima koja su održavala astronaute u životu kada su napuštali Zemlju.
Pišući za ovaj sajt, ono što me stvarno neprestabo fascinira jeste to što sam otkrio neverovatan broj neverovatnih svemirskih projekata svih vrsta. Mudre glave imaju svi: i Japanci, i Francuzi, i Rusi, i Ukrajinci, i Brazilci, a da ne pominjem Amerikance ... Bez obzira koliko fantastični, otkrivam da se svakim od njih već godinama bave čitavi timovi najrazličitijih stručnjaka, pri čemu su već stučeni milioni dolara (jena, rubalja, juana, cefa, itd.).
Čovek je oduvek želeo da leti kao ptica. No dospevši u orbitu, bio je primoran da puzi, zakačen sajlom za kosmički brod ... sem u slučaju kada je imao specijalni uređaj za autonomno kretanje u kosmosu. 
Amerikanci su se prvi put meko spustili na neko nebesko telo 2. juna 1966. godine. Radilo se o letilici „Surveyor 1“ a nebesko telo je bio naš Mesec. Bilo je to samo 4 meseca nakon što se čovek uopšte negde spustio a da to nije negde na našoj planeti. Prvi su bili Sovjeti i njihova „Луна 9“.
Kad sam bio mali (a ni danas nije mnogo bolje), ništa me nije tako fasciniralo kao svemirski kontrolni centri: ljudi koji napeto zure u svoje monitore i razmenjuju neke šifrovane skraćenice i rečenice, svi ti dugmići i tabele ispred njih, ogroman ekran u sali na kome se prati telemetrija i položaj letilice, užurbanost po hodnicima ...
Kresanje NASAina proračuna i ukidanje programa povratka ljudi na Mjesec (Constellation) izazvalo je nemalu konsternaciju u SAD. Miljarde USD utrošene na istraživanja i razvoj tehnike doslovce su bačene u vjetar.
U Americi nije tako čest slučaj da izdvajanje od $30 miliona izaziva toliko veliku pažnju. Zapravo, mnogo je češći slučaj da se iz Senata čuju zaokruživanja budžetskih sredstava za stotinjak miliona, ali nedavni jezik koji se čuo u zakonodavnim telima Senata može imati direktan, negativan uticaj na dugoročni uspeh američke planetne nauke i, potencijalno, kreativni pristup pogonskoj energiji za buduće astrofizičke misije, misije osmatranja naše planete i svim drugim istraživačkim aktivnostima u svemiru.
