Pre par dana ruska kompanija „НПО Энергомаш“ je objavila da će uskoro napraviti novi raketni motor koji će koristiti gorivo pod nazivom „ацетам“. Svi su se pitali, šta je to? Dakle, u pitanju je ruska skraćenica za „acetilen i amonijak“, i njegov zadatak je da zameni kerozin koji danas koriste tradicionalni „kerolox“ motori. Motori će nastaviti da koriste oksidator, u ovom slučaju tečni kiseonik.

motor-RD-161

Motor РД-161. Jedna njegova varijanta će koristiti acetam i imaće indeks „АЦ“. Testiranja će trajati oko tri godine.

„Аcetam“ predstavlja mešavinu 25% acetilena ili metilacetilena i 75% amonijaka. Prednost ove mešavine nad kerozinom je u njegovoj većoj gustini, što će omogućavati izradu nešto manjih rezervoara. Zauzvrat, gorivo je relativno toksično, mada znatno manje od hipergoličkih tipova goriva (hidrazina, azotne kiseline, i njihovih derivata). Unapređenje fikasnosti (specifični impuls) zavisiće od preciznih karkteristika motora, ali je „НПО Энергомаш“ objavio da bi upotrebom novog goriva u gornjem stepenu „Фрегат“ rakete „Союз2.1б“ lansirane iz Bajkonura količina tereta izbačenog na geostacionarnu orbitu mogla da se poveća za 30%. U svakom slučaju, povećanje specifičnog impulsa (Isp) u odnosu na kerolox sistem je minimalan, a u svakom slučaju niži od kriogenih motora (tečni kiseonik i vodonik), tako da mnogi stručnjaci ne daju „acetamu“ neku veliku prednost. Jedino u slučaju da zameni hipergolička goriva – sa malim Isp – „acetam“ bi bio interesantna opcija.

Ovo gorivo bi moglo da se koristi u jednoj od verzija kerolox motora РД–161 potiska dve tone koji se koristi za gornje stepene. To ne bi bio prvi put da se u Rusiji koristi amonijačni motor. Još tokom šezdesetih godina prošlog veka, „НПО Энергомаш“ – u to vreme konstruktorski biro Valentina Gluška – proizveo je РД-302 (1Д130Ф) i РД–303, koji su radili na fluorid i amonijak. Bilo je to jako otrovno gorivo, ali vrlo visokog specifičnog impulsa.

Nesumljivo je da „acetam“ neće da predstavlja ništa revolucionarno, ali barem potvrđuje da „НПО Энергомаш“ nastavlja da razvija nove koncepte, što nije loše ako uzmemo u obzir kakva su vremena.

Zaboravio sam da kažem da je novo gorivo 20 puta jeftinije od vodonika – kilogram vodonika košta 20 hiljada rubalja, a kilogram acetata najviše 100 rubalja.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Duca said More
    Драган Танаскоски wrote:
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju...
    1 dan ranije
  • Duca said More
    Sjajan čovek, o takvima treba pisati, a... 1 dan ranije
  • Siniša said More
    Laka pitanja. Mada, ni meni nije bilo... 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije

Foto...