U Raketno-kosmičkom centru (RKC) "Progres" rade na razvoju projekta nove rakete-nosača "Feniks" koja treba da u godinama posle 2025. zameni lansere serije "Sajuz".
Evropska robotska sonda “Rosetta” već osam meseci istražuje kometu Čurjumov-Gerasimenko. Do sada sam povremeno pisao o njoj, a još češće o njenom lenderu “Philae”. Ali koje uređaje nosi orbiter? Čime se oni trenutno bave?
Svemirske letilice za bilo koju međuplnetnu misiju iste su kao i bilo koji visokointegrisani sistem, i vode se osnovnim principom da “oblik prati funkciju”. Oblik svake međuplanetne letilice u mnogome zavisi od njegovih instrumenata i njihovog “vidnog polja”, usmerenosti, težine i snage i termičkih zahteva. Ova priča se odnosi na tri već lansirane APL-ove letilice – ‘New Horizons’, ‘MESSENGER’ (MErcury Surface, Space ENvironment, GEochemistry, and Ranging) i ‘STEREO’ (Solar TErrestrial RElations Observatory) – u kontekstu konstruktorskih ograničenja, kako se suočiti s njima, koja polja su im zajednička a koja jedinstvena i zašto.
Nakon velikog interesovanja koje je izazvao text ‘Napredak novog ruskog kosmodroma Vastočni', rešio sam pratim dalju gradnju ovog kosmodroma. Početkom meseca postavljena je “lala”, glavna karakteristika lansirnih rampi raketa “Союз 2”. Rampa sa oznakom ПУ-15 (371СK14) u Zoni 1 kosmičkog centra za sada je jedina na tom mestu, mada će ih u budućnosti biti više za lansiranje raketa “Ангара”. Ali šta je to “lala”? Ništa drugo do mitska struktura koja sa četiri “ruke” gore i nekoliko nosača dole pridržava rakete “Cоюз” pre lansiranja.
Zamisli da se nalaziš u polupraznom restoranu. Možeš lepo da razgovaraš sa prijateljima, tiho, polako i opušteno. Ali ubrzo počinju da pristižu i drugi gosti i polako nastaje gužva. Nivo buke raste, i ti moraš da vičeš da bi te čuli. Nema gde da se skloniš.
Kina tokom ove i sledeće godine planira lansiranje tri nove rakete-nosača (RN). Prvo će, najverovatnije sredinom ove godine biti lansirana laka RN – CZ-6 (”Dugi marš“). Sledeće godine, biće obavljena i prva lansiranja teške RN CZ-5 i RN srednje nosivosti CZ-7.
Tokom poslednjih 50 godina, stotine kosmičkih letilica učestvovalo je u naučnim, vojnim i komercijalnim misijama. Većinu je moguće svrstati
u tri kategorije: u 3-osno stabilizovane letilice, u spinovano stabilizujuće letilice, ili u palete; svi ovi tipovi razlikuju se po konfiguraciji, unutrašnjoj opremi i dizajnu termičke kontrole. U želji da bacim malo svetla na konstrukciju samih kosmičkih satelita, objasniću malo detaljnije karakteristike svakog od navedenih tipova letilica i misije u kojima učestvuju. Napominjem da ova znanja spadaju u same temelje konstruisanja svih kosmičkih letilica.
Do juna, NASA treba da odabere svog 13. kandidata za misiju “Discovery” tipa. Sa gornjom granicom koštanja od $450 miliona, to su najjeftinije sonde američke agencije, za razliku od klasa “Flagship” i “New Frontiers”, a njihove ciljeve ne odabira Nasin štab već različite grupe nezavisnih istraživača. Prošlog februara je istekao rok za prijem predloga za misiju, što je za nas odlična prilika da pogledamo najinteresantnije ideje, svrstane ovde prema njihovoj udaljenosti od Sunca.
Na sednici Naučno-tehničkog saveta (NTS) "Roskosmosa" 12. marta 2015. analizirani su predlozi vodećih ruskih raketno-kosmičkih kompanija o projektima perspektivnih sredstava lansiranja korisnih tereta, uključujući i super-raketu.
Novi kosmodrom je prioritet za Kremlj. Mada je projekat odobren još 2007. a radovi zvanično započeti pre pet godina, napredak u početku nije bio jako vidljiv. Ali pošto Rusija želi da sebi obezbedi nezavisnost u lansiranju u kosmos, radovi na Vastočnom su poslednjih godinu dana znatno ubrzani. Iako zemlja već ima kosmodrom Pleseck, ipak lansiranja brodova sa posadom i brojnih satelita sazavise od dobrih odnosa sa Kazahstanom. Na očitom primeru Ukraine, jasno je da se odnos sa Kazahstanom može promeniti preko noći.
