Trenutno postoji 22 aktivna kosmodroma, dok ih je pre 30 godina bilo svega 12. Svaki kosmodrom, bilo da je relativno jednostavan (sa jednom rampom za lansiranje RN jedne standardne porodice, ili vrlo složen sa lansirnim rampama različite konstrukcije za lansiranje raketa-nosača svih kategorija i namena) ima vrlo složenu strukturu.
Kosmička kuhinja je u stvari stara isto toliko koliko i sama kosmonautika jer ljudi ma gde bili, na Zemlji, u kosmosu ili na Mesecu moraju da jedu. Pored toga, za hranu ima dosta simpatičnih priča od najranijih dana kosmonauitke.
I najbolji kuvari skinuli bi kapu Nasinim stručnjacima za hranu kada bi videli čime se ovi bave svaki dan. Jer, valja osmisliti i spakovati zdravu, ukusnu hranu astronautima za put u orbitu van Zemlje, ali i dalje, sve do Marsa.
Kada sam nedavno* pisao o ruskim svemirskim teleskopima, na nekoliko mesta pominjana je srednja raketa-nosač PH „Союз-2“. Iz te porodice poznajem podosta raketa, ali ova mi je bila nepoznata – znao sam samo da je lepa. Ali, kakve su joj karakteristike? Kakva namena? Da li je već letela? Rešio sam da to malo istražim, i evo šta sam pronašao.
Ovo je jedno od najčešćih pitanja fanova kosmičkih istraživanja. Nažalost, odgovoriti na njega nije tako jednostavno. Nabrojati najveće rakete nije lako jer to zavisi od mnogih parametara: snage, kapaciteta, težine, itd. Ipak, hajde jednom za svagda da rešimo i taj problem.
Jedina okeanska lansirna platforma je zajednički projekat Rusa, Amerikanaca, Ukrajinaca i Kanade. Do sada su imali 29 uspešnih lansiranja. Poslednje je bilo pre samo 2 nedelje. Kako to izgleda iz blizine, pročitaj ovde.
Da bi konačno krenula put Sunčevog sistema – ka Mesecu i dalje, ka asteroidima, a kasnije i ka Marsu – NASA je rešila da prošle nedelje objavi planove džinovske rakete koja će u sledećoj deceniji predstavljati kičmu njihovog svemirskog programa sa ljudskom posadom.
U Suitlandu, malom vašingtonskom predgrađu, nalazi se jedno skriveno skladište Smitsonijanovog muzeja, u kome se kriju neka od inženjerijskih čuda vezanih za trku u osvajanju kosmosa.
Sva ta čuda su mnogo manjih dimenzija od džinovskih raketa i elegantnih svemirskih brodova koji su nosili ljude na orbitu i Mesec. I mnogo su mekša. Radi se o svemirskim odelima koja su održavala astronaute u životu kada su napuštali Zemlju.
Pišući za ovaj sajt, ono što me stvarno neprestabo fascinira jeste to što sam otkrio neverovatan broj neverovatnih svemirskih projekata svih vrsta. Mudre glave imaju svi: i Japanci, i Francuzi, i Rusi, i Ukrajinci, i Brazilci, a da ne pominjem Amerikance ... Bez obzira koliko fantastični, otkrivam da se svakim od njih već godinama bave čitavi timovi najrazličitijih stručnjaka, pri čemu su već stučeni milioni dolara (jena, rubalja, juana, cefa, itd.).
Čovek je oduvek želeo da leti kao ptica. No dospevši u orbitu, bio je primoran da puzi, zakačen sajlom za kosmički brod ... sem u slučaju kada je imao specijalni uređaj za autonomno kretanje u kosmosu.
