Na sednici Naučno-tehničkog saveta (NTS) "Roskosmosa" 12. marta 2015. analizirani su predlozi vodećih ruskih raketno-kosmičkih kompanija o projektima perspektivnih sredstava lansiranja korisnih tereta, uključujući i super-raketu.
Novi kosmodrom je prioritet za Kremlj. Mada je projekat odobren još 2007. a radovi zvanično započeti pre pet godina, napredak u početku nije bio jako vidljiv. Ali pošto Rusija želi da sebi obezbedi nezavisnost u lansiranju u kosmos, radovi na Vastočnom su poslednjih godinu dana znatno ubrzani. Iako zemlja već ima kosmodrom Pleseck, ipak lansiranja brodova sa posadom i brojnih satelita sazavise od dobrih odnosa sa Kazahstanom. Na očitom primeru Ukraine, jasno je da se odnos sa Kazahstanom može promeniti preko noći.
NASA je godinama bila rezervisana jedino za opremu koju je proizvodila američka vojska, naučne laboratorije i kompanije, i fakulteti. Prvi izuzetak je bio ustupak američkom Planetnom udruženju. Ali, tu su i Rusi umešali prste …
Raketi „Протон-М“, najjačoj ruskoj teškoj raketi trenutno u upotrebi, dani su odbrojani. Njenu sposobnost da u nisku orbitu ponese oko 22 tone, prošle godine je prestigla jedino „Ангара A5“, još jedna raketa iz pogona Hruničevljevih fabrika. Ona je takođe glavni ruski uređaj za slanje satelita u orbitu (praktično svi su iz nekog komercijalnog programa), ali za razliku od „Союза“,„Протони“ mogu da budu lansirani jedino sa kosmodroma Bajkonur, u Kazahstanu.
Poslednji ruski instrumenat koji je funkcionisao na Marsu nalazio se u sondi “Марс 3“ pre više od četrdeset godina. Nakon toga, usledila je pauza, a onda je tek u leto 2012. proradio sledeći. Najčudnije je da se ovog puta ruski instrument nalazio na američkoj sondi, tj. roveru.
KOMUNIKACIONI SATELITI
Nekoliko ćinjenica o satelitima
Evropska kosmička agencija (ESA) objavila je za nas koji to volimo novi vodič o tome kako funkcioniše brod „Sojuz“. Ovog puta video sadrži detalje o procedurama vezanim za manevar pristajanja i spajanja sa ISS. Sledeći filmovi su veoma zanimljivi svakome ko želi da nauči kako izgleda jedna kompletna misija ruskog broda na ISS. Da ne gubimo vreme...
Primetio sam da svake godine makar jednom pišem o sovjetsko/ruskim špijunskim satelitima, čije se verzije i nove generacije iz godine u godinu prepliću i namerno unose zabunu u svaki pokušaj normalne klasifikacije. Danas bih ovaj text posvetio jednom ’mrtvom’ satelitu koji su Rusi softverski osposobili da ponovo proradi i njegovoj ulozi u medijskom ratu oko obaranja malezijskog ’Boeinga 777’.
Pre više od pola veka rođena je najmoćnija ruska raketa koja i danas leti. Njena ogromna snaga i pouzdanost obezbedili su joj rešavanje takvih naučnih i primenjenih zadataka, kao što je izvođenje na orbitu brojnih automatskih međuplanetnih stanica, izgradnja orbitnih stanica „Алmаз“, „Салют“ i „Mир“, izvođenje automatskih satelita, osmatranja iz kosmosa u visokoj rezoluciji, kao i postavljanje kosmičkih sistema veze i navigacije.
Prvo lansiranje nove kineske rakete-nosača (RN) srednje klase CZ-7 sa novog kosmodroma Ven Čan na ostrvu Haj Nan biće obavljeno u prvoj polovini 2015. Istovremeno, tokom ove godine obavljaju se testiranja sistema još dve nove kineske RN – CZ-5 (teške klase) i lake rakete CZ-6.
