Oprema

Prvi let “Boingovog” kosmičkog broda “Starlajner” odložen za 2018.

Detalji: Kategorija: Oprema; Datum kreiranja: utorak, 24 maj 2016 13:52; Autor Grujica Ivanović

Kompanija “Boing” je korigovala planove prvog lansiranja svog novog kosmičkog broda “Starlajner” (Starliner) sa ljudskom posadom, tako da će umesto oktobra 2017. ono biti obavljeno februara 2018.

U prvoj eksperimentalnoj misiji učestvovaće dvočlana posada sastavljena od astronauta NASA-e (komandant) i probnog pilota “Boinga”. Misija će trajati dve nedelje i obuhvata spajanje sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS) i prelazak posade “Starlajnera” na MKS. Za vreme povratka, u brodu će se nalaziti “probna” posada, znači nije planirana rotacija članova posade MKS.

Opširnije: Prvi let “Boingovog” kosmičkog broda “Starlajner” odložen za 2018.

Write comment (0 Comments)

Nova nada za mikrofon na Marsu

Detalji: Kategorija: Oprema; Datum kreiranja: subota, 14 maj 2016 17:14; Autor Draško Dragović

E ako ima neki projekat za misiju na Mars koji bi ja podržao to je svakako mikrofon! Sigurno će biti jako interesantno čuti kako huči vetar, cepaju munje ili se kotrlja šljunak po Marsu. Na moju žalost, i ova ideja je davno zauzeta – već 2020. stići će na Crvenu planetu. Posle sam pročitao da je prvi na ovu ideju došao Karl Sagan …

Opširnije: Nova nada za mikrofon na Marsu

Write comment (0 Comments)

„Falcon 9“ već jedna od najmoćnijih američkih raketa

Detalji: Kategorija: Oprema; Datum kreiranja: petak, 06 maj 2016 15:47; Autor Draško Dragović

Koja raketa koju danas ima Amerika može da ponese najveći teret u orbitu? Odgovor je prost: unapređena “Delta IV Heavy”[1] kompanije “ULA” (“United Launch Aliance”) može da sa Cape Canaverala odnese na nisku orbitu (LEO) 28,8 tona ili 14,2 tone na geostacionarnu transfernu orbitu (GTO). Na priličnoj udaljenosti prati je “Atlas V 551”, koja u LEO može da ponese 18,5 tona odn. 8,7 tona na GTO. “Falcon 9 FT” kompanije “SpaceX”, sa nosivošću od 13 tona na LEO, zauzima vredno ali ipak skromno treće mesto. Sve do juče, jer je kompanija Elona Muska objavila prve detalje o maksimalnoj nosivosti njihovog čeda i sada znamo da može da ponese 22,8 tona na LEO ili 8,3 tone na GTO (odn. 5,5 tona ako se spašava prvi stepen[2]). Ovaj nagli porast nosivosti čini “Falcon 9” ne samo drugom najmoćnijom raketom u Americi, već i jednom od najmoćnijih u svetu.

Opširnije: „Falcon 9“ već jedna od najmoćnijih američkih raketa

Write comment (0 Comments)

Prvo lansiranje sa kosmodroma „Восточный“

Detalji: Kategorija: Oprema; Datum kreiranja: četvrtak, 05 maj 2016 13:00; Autor Draško Dragović

Vastocni lansiranje 80

28. aprila je otvoreno novo poglavlje u istoriji kosmonautike. Rusija je konačno otvorila Vastočni, svoj treći veliki kosmički lansirni centar, pored Bajkonura – koji se nalazi na teritoriji Kazahstana – i Plesecka.

Opširnije: Prvo lansiranje sa kosmodroma „Восточный“

Write comment (0 Comments)

Dragon i Falkon

Detalji: Kategorija: Oprema; Datum kreiranja: nedelja, 24 april 2016 14:00; Autor Draško Dragović

Dragon 80

Kompanija “SpaceX” je 8. aprila 2016. u 20:43 UTC lansirala sa rampe SLC-40 baze Cape Canaveral na Floridi raketu “Falcon 9 FT” (F9-023). Raketa je odnela u orbitu teretni brod “Dragon SpX-8” (CSR-8) sa potrepštinama i opremom za putnike na Međunarodnoj stanici, a uz to je ponela i mali eksperimentalni modul na naduvavanje BEAM (Bigelow Expandable Activity Module). Pored toga, “SpaceX” je uspeo da prvi put spusti prvi stepen rakete “Falcon 9” na splav ASDS “Of cours I still love you” lociranu na oko 300 km od Cape Canaverala (koordinate 30,5° severno i 78,5° zapadno). Sletanje je izvršeno 8 minuta i 35 sekundi posle lansiranja. Ovo je bilo drugo uspešno spašavanje prvog stepena “Falcona 9” nakon misije “Orbcomm 2” od 22. decembra 2015. Poslednji neuspešni pokušaj je bio 6. marta prilikom lansiranja geostacionarnog komunikacionog satelita “SES 9”.

Opširnije: Dragon i Falkon

Write comment (0 Comments)

Kako bi mogao da izgleda prvi lender na Evropu?

Detalji: Kategorija: Oprema; Datum kreiranja: petak, 22 april 2016 20:19; Autor Draško Dragović

NASA planira da početkom sledeće decenije lansira brod EMFM (“Europe Multy-Flyby Mission”, ranije poznat kao “Europa Clipper”) za proučavanje Evrope, Jupiterov satelit sa najvećim potencijalom za život u solarnom sistemu. Nedavno je američki kongres (!) počeo da pritiska Nasu da počne da razmišlja i o jednom lenderu koji bi istražio taj fascinantni svet. Kako bi takva misija mogla da igleda?