| Aleksandar Bogojević

Evropski put Srbije je već trasiran. Međutim, mesto koje će, na kraju ovog puta, Srbija zauzeti u evropskoj porodici naroda, u velikoj meri zavisi i od toga kako ćemo iskoristiti potencijal koji u sebi nosi naučno-tehnološki sektor. Mada se o tome nedovoljno govori u javnosti, ovaj sektor u sebi nosi realan potencijal da postane pokretač ubrzanog razvoja zemlje.

Institut za fiziku u Beogradu (foto: ipb.ac.rs)

Naučni i tehnološki sektor danas u Srbiji funkcioniše u otežanim finansijskim uslovima, bez eksplicirane misije i vizije. Istovremeno, stručnjaci i institucije koje ga čine predstavljaju ključni resurs našeg društva. Ovaj sektor se najbrže može osnažiti i osposobiti da pomogne u prevazilaženju krize u kojoj se nalazimo, da doprinese razvoju Srbije i opštem boljitku i blagostanju njenih građana. Međutim, to ne smemo činiti ishitreno, bez razumevanja, inače lako možemo urušiti sistem koji je mukotrpno građen decenijama.

Nauka, kao i svi ostali aspekti stvaralaštva, ne postoji mimo društva i nije sama sebi cilj. Ona je isuviše važna da bi se njome bavili samo naučnici i (poneki) političari. Pravi je trenutak za širi društveni dijalog čiji bi cilj bio stvaranje nacionalnog konsenzusa bez koga nije moguć dalji razvoj ni nauke, ali ni privrede, niti reforme društva. Evo predloga osnovnih teza oko kojih bismo lako izgradili konsenzus i time dali doprinos dugoročnom strateškom razvoju naučno-tehnološkog sektora:

Institut za fiziku u Beogradu (foto: ipb.ac.rs)

1. Širenje znanja predstavlja najmoćniju transformišuću silu za preporod Srbije. Ono utiče na sve nas: snagom novogenerisanih ideja, kroz otkrivenu raznolikost i lepotu sveta koji nas okružuje, kroz sposobnost da nas inspiriše da dalje ispitujemo granice ljudske kreativnosti, kroz nove tehnologije koje nam daju alatke kojima menjamo svet.

2. Nacionalno znanje počiva na širokoj bazi domaćih stručnjaka i predstavlja ključni resurs za opstanak i nezavisnost nacije. Da bi se uspešno i ispravno donosile odluke u jednoj zemlji ona mora da ima na raspolaganju dovoljno domaćih stručnjaka u mnogim oblastima, od kojih su samo neke: bezbednost hrane, prevencija bolesti, energetska efikasnost, nuklearna bezbednost, itd.

3. Nauka i tehnologije koje ona rađa su ključni elementi ekonomskog razvoja. Samo relativno mali deo populacije jedne zemlje radi u nauci i tehnologiji. Ipak, čak i u uslovima ograničenih raspoloživih sredstava, profit iz ovog sektora ima najbrži transfer u šire društvo kroz prodaju visokotehnoloških proizvoda, usluga, intelektualne svojine, kao i kroz rezultujuću dodatnu vrednost proizvoda šire privrede.

4. Racionalno zaključivanje i kultura nauke predstavljaju evropske i civilizacijske vrednosti koje baštini i Srbija. Više od četiri veka kontinuiranog naučnog i tehnološkog napretka doveli su do brzog razvoja čovečanstva. Sve tekovine tog napretka su nam na raspolaganju, ali nas takođe i obavezuju.

5. Nauka je temelj obrazovnog sistema i inspiracija za građane. Nauka je uzbudljiva i izazovna avantura ljudskog duha koja neguje znanja, sposobnosti, radne navike i vrednosti koje su nam potrebne da bi izašli iz krize. Ona je istovremeno i skup znanja i metod generisanja novog znanja. Kao takva, nauka je temelj obrazovanja na svim nivoima.

Institut za fiziku u Beogradu (foto: ipb.ac.rs)

6. Nauka je važan uslov za izgradnju bezbednog društva. Pitanja bezbednosti, kako države tako i pojedinaca, neraskidivo su povezana sa našom sposobnošću da racionalno sagledamo i razumemo svoje okruženje. Svet i društvo u kome živimo postaju sve složeniji, a uloga nauke sve važnija.

7. Nauka je preduslov za očuvanje i poboljšanje javnog zdravlja. Prosperitetno društvo počiva na zdravlju i blagostanju svojih građana, na pristupu energiji, zdravoj hrani, čistoj vodi, kvalitetnom obrazovanju. Konkurentnost, posebno u fizičkim i biomedicinskim naukama i njima pridruženim tehnologijama, presudno je za realizovanje ovih potreba.

8. Naučno-tehnološki sektor Srbije je jedan od retkih koji su već međunarodno integrisani, vrednovani po postignutim rezultatima i priznati u svetu. Mada nedovoljno finansirana, nauka Srbije pokazuje vidljiv i za neke neočekivan porast nivoa međunarodne konkurentnosti. Ako bude uspela da uključi kreativni kapacitet kako domaćih stručnjaka, tako i brojne naučne dijaspore, nauka ima potencijal da podstakne širi nacionalni preporod.

9. Istorijski uspesi srpskih naučnika su važan činilac nacionalnog identiteta. Sa pravom smo ponosni na postignuća velkana kao što su Nikola Tesla, Mihailo Pupin, i Milutin Milanković. Njihovi uspesi predstavljaju izvor nacionalnog ponosa i dovode do porasta budućih ambicija kako građana tako i čitave zemlje.

10. Države ne ulažu u nauku zato što su razvijene, već da bi podigle svoju razvijenost, uticaj i bogatstvo. Ugledajmo se i na druge. Nije zanemarljiv broj zemalja, kako velikih tako i malih, koje su u prošlosti uspešno iskoristile trenutke naučnih prodora da načine vidne iskorake u svom razvoju, postavši globalno konkurentne i prosperitetne u razmaku od samo jedne generacije.

Autor je naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu. Autorski tekst je objavljen u listu Danas.