Sledećeg 15. jula Indija će lansirati svoju drugu lunarnu sondu, prikladno nazvanu 'Chandrayaan 2'. To je posebno ambiciozna misija jer će uključivati i orbiter i sletnu sondu. Ako bude uspešna, Indija će postati četvrta nacija koja će meko sleteti na Mesec. Misija, koja će poleteti zahvaljujući raketi GSLV-MkIII, uključivaće orbiter od 2,78 tona koji će proučavati Mesec s orbite visine 100 km najmanje godinu dana. Drugi element misije je sonda za slijetanje, koja se naziva 'Vikram'. Sa masom od 1,47 tona, 'Vikram' će takođe nositi rover 'Pragyan' – 'mudrost' na sanskritu – od 27 kg. Planirano je da ovaj rover putuje po površini oko 500 metara.
'Chandrayaanov' lender 'Vikram'. Vikram Sarabhai je bio otac indijske kosmonautike iz sredine prošlog veka. Lender sa roverom će biti težak 1471 kg. Radi ulaska u lunarnu orbitu, lender će koristiti 8 trastera od po 50 N, a za ateriranje će koristiti 5 glavnih tečnih motora snage po 800 N.
ISTORIJAT
Vojna i kosmička saradnja Indije i Rusije je godinama izazivala nervozu V. Britanije i Amerike. Zato niko nije bio iznenađen kada su 12. novembra 2007. kosmičke agencije dve zemlje, ISRO i 'Roskosmos', potpisale dogovor da zajedno sprovedu projekat 'Chandrayaan 2'. ISRO se obavezao da će da bude odgovoran za orbiter i rover, dok je 'Roskosmos' obećao izgradnju lendera.
Premiijer indijske vlade M. Singh je odobrio misiju sredinom septembra 2008. Konstruisanje letilice je dovršeno u avgustu 2009, a naučniici obe strane su nadgledali radove. Iako je ISRO izršio svoje obaveze prema 'Chandrayaanu 2' na vreme, misija je početkom 2013. pomerena na 2016. jer Rusi nisu uspeli da dovrše lender na vreme. Nešto kasnije 'Roskosmos' se povukao zbog katastrofalnog rezultata misije 'Fobos-grunt', pošto su neka tehnička rešenja povezana sa 'Gruntom' bila uključena i u lunarni projekat. Kada su rusi priznali da neće moći da dovrše lender ni 2015, Indija je odlučila da nastavi lunarnu miisiju potpuno samostalno.
Iako je misija trebala da krene još u martu prošle godine (Indija već jednu deceniju vodi oštru bitku za prestiž sa regionalnim konkurentom Kinom), testiranja su dovela do nekoliko odlaganja. Taman kada je lansiranje bilo zakazano za prvu polovinu ove godine, u februaru 2019. je stigla vest da su dva sletna nogara lendera oštećena tokom testiranja.
MISIJA
Lender 'Vikram' (Sanskrit: विक्रम)– koji je dobio ime po indijskom naučniku Vikramu A. Sarabhaiu, ocu indijskog kosmičkog programa – sleteće otprilike 6. septembra. Razlog zbog kojeg će proći toliko vremena između datuma lansiranja i sletanja na Mesec jeste to što će sonda vršiti brojne manevre pre nego što stigne do Meseca, a onda kružiti po orbiti pre nego što pokuša da sleti. Za razliku od kineskih sondi 'Chang'e 3' i 'Chang'e 4', induski 'Vikram' neće nositi bilo kakav radioizotopski izvor toplote, pa stoga neće moći da preživi ledenu Mesečevu noć.
Faze misije. Očekivalo se da će lansiranje biti 14. jula ove godine.
Orbiter će imati 7 naučnih instrumenata. Glavne su kamere TMC 2(Terrain Mapping Camera 2) i OHRC(Orbiter High Resolution Camera). Mapirajuća kamera TMC-2 ima rezoluciju od 5 metara. To je poboljšana verzija TMC-a sa 'Chandrayaana 1', i poslužiće za izradu 3D globalnih karata Meseca. OHRC ima rezoluciju od 32 cm i jedan od njenih ciljeva biće upravo detaljno proučavanje mesta sletanja 'Vikrama' pre spuštanja. Pored kamera, orbiter uključuje rendgenski spektrometar CLASS, infracrveni spektrometar IIRS, sintetički radar (SAR), spektrometar neutralnih čestica ChACE 2i solarni rendgenski senzor za merenje aktivnosti naše zvezde
'Prayan' silazi sa 'Vikrama'.
'Chandrayaan 2'. Rover se nalazi sakriven unutar lendera.
Sa svoje strane, 'Vikram' će uključivati Langmuirovu sondupod nazivom RAMBHAza proučavanje lunarne ionosfere, instrument ChaSTEza proučavanje toplotnog gradijenta lunarne površine i seizmometra LISA za merenja mogućih lunotresa. Takođe će nositi i Nasin laserski retroreflektorLRAkako bi izmjerio udaljenost od Meseca do Zemlje koristeći zemaljske instrumente i za eksperimente s lunarnom geodezijom. Uz to, rover 'Pragyan' će nositi alfa-spektrometar APIXS i laserski spektroskop LIBS.
|
Podsistem |
Količina |
Težina (kg) |
Snaga (W) |
|
1 |
20 |
100 |
|
|
2 |
6 |
15 |
|
|
2 |
1.5 |
8 |
|
|
2 |
1.5 |
8 |
|
|
Imaging senzori[46] |
2 |
2 |
5 |
Indijski orbiter 'Chandrayaan 2'.
Rover 'Pragyan'.
Zona sletanja će biti smeštena između kratera Manzinus i Simpelius, na 70º južne širine. Projekat 'Chandrayaan 2' je dobio zamah nakon uspješnog lansiranja lunarnog orbitera 'Chandrayaan 1'. U načelu, videli smo da je to trebala da bude zajednička misija s Rusijom, ali razlike sa Rusijom oko upravljanju programom ubrzo su dovele do toga da dve zemlje krenu odvojenim stazama. U svakom slučaju, nakon toliko promena i odgađanja, vrlo je dobra vijest da se Indusi varaćju na Mesec.
Na zaprepašćenje svih u svetu, objavljeno je da će čitava ova indijska misija koštati svega \(145 miliona, u šta su uračunati i troškovi za lansiranje rakete-nosačaGSLV Mk III. Cena je stvarno ništavna, jer toliko Nasu košta samo raketa. Slično je bilo i kada su 2013. Indusi lansirali sondu MOMza Mars za samo \)70 miliona, i kada im se čitav svet smejao, ali sonda i dan-danas radi i vrti se oko Marsa!
Zona sletanja 'Vikrama'
Šema sletanja na površinu.
još jedna slika 'Vikrama'.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
