Da bi smo mogli da se usredsredimo na naš kamp i na predstojeći krešendo 14. jula, red je da ukratko vidimo šta se još dešava u kosmosu oko nas.
‘FILE’ ODRŽAVA KONTAKT
Kometni lender “File” se probudio iz duge i rizične hibernacije 14. juna 2014. godine. Nakon toga, bilo je sedam sporadičnih kontakata[1], a potom ništa od 24. juna. Zabrinuti zbog tišine, naučni tim misije je 5. jula pokušao da pošalje komandu instrumentu CONSERT – čije se komponente nalaze i na orbiteru i na lenderu – da pokuša da uspostavi vezu između njih. Tog dana nije detektovan nikakav signal sa lendera, što je bilo prilično razočaravajuće za sve. Ali oni su nastavili sa pokušajima, i najnoviji apdejt lenderovog kontrolnog centra od pre tri dana raportirao je da “File” ne samo da je čula, već da su komande od 9. jula za uključivanje CONSERT-a bile primljene te da je “File” odgovorila na njih.
Raprt kaže: “Podaci poslati 24. juna ne pokazuju da je lender imao bilo kakve tehničke poteškoće. Trenutno, ‘Filina’ unutrašnja temperatura je nula stepeni Celzijusa, što timu daje nadu da je lender u stanju da uspešno puni svoje akumulatore; time bi naučni zadaci mogli da se obavljaju bez obzira na ‘doba dana’ na kometi.” Ne postoje nikakve indikacije bilo kakvog unutrašnjeg problema koji je sprečavao komunikaciju prethodnog dana.
Na ovom ESA-inom blogu se nalaze sumirana mišljenja o mogućim razlozima sporadične komunikacije sa lenderom i kako to može utiče na misiju. Za sada, “timovi misije rade na kratkoročnom planiranju trajektorije, koja se apdejtuje svake nedelje i četvrtka ujutro.” To bi trebalo da im omogući da brzo reaguju na svaku promenu “Filinog” statusa … ali to svakako jako otežava sprovođenje naučnih zadataka vezanih za kometu, koja se ubrzano približava perihelu.
'Rosetta' blog №12: ’Philae’ se probudila!
‘AKATSUKI’ IZVEO KOREKCIJU PUTANJE
Ovo je jedna od retkih kosmičkih misija koju sam voleo a nisam je ispratio u nijednom tekstu. Radi se o japanskom Venerinom klimatskom orbiteru lansiranom još 2010. godine, i prvom japanskom međuplanetnom pokušaju u ovom milenijumu[2]. Posle 6 meseci leta, sonda je stigla do cilja ali zbog prekratkog rada motora nije uspela da uđe u orbitu već je ostala u heliocentričnoj putanji. Letilica će u decembru ove godine ponovo pokušati da uđe u naučnu orbitu oko Venere, ali izgleda da su komora za sagorevanje i mlaznice glavnog motora oštećeni zbog mešavine prebogate oksidatorom, te da će se ključni manevar izvesti malim hidrazinskim trasterima za orijentaciju letilice.
7. decembra „Akatsuki“ će izvesti drugi pokušaj ulaska u Venerinu orbitu isključivim korišćenjem svojih malih trastera za kontrolu položaja letilice[3]; kao što sam napomenuo,njegov glavni motor je otkazao tokom pokušaja prvog ulaska u orbitu 6. decembra 2010. godine. Kako je JAXA objavila pre dva dana “Akatsuki” će ovog meseca izvesti tri manevra korekcije trajektorije ne bi li ušla u najbolju naučnu orbitu koju može da postigne. To bi bila orbita dimenzija 5.000×300.000 km.
“Akatsuki” bi trebalo da izvrši kontrolu orbite četvrti put (DV4: Delta Velocity 4) 17. jula, sa ciljem da uđe u orbitu oko Venere u decembru 2015. Kontrola će biti podeljena u tri performanse.
Ovog puta, orbitn kontrola će biti usmerena na korekciju sondine orbite tako da omogući odgovarajuća istraživanja po ulasku u orbitu oko Venere. Japanci računaju da će ovog puta upotrebiti 4 motora na gornjoj strani letilice i tako u isto vreme proveriti njihov rad pre ulaska u orbitu u decembru.
Japanska verzija apdejta misije uključuje link na PDF koji sadržiu tabelu datuma planiranih manevara: 17, 24, i 31. jula. Poželimo sreću “Akatsukinom” timu!
Čeka se lansiranje „Hayabuse 2“
Japanske sonde u solarnom sistemu
[1] Potvrđeni kontakti između „Rozete“ i „File“ izvedeni su 13, 14, 19, 20, 21, 23. i 24. juna, ali svi oni su bili s prekidima. Npr, kontakt od 19. juna je bio stabilan ali podeljen na dva kratka 2-minutna perioda. Suprotno tome, kontakt od 24. juna je započet u 17:20 po brodskom vremenu i trajao je 20 minuta, ali je kvalitet veze bio loš, te je „uhvaćeno“ samo oko 80 telemetrijskih paketa. Pre toga, 23. juna, kontakt je trajao samo 20 sekundi, ali link je bio nestabilan i nijedan telemetrijski podatak nije poslat.
[2] Japanci su samo jednom pokušali da stignu do neke planete i to je bilo 1998. sa sondom „Nozomi“, koja nije uspela da uđe u Marsovu orbitu.
[3] Kao i uvek, i tu oma problema, jer kada su trasteri isprobani 7. i 14. devembra 2011, davali su potisak od samo 40 N – 105 od očekivanog.
'Rosetta' blog №12: ’Philae’ se probudila!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
