Astronautika: misije

Na svim živim forumima ovo su dva najpopularnija pitanja koja se postavljaju rukovodiocima i kontrolorima misije u Nemačkoj čiji zadatak je istraživanje komete Čurjumov-Gerasimenko. Pokušaću da prenesem najnovija zapažanja na zadate teme.

GDE JE “PHIALE”?

Čim je 12. novembra prošle godine mali rovot “File” dotakao površinu komete 67P/Čurjumov–Gerasimenkoposlednji put – veruje se da je ukupno došlo do četiri kontakta sa površinom uključujući konačno zaustavljanje – započeta je potraga za identifikacijom tog događaja na slikama. Iako je lenderov instrument CONSERT[1] pomogao da se moguće mesto konačnog sletanja na manju glavu komete suzi na sletnu traku’ dimenzija 350×30 metara, naučnici iz snimačkog tima OSIRIS[2] ipak još uvek nisu uspeli da potvrde konačnu lokaciju malog robota.

Philae descends to the comet node full image 2
Serija od 19 slika koje je uhvarila “Rozetina” OSIRIS kamera tokom spuštanja “File” na kometu 12. novembra. Oznake vremena pored slika date su po griničkom vremenu.
(ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA)

file b Ove neverovatne slike prikazuju neverovatno putovanje “Rozetinog” lendera “File” kada je udario u površinu i prvi put se odbio od komete 12. novembra 2014. Mozaik je načinila kamera OSIRIS tsa visine od 17,5 km od središta komete okom 30-minutnog perioda. Slike imaju rezoluciju 28 cm/pixelu a uvećani inserti 17×17 m. Sa leva na desno, slike prikazuju sletanje i pravac pre “tačdauna”. Slika posle “tačdauna”, u 15:43 UT, potvrđuje da se lender odbio ka istoku, kako su sugerisali podaci dobijeni od eksperimenta CONSERT, brzinom od oko 0,5 m/s. Finalna lokacija “File” još uvek nije poznata, ali posle “tačdauna” i ponovnog odbitka u 17:25, smirila se tamo u 17:32 UT.

File” je prvo dotakla površinu (“touchdown”) u zoni nazvanoj Agilkia u 15:34:04 UT (lokalno brodsko vreme; slika je stigla na Zemlju u 16:03) a prvi odbitak od površine lepo je dokumentovala uskougaona kamera OSIRIS, koja se u tom trenutku nalazila na visini od oko 15,5 km. Tim je takođe identifikovao nešto za šta veruju da bi mogao da bude lender na širokougaonom snimku napravljenom u 17:18 UT iznad ruba velike depresije – nazvane Hatmehit – na manjoj glavi komete. Slika je bila iskorišćena za naknadne napore u potrazi za lenderom, i predstavljala je osnovu za rekonstrukciju trajektorije. Prema podacima koje je snimio „Filin“ instrument ROMAP, lender je možda ponovo zagrebao površinu jednim nogarom u 16:20 UT – tako da je ta slika možda uhvatila baš taj trenutak.

Podaci uređaja sa „Filija“ registrovali su sledeći „tačdaun“ u 17:25:26 UT i konačni „tačdaun“ u 17:31:17 UT, na mestu koje je nazvano Abydos (mesto prvog „tačdauna“ se naziva Agilkia). Slike koje je poslala kamera CIVA[3] sa lendera kao i kasnije rekonstrukcije potvrdile su prirodu lokacije na koju je lender sleteo, ali sve do danas oš uvek nema vizuelne potvrde.

 file c
Rozetina” OSIRIS kamera snimila je 12. novembra 2014. odu sliku u 17:18
. OSIRIS tim je snimio nešto za šta veruje da je lender “File” iznad ruba velike depresije Hatmehit.

Velika kampanja OSIRIS-ovog tima koja je pokrenuta tokom novembra i decembra prošle godine sa udaljenosti od 30 do 20 km od središta komete (28-18 km od površine) nije donela očekivane rezultate u lociranju malog lendera. Kampanja je bila posebno usmerena na period kada je lender trebalo da bude osvetljen Suncem – to je otprilike 1,3 sata tokom svake kometine revolucije[4] – i tada je „Rozeta“ trebala da bude na dobroj orbitnoj poziciji da bi to mogla da snimi. Međutim, kamere su sa „Rozetine“ terminatorske orbite gledale dole ka izduženim senkama, normalno na pravac Sunca, što nije davalo optimalne uslove za otkrivanje lendera.

Takođe je važno napomenuti da je „Rozertina“ trajektorija neposredno posle „Filinog“ „tačdauna“ omogućavala dobre uslove za posmatranje originalne sletne lokacije. Kasnije, kada se „Rozeta“ pomerila na drugačiju orbitu, šanse da se uglada lender su postale sve manje (pogledaj ovaj video da bi posmatrao različite trajektorije koje su pratile sletanje).

Donja slika predstavlja primer slika koje su korišćene u potrazi za lenderon; radi se o mozaičkoj slici koju je napravila OSIRIS NAC kamera 13. decembra 2014. sa udaljenosti od oko 20 km od centra komete. Napravljeno je 18 kompleta od po dve slike – po jedna sa narandžastim i plavim filterima da bi se lakše registrovale refleksije sa solarnih panela lendera, koje se razlikuju od kometnog okruženja. Lender, prečnika oko 1 metra – veličine kućne mašine za veš – na tim slikama bi bilo veličine samo tri piksela.

Tražimo – uz pomoć oka – komplet od tri tačkice koje odgovaraju lenderu,“ objasnio je OSIRIS-ov glavni čovek Hogler Sierks sa Instituta Maks Plank za solarna istraživanja (MPS) u Nemačkoj. „Problem je što je takav komplet od tri tačkice vrlo uobičajen na čitavom kometnom jezgru; Hatmehit i zona oko ruba koje pretražujemo prepuni su kamenja u šljunka i uspeli smo da identifikujemo nekoliko setova od tri tačke.“

 file d
Zona potrage za lenderom. Slika je zapravo mozaik 2
×2 napravljen od slika OSIRIS NAC kamere od 13. decembra 2014. sa udaljenosti od 20 km od centra komete.

 file e
Na osnovu podataka instrumenta CONSERT, a uz pomoć vizuelnih podataka sa slika OSIRIS i NAVCAM, ovako izgleda procena konačnog mesta sletanja “File”.

 file f
Crveni krstić pokazuje mesto prvog udara. “File” se potom odbio desno i preko horizonta. Sonda se odbila brzinom od 38 cm/s i odletela
~1 km u vis. Da je brzina bila 44 cm/s, sonda bi odletela u kosmos.

14. februara ove godine „Rozeta“ je proletela na samo 6 km iznad kometine površine, i to iznad donjeg dela većeg režnja komete (trajektorija je donela „Rozetu“ iznad tačke prvog „tačdauna“[5]). Trajektorija je planirana tako da se Sunce nalazi direktno iza letilice, tako da na slikama nema senki. Prelet na tako maloj visini omogućio je čitavoj sviti naučnih instrumenata na orbiteru da načine spektre površine sa izuzetnom rezolucijom i snime unutrašnje delove kometne kome sa ciljem da se više nauči o karakteristikama kome i repa komete.

'Rozetin' složeni naučni raspored planira se mesecima u napred, tako da kampanja potrage za 'Filom' nije bila ugrađena u plan tokom navedenog preleta na maloj visini,“ objasnio je Esin projektni naučnik Mat Tejlor. „Bićemo fokusirani na posmatranja 'uz put', ali nećemo da promenimo trajektoriju 'Rozete' da bi specijalno preleteli iznad predpostavljene sletne zone radi pretrage, mada ćemo modifikovati pravac slikanja ako budemo leteli u blizini regiona i ako raspored naučnih operacija bude to dozvolila.“

Posle fly-bya ponovo ćemo odleteti daleko od komete, tako da se nova šansa za potragom za lenderom neće ukazati sve do kraja misije, možda tek sledeće godine,“ dodaje Esin rukovodilac misije Fred Jansen. „Ali nije neophodno znati lokaciju 'File' da bi on radio, niti je potrebno da bude budan da bi ga pronašli“.

KADA ĆE SE „FILAE“ PROBUDUTU?

Svi oni koji su na ovom sajtu pratili misiju „Rozeta“ i sećaju se kako je izgledalo prošlogodišnje buđenje sonde iz hibernacije, znaju da se to ne radi jednostavnim okretanjem prekidača i započinjanjem radova. Isto tako će biti i sa „Filom“.

Na originalno planiranoj sletnoj lokaciji, očekivalo se da će „File“ primati svetlost oko 6,5 sati od 12,4 sati koliko traje kometin dan, te da će temperatura do marta 2015. postati dovoljno visoka da omogući nastavak radova. Sada, na novoj lokaciji, osvetljenos iznosi samo 1,3 sata (1 sat i 20 minuta).

 file g
Verovatna orijentacija “Rozetinog” lendera, “File”, u vizuelizaciji topografskog modela kometine površine
. Veruje se da je robot dodatno nagnut pod uglom od 30°, ali da nije oštećen. Visoki zid, nazvan Perihelion Cliff, blokira da Sunčeva svetlost padne na solarne panele. (ESA/Rosetta/Philae/CNES/FD)

U novoj situaciji moramo da čekamo da se kometa pomeri još bliže Suncu[6] i obezbedi dodatno solarno osvetljenje da bi lender vratio u život,“ kaže DLR-ov rukovodilac lenderovog projekta dr Stefan Ulamek.

Zapravo, već od maja, nagib Sunca će biti takav da će biti direktno iznad predpostavljene zone sletanja, ali verovatna orijentacija lendera je takva da neće omogućiti maksimalnu osvetljenost solarnih panela.

Pod pretpostavkom da je „File“ preživela višemesečnu nisku temperaturu na novoj lokaciji, lenderov tim smatra da je najraniji termin kada se može očekivati da će se lender dovoljno zagrejati kraj marta. Ipak, verovatnije je da će tek u maju ili junu biti dovoljno Sunca da proradi predajnik i da se uspostavi komunikacioni link sa „Rozetom“ – lenderu treba oko 17 vati da se probudi i kaže „Hallo“.

Pored toga, i orbiter mora da bude podešen da osluškuje signal „I'm awake“ sa „File“ i da bude u dobrom položaju u odnosu na mesto sletanja da „uhvati“ signal – iako će tada biti na 200 km od komete. Nakon toga biće potrebno još izvesno vreme da se „Filini“ akumulatori napune do kraja i da lender bude spreman da se ponovo bavi naukom, ali tada će se već čuti novi alarmi jer se ubrzano približava perihel – tačka na trajektoriji najbliža suncu.

Već sada diskutujemo i pripremamo činjenice o tome koji instrument može koliko da radi,“ dodaje Stefan.

Ali čak i ako se „File“ ne probudi, ne treba zaboraviti da je ovaj robot već obavio svoje osnovne naučne zadatke na kometi.

U međuvremenu, „Rozeta“ nastavlja da prati kometu 67P na njenoj orbiti oko Sunca i kasnije nazad ka unutrašnjosti solarnog sistema.

 


[1]CONSERT (Comet Nucleus Sounding Experiment by Radio wave Transmission) je eksperimenat koji se odvijao između lendera i orbitera „Rozete“. Radio-signal se slao iz orbitera do lendera, a odatle kroz nukleus komete, čime se omogućavala analiza unutršnjosti jezgra.

[2]OSIRIS(Optical, Spectroscopic, and Infrared Remote Imaging System) je glavni imidžing sistem misije “Rozeta”. Sadrži dve kamere – jednu širokougaonu (WAC) za mapiranje gasova i prašine u kosmosu u blizini komete, i jedni uskougaonu (NAC) za mapiranje kometnog jezgra u visokoj rezoluciji. NAC ima rezoliciju do 2 cm!

[3] Radi se o 6 identičnih mikro-kamera za panoramsko snimanje površine. Ovo je jedan selfi „Rozete“ snimljen kamerom CIVA 7. septembra kada su bili oko 50 km od komete.

[4]Revolucija iznosi 12,4043±0,0007sata.

[5] Do sada na sajtovima nema rezultata ove kampanje. Verujem da se prispele fotografije još uvek pomno pretražuju.

[6] Kometa će biti najbliže Suncu 13. avgusta 2015. Od 10. februara ove godine, kometa je otišla „iza“ Sunca i nalazi se 3,3 AJ od Zemlje. Preći će nebeski ekvator 5. maja i postaće vidljiva sa severne polulopte Zemlje. Čak i kad bude u najpovoljnijem položaju, biće 11. magnituda i neće se videti bez teleskopa.

'Rosetta' blog 1: sve je spremno za susret


Jjoš neki linkovi:

Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidimaProlaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži