Posle prošlogodinje afere sa lenderom “Philae”, kao da su svi zaboravili glavnu letilicu – “Rosettu”. Orbiter leti oko komete Čurjumov-Gerasimenko na udaljenosti od preko 323 miliona km (2,15 AJ) od Sunca i 466 miliona km (3,1 AJ) od Zemlje, i vredno ispunjava naučne zadatke.
Slika komete Čuri, snimljena sa visine od 15,3 km iznad površine. Slika je načinjena NAVCAM kameron u 16:12 UT 14. februara. Rezolucija je 1,3 m/pikseli, a frejm ima širinu 1,3 km.View full size image
Pre neki dan (4. marta) u Evropski operativni centar ESOC u Darmštatu, u Nemačkoj, stigla je neverovatna slika jezgra komete načinjena tokom rizičnog preleta iznad komete na maloj visini.
“Rozeta” je prelet izvela sa tamne strane komete prema onoj osvetljenoj, ostavljajući Sunce direktno iza letilice i pokazujući naučnicima koliko je kometina površina u stvari reflektivna. Gornja slika je nastala kada je “Rozeta” bila na oko 15,3 km iznad površine.
“Podaci koje ćemo dobiti prilikom ‘Rozetinog’ leta na maloj visini pružiće nam neverovatne nove detalje kometine površine i kominog okruženja, dopunjujući one prikupljene tokom ranijih orbita,” izjavili su zvaničnici Evropske agencije na blogu povodom ovog najnovijeg događaja. [Pogledaj još slika komete koje je napravila “Rozeta”.]
“Rozeta” je 14. februara proletela na svega 6 km iznad površine komete, i sledećih nedelja je nastavila manevrisanje u blizini komete. Nikada u istoriji jedna kometa nije istraživana sa takve blizine. Kao što sam napisao u prošlom tekstu, dobijene slike će biti iskorišćene i da se još jednom pokuša dalja potraga za lenderom “File”.
Od 14. februara evropska sonda je letela na samo 6 km iznad površine. Zbog sve većih aktivnosti kometinog jezgra, sonda više ne kruži oko komete već kombinuje spore manevre na visini od oko 15 km sa povremenim proletanjima (“fly-by”) većom blizinom pored nje. Na ovom videu čućeš i mnoge druge vesti iz kontrolnog centra u Darmštatu.
“Rozeta” je prva misija dizajnirana da uđe u orbitu oko komete i spusti mali lender na površinu. Deo “Rozetine” misije je i da napravi katalog elemenata i molekula koji postoje u kometnoj prašini.
Kako se približava Suncu, kometa sve više izbacuje prašinu i gasove. Navigatorski tim je utvrdio da sve to izaziva povećanje trenja na “Rozeti”, i stvara teškoće da aparat uočava zvezde neophodne za navigaciju. “Rozeta” je počela da prati “lažne zvezde”, a prema izjavama ESA, čak je i rezervni zvezdani tragač prestao da radi. Ali bez obzira na to, letilica nastavlja sa radom, snimajući nove slike i prikupljajući podatke za tim naučnika na Zemlji.
“Uz puno sreće letilica neće završiti u ‘sigurnosnom režimu’,”izjavio je Silvain Lodiot, “Rozetin” rukovodilac operacija. “Mada smo i u tom slučaju u stanju ra povratimo letilicu i nastavimo operacije prema planu, naučni instrumenti bi se automatski isključili. Dok ih mi ponovo zagrejemo i uključimo, sonda će ponovo biti relativno daleko od komete.”
A onda je juče, 6. marta, nemački tim iz Darmštata objavio sliku “Rozetine” senke na površini komete!
Senka “Rozete” na površini komete. Rezolucija je samo 11 cm/pikselu, a slika pokriva površinu od 228×228 metara.
Ovaj model komete prikazuje u crvenom kvadratu mesto iznad kojeg je letela sonda prilikom snimanja 14. februara 2015. godine.
Prikaz komplikovane putanje sonde tokom njenog ispitivanja komete. U različitim fazama zauzinaće različite položaje.
Slika je slikana tokom proletanja iznad površine 14. februara, kada su se Sunce, letilica i kometa nači u jednoj liniji. “Ova slika ima za nas veliku naučnu vrednost,” izjavio je Hogler Sierks iz Maks Plankovog institura, vođa tima koji rukovodi radom optičke, spektroskopske i infracrvene kamere OSIRIS. ”Takva vrsta slika nam omogućava da vrlo precizno odredimo prave dimenzije objekata na površini.”
Ovaj grafik pokazuje zašto senka “Rozete” nije oštra na površini. Iako je 14. februara kometa bila na 347 miliona km od Sunca, ono je imalo prečnik od 0,2 stepena (oko 2,3 puta manje nego na Zemlji). Credit: ESA View full size image
Pomenutu sliku je uhvatio OSIRIS dok je sonda letela na samo 6 km iznad Čurija, što je rezultiralo rezolucijom od samo 11 cm/pikselu. Ovo je najoštrija slika komete 67P ako ne računamo one koje je napravio lender “File” tokom sletanja na kometinu površinu 12. novembra 2014. godine.
Sonda “Rozeta” ima dimenzije 2 sa 32 metra, ako računamo velike solarne panele. Ipak, sondina senka na površini je znatno veća, oko 20 sa 50 metara, što je rezultat “efekta polusenke”. “Takva ‘penumbra’ (’polusenka’) javlja se kada je objekat obasjan sa više izvora svetlosti, ili nekog širokog kao što je Sunce”.
Odlična interaktivna animacije trenutnog položaja komete Čurjumov-Gerasimenko, sa trenutnom kilometražom. Na animaciji se kaže da će misija trajati do kraja decembra ove godine.
'Rosetta' blog 1: sve je spremno za susret
Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" • Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidima • Prolaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars • ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
