<< << 'Rosetta' blog 4: Gde sleteti?
10. novembar 2014.
Između 10. i 24. septembra 2014. evropska sonda „Rozeta“ je kružila oko komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko na visini od 30 km. Tokom tog perioda, sonda je pratila orbitu nazvanu GMP (Global Mapping Phase).
Cilj te orbite je, kako i ime kaže, da se kamerom OSIRIS podrobno mapira površina komete (ne treba ni podsećati da te slike još nisu objavljene).
Mozaička slika komete 67P načinjena 19. septembra sa visine od 28,6 km. Nazire se jedan džet (mlaz) iz “vrata” komete. (ESA/NavCam)
Da bi ostala u GMP orbiti, “Rozeta” je između 3. i 21. septembra sprovela sedam motornih manevara. Tom prilikom nije napravila nijednu orbitu oko Čurija ali jeste dve poluorbite prečnika 30 km na dve različite visine, svaka sa dvonedeljnim periodom. Na početku svake poluorbite ugao prema Suncu je bio 60°, tako da je bilo moguće fotografisati površinu komete pod odgovarajućim svetlom. Preciznije, od 18. septembra orbita sonde je bila 28×29 km sa periodom od 13 dana, 14 sati i 59 minuta.
“Rozetini” orbitni manevri tokom septembra i oktobra (ESA/Rosetta)
Od 24. septembra, sonda je započela manevrisanje radi redukovanja svoje orbite na visinu od 20 km, udaljenost na koju je stigla pet dana kasnije. Budući da je “Rozetina” putanja ekstremno komplikovana, nije loše pogledati donji filmić i uživati u čitavoj njenoj eleganciji:
http://www.youtube.com/watch?v=Mf1zsACcXc4&feature=player_embedded
26. septembra ESA je objavila da će sonda “Fili” sleteti na lokaciju označenu slovom “J” 12. novembra 2014, dan kasnije nego što je planirano. “Fili” će se odvojiti od “Rozete” u 8:35 po Griniču na udaljenosti od 22,5 km od komete i početi nekontrolisano da “pada” ka površini. Zbog zbilja bedne gravitacije komete, “Fili” će leteti sedam sati pre nego što dotakne cilj. Signal za uspešno – ili neuspešno – sletanje trebalo bi da stigne na Zemlju oko 16 časova.
Mesto “J” na koje će “Fili” sleteti. (ESA/Rosetta). Ko je čitao moj nedavni text o japanskoj “Hajabusi” i njenom sletanju na asteroid može lepo da uporedi misije i fotografije. Da podsetim da je razlika u cenama sondi najmanje 5-6 puta za Esu.
Još jedna slika lokacije “J” (ESA/Rosetta/NavCam/Thomas Appere)
Slika komete od 24. septembra.
Početkom oktobra, “Rozeta” još nije bila mapirala oko 30% noćne strane komete. Međutim, tim misije smešten u Darmštatu, uspeo je da sredi prikupljene podatke i utvrdi da Čuri ima period rotacije od 12,4043 sata, masu 1013 kg, zapreminu 25 km3, i neuobičajeno malu gustinu od samo 0,4 g/cm3[1]. Površinska temperatura varira od -68° do -73° C, dok je temperatura ispod površine između -243° i -113° C. Do sada je sonda uspela da detektuje različite gasove koji napuštaju površinu: vodu, ugljen-dioksid i monoksid, amonijak, metanol i metan. To je i bilo očekivano za kometu ovog tipa.
Dimenzije komete prema procenama od oktobra.
Ali, rezultati eksperimenta od 23. septembra u kome je učestvovao instrument ROSINA[2] (Rosetta Orbiter Spectrometer for Ion and Neutral Analysis) pokazali su tragove formaldehida CH2O), vodonik-sulfida, (H2S) vodonik-cijanida (HCN), sumpor-dioksida (SO2) i ugljen-disulfida (CS2). Šta nam sve to govori? Pa ako bi pomirisali kometu, ne bi nam to bilo baš prijatno iskustvo. Vodonik-sulfid miriše kao pokvarena jaja, sumpor-dioksid kao sirće, amonijak na mokraću, a cijanid na otrovni badem. Ipak, to ne znači da i kada bi uhvatili malo tog kometnog „parfema“ da bi se „udavili“ od mirisa. Ne, jer su sva navedena jedinjenja pronađena u vrlo malim količinama na kometi.
Spektrometarski rezultat ROSINA od 10. oktobra. (ESA/K. Atwegg)
Na osnovu svih prikupljenih podataka, naučnici koji rade na misiji ali i brojni fanovi širom sveta uspeli su da naprave trodimenzionalne modele nukleusa komete, kao Mattias Malmer ovaj (video je objavio “The Planetary Society”):
http://www.youtube.com/watch?v=mAgHY-hDq9c&feature=player_embedded
Divna mozaička slika načinjena navigacionom kamerom 26. septembra.
8. oktobra “Rozeta” je započela ponovo da snižava svoju orbitu da bi dostigla 10 km. Sa orbite visine 18,6 km aparat se prvo spustio na međuorbitu 18,6×9,8 km. Konačno, 15. oktobra orbita je zaobljena, sa visinom od 9,8 km i periodom od 66 sati. Tako je “Rozeta” započela fazu COP (Close Observation Phase) u pokušaju da obezbedi slike mesta za sletanje “Fili” bolje rezolucije
Mozaik NavCama dobijen 2. oktobra. Ovo je mesto spoja na kometi i mesto odakle izlaze prvi džetovi.
Detalj komete.
9. oktobra tim OSIRIS-a je objavio novu sliku lokacije “J” (zapravo deo slike većih dimenzija) sa udaljenosti od 28,5 km. Na fotografiji, rezolucije 50 cm po pikselu, bila je “uhvaćena” jedna ogromna stena – možda načinjena od leda? – veličine 45 metara, koja je nazvana Keops.
Slika OSIRIS-a sa Keopsom. (ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA).
Poređenje Keopsa sa “Apolom 11”. (Tezio/Serge Gracieux)
Lokacija mesta sletanja slikana NavCamom 26. oktobra.
7. oktobra “Filine” kamere CIVA (Comet nucleus Infrared and Visible Analyzer) napravile su divnu sliku. Na njoj se vide solarni paneli „Rozete“ i kometa udaljena oko 16 km (zapravo, to je kombinacija kratko eksponiranih slika i jedne sa dužom ekspozicijom).
Slika “Rozete” i Čurijevog jezgra napravljena “Filinom” kamerom CIVA (ESA/CIVA).
15. oktobra ESA je potvrdila da će sletanje biti obavljeno na poziciji “J”. Da bi uspela da spusti malu sondu “Fili”, paradoksalno je da “Rozeta” prvo mora da se udalji od Čurija. 31. oktobra, orbiter je napustio orbitu COP i podigao se na veću visinu. Dva sate pre otpuštanja “Filija”, “Rozeta” će napraviti manevar da bi se našla na hiperboličkoj putanji ka kometi, jer “Fili” nema sopstveni pogonski sistem (iako poseduje mali gasni sistem kojim će moći da ubrza pad ako bude potrebno). “Fili” će biti odbačena brzinom od 0,187 m/s i na udaljenosti od 22,5 km od središta komete, a čitavu operaciju će snimati minijaturna CCD kamera ROLIS(Rosetta Lander Imaging System).
Spuštanje i ateriranje sonde “Fili”. (ESA) Dimenzije sonde su 1×1×0,8 m a težina 100 kg.
Faze sletanja “Filja” (ESA/Rosetta)
Između 12. i 14. novembra “Rozeta” će preduzeti seriju kompleksnih manevara (prvi 40 minuta posle odvajanja) da bi omogućila prenošenje “Filinih” naučnih podataka ka Zemlji. Nakon toga, 19. novembra, nalaziće se na orbiti visine 30 km. 6. decembra, “Rozeta” će se ponovo naći na orbiti od 20 km.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=4a3eY5siRRk
Mozaik NavCama od 15. oktobra.
Slika komete od 8. oktobra.
28. oktobra u 12:59 “Rozeta” je upalila motora da bi promenila brzinu za 0,081 m/s i napusti svoju orbitu visine deset kilometara, a uputila se ka novoj orbiti koja će omogućiti otpuštanje “Filija”. Za to vreme, kometa nastavlja da pojačava svoju površinsku aktivnost kako je i planirano. Na narednoj slici može da se vidi slika sa OSIRIS-a i džetovi na površini:
OSIRIS WAC slika od 10. septembra na kojoj se vide višestruki džetovi. (ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/ INTA/UPM/DASP/IDA)
4. novembra, ESA je objavila da će lokacija “J” za sletanje “Filija” biti prekrštena u Agilkia, u čast slavnog ostrva na Nilu, gde su se nalazili drevni staroegipatski hramovi. Ime je odabrano na javnom konkursu na osnovu brojnih predloga iz čitavog sveta između 16. i 22. oktobra.
Mesto sletanja “Rozetine” sonde.
Slika NavCama od 30. oktobra.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=H08tGjXNHO4
[1] To je jako malo, jer izolacioni materijal „Styrodur“, ili kako ga mizovemo „morska pena“ ili „Stiropor“ ima ~istu gustinu.
[2] Uređaj se sastoji od masenog spektrometra i senzora za pritisak.
<< 'Rosetta' blog 4: Gde sleteti?
AMBICIJA - Zašto je važna Rosetta?
'Rosetta' već vidi oblik svog cilja
Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" • Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidima • Prolaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars • ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
