Astronautika: misije

<< 'Rosetta' blog 2: Sonda konačno stigla na cilj! * 'Rosetta' blog 4: Gde sleteti? >>

 19. avgust 2014.

Danas, 19. avgusta, navršava se trinaesti dan od kako je evropska sonda 'Rosetta' stigla do komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Još četiri dana sonda će na visini od sto kilometara opisivati neobičnu trouglastu putanju, što bi trebalo da joj pomogne da načini mapu površine Čurija i odredi joj gustinu i distribuciju mase, što je neophodno za sledeći korak spuštanja i pokušaja da se uđe u orbitu oko njenog jezgra.


r-1
Slika načinjena NavCamom 17. avgusta sa 102 km daljine od komete.

Prateći tu putanju, istraživači misije mogu da konstatuju i izmere male devijacije u kretanju izazvane Čurijevom gravitacijom i tako vrlo precizno utvrde njegovu masu i gustinu. Da bi iscrtavala nove stranice svojih trouglova, “Rozeta” je nakratko uključivala svoje trastere[1] 10. i 13. avgusta. Zbog gravitacije komete i geometrije trajektorije, rastojanje u ovoj fazi između sonde i komete nije konstantno. 17. avgusta sonda će nastaviti svoje približavanje nukleusu i locirati se na visini od tridesetak kilometara, gde će nastaviti da ispisuje istu trouglastu putanju sve do 3. septembra, kada će se konačno zaustaviti na orbiti visokoj 30 km iznad Čurija.

 r-2

Slika kamere NavCam od 9. avgusta sa visine od 99 km. Mnogi naučnici su rekli da ih kometa podseća na dečju patkicu za kupanje. Evo zašto.

r-3 

Slika kamere NavCam od 16. avgusta sa visine od 94 km.

Usled jako nepravilnog oblika jezgra gravitaciono ubrzanje na površini komete neprestano varira, ali u proseku ubrzanje iznosi oko 0,001 m/s2[2], tj. samo deset-hiljaditi deo ubrzanja na Zemlji[3]. Duplirano jezgro rotira svakih 12,7 sati, zbog čega mnogi smatraju da će se Čuri jednom raspasti na dva dela. Međutim, treba da se setimo da je gravitaciona sila, mada vrlo slaba, daleko jača od centripetalne sile na krajevima jezgra.

r-4 

Slika kamere NavCam od 8. avgusta sa visine od 81 km.

 r-5

Slika kamere NavCam od 13. avgusta sa visine od 105 km.

r-6

Animacija sekvenci približavanja kometi

Do sada, ESA je svakodnevno objavljivala fotografije navigacione kamere NavCam, nastavljajući da se drži svoje kontroverzne odluke da se ne objavljuju slike “prave kamere”, tj. kamera OSIRIS (ima ih dve!). Međutim, 14. avgusta smo mogli da vidimo samo deo šoua koji nam nedostaje kada je OSIRIS tim odlučio da nam prikaže kometu slikanu 7. avgusta sa daljine od oko 85 km, sa rezolucijom od 1,9 metara po pikselu:

 r-7

Spektakularna slika kamere OSIRIS od 7. avgusta (ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA).

r-8    

3D verzija gornje slike (ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA).

Očigledno da Čurijevo dvostruko jezgro nudi raznovrske pejzaže, svaki čudniji i fascinantniji od drugog, ali je još suviše rano za dešifrovanje poruka koje krije ova kometa. Postoje oblasti u kojima su površine naizgled ravne i glatke, dok neke druge imaju vrlo strme profile. Na naglašenim “liticama” na “vratu” komete – mada ne treba mnogo verovati izgledu: površine iznad i ispod značajno se razlikuju od onoga što bi mogli da očekujemo – vidimo mnogobrojne linije i pukotine, od kojih su mnoge od njih normalne jedne na drugu. Na istom vratu vidimo velike količine nanosa i velikog stenja – leda? – dimenzija preko deset metara svaka. Zadivljujući pejzaš, nema sumnje. Ali koji od tih regiona korespondira sa aktivnim zonama na kometi? Teško je za sada to reći, mada se na slikame sa dužom ekspozicijom mogu uočiti džetovi koji kreću iz vrata komete. Da li je to normalno za komete? Niko ne zna. Kod komete Hartley 2, koja takođe ima dvojno jezgro, džetovi se javljaju uglavnom na krajevima.

 r-9

Veliki blokovi u nižim delovima vrata komete (ESA/OSIRIS).

 r-10

Pejzaž mekanog dela jezgra. Vidljivo je nekoliko erodiranih kratera. Velike strukture bi mogle da budu jako uništeni krateri (ESA/OSIRIS).

 r-11

Vertikalne i horizontalne strukture na “liticama” jezgra (ESA/OSIRIS).

Ali “Rozeta” ima i druge instrumente sem OSIRIS-a. Desetog avgusta instrument (tj. spektrometar proizveden u Nemačkoj) za analizu sastava čestica prašine COSIMA (COmetary Secondary Ion Mass Analyser) izložio je kosmosu prvi od 24 detektora predviđena za hvatalje prašine sa komete. Svaki od pomenutih COSIMA detektora ima površinu od jednog kvadratnog santimetra i prekriven je zlatnom folijom debljine 30 mikrona. Kombinacija izuzetno niskog albeda detektora[4] i dva LED osvetlenja može da obezbedi da mikroskopska optička kamera COSISCOPE vizuelno otkrije čestice prašine koje ulaze u komoru. Mikroskop (francuske proizvodnje) praviće nove slike svake nedelje.

r-12 

Pogled na COSIMA detektor od 19. jula, pre nego što je bio izložen kosmosu. Trenutno, broj čestica u komi komete manji je od broja čestica u “clean room”-u, ali će taj broj vremenom rasti. Meta će biti izložena mesec dana.

 r-13

Instrument COSIMA je težak 19,8 kg, troši 20,4 W struje a telemetriju šalje brzinom od 500 bita/sec. (ESA /Rosetta /MPS for COSIMA Team MPS /CSNSM /UNIBW /TUORLA /IWF /IAS /ESA /BUW /MPE /LPC2E/ LCM /FMI /UTU /LISA /UOFC /vH&S).

Pored toga, instrument GIADA (Grain Impact Analyser and Dust Accumulator) je između 1. i 5. avgusta prikupio četiri zrnca praha sa Čurija[5]. GIADA je, zajedno sa aparatima COSIMA i MIDAS, jedan od tri instrumenta na „Rozeti“ konstruisanih da prikupljaju informacije o prašini i ledu sa površine komete Čurjumov-Gerasimenko. GIADA je sposobna da meri masu i veličinu čestica prečnika preko 15 mikrona.

 r-14

Instrument GIADA ima 3 modula: modul 1 za lasersko merenje momenta, mase i vrzine čestica, modul 2 koji sadrži elektroniku i struju, i Modul 3 koji meri kumulativni fluks prašine (ESA/CNES).

Trenutno, “Rozeta” pokazuje vrlo malo aktivnosti. Zapravo, trenutna koncentracija prašine u komi slična je onoj koju možemo da nađemo u “čistoj sobi” (“clean room”) nekog proizvođača elektronskih komponenti, ali ta situacija će drastično da se promeni kada se sledeće godine kometa počneda približava svom perihelu. Sada čestice prašine udaraju u “Rozetu” maksimalnom brzinom od oko 350 km/h. Za razliku od drugih sondi koje su ranije proučavale komete, relativna brzina “Rozete” u odnosu na Čurija je zanemarljiva, tako da čestice prašine ne predstavljaju realnu opasnost za misiju. U drugim misijama, brzina sudara sondi sa česticama kretala se između 18.000 i 252.000 km/h, čineći potrebu za snažnim štitovima bili krajnje neophodni. Ipak, puder sa Čurija nije potpuno bezopasan: on može da ošteti solarne panele i da vremenom dovede do redukovanja proizvodnje neophodne električne energije.

 r-15

Raspored instrumenata na “Rozeti” i “Filei” (ESA).

 r-16

Slika od 18. avgusta sa udaljenosti od 84 km (ESA/NavCam).

 r-17

Anatomija komete (ESA).


[1] Glavna sonda poseduje 24 bipropelantska trastera snage po 100 grama.

[2] Na različitim tačkama na Zemlji, objekti padaju prema njenom središtu ubrzavajući svake sekunde između 9,78 i 9,82 m/s, u zavisnosti od visine, rotacije, lokacije itd. Uzima se prosek od 9,80665 m/s2. Ako ništa ne bi uticalo na ubrzanje sem efekat mase, gravitaciono ubrzanje na ekvatoru bi bilo 0,18% manje nego na polovima. Ako se uključi i rotaciona komponenta, gravitacija na ekvatoru je 0,53% manja nego na polovima.

[3] To znači da bi čak i mr Zorkić tamo bio težak ispod 10 grama, što je zbilja neverovatan podvig nebeske mehanike!

[4] Vrlo nizak albedo je posledica njegove velike poroznosti. Testovi u laboratoriji su pokazali da taj sloj može da uspori i uhvati čestice prašine brzine ~100 m/s.

[5] Prva čestica je detektovana 1. avgusta, kada je „Rozeta“ bila 814 km daleko od komete i oko 543 mil. km od Sunca.


<< 'Rosetta' blog 2: Sonda konačno stigla na cilj! * 'Rosetta' blog 4: Gde sleteti? >>

Jjoš neki linkovi:

Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidimaProlaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Duca said More
    Драган Танаскоски wrote:
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju...
    1 dan ranije
  • Duca said More
    Sjajan čovek, o takvima treba pisati, a... 1 dan ranije
  • Siniša said More
    Laka pitanja. Mada, ni meni nije bilo... 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije

Foto...