Astronautika: misije

<< 'Rosetta' blog 1: sve je spremno za susret | 'Rosetta' blog 3: Istraživanje površine >>

 7. avgust 2014.

Danas je veliki dan u istoriji kosmičkog istraživanja. Posle 10 godina putovanja po bespućima kosmosa, evropska sonda ’Rosetta’ je došla do cilja, komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Preciznije, 6. avgusta 2014. u 11:02:29 po našem vremenu. Signalu za potvrdu trebalo je skoro pola sata da prevali 405 miliona km od Čurija do Zemlje. Iako je na mnogo mesta javljeno da će sonda ući u orbitu oko jezgra, ona je samo uz pomoć svojih motora uskladila brzinu sa kometom. Sonda se trenutno nalazi na sto km od jezgra, ali još uvek je predaleko da bi slaba gravitacija nukleusa mogla da je zarobi u stabilnu orbitu.


 1

Slika Čurija snimljena kamerom OSIRIS 3. avgusta sa udaljenosti od 284 km. Obrati pažnju na brojne depresije, kotline i ravnice čudne morfologije (ESA).

Poslednji manevar, koji je uključivao paljenje motora, skraćeno nazvan CETI (engl. Close Approach Trajectory – Insertion) trajao je 6 minuta i 26 sekundi. „Rozeta“ trenutno prati specifičnu putanju trouglastog oblika, održavajući visinu iznad Čurija na sto kilometara. Da bi iscrtala svaku stranicu tog trougla, „Rozeta“ će vršiti neophodne propulzivne manevre svaka tri ili četiri dana (10. i 13. avgusta). 17. avgusta, sonda će napustiti sadašnju poziciju i prići na 50 km, ponovo pratieći trouglastu putanju. Planira se da će sonda 3. septembra prići još bliže jezgru. „Rozeta“ će ući u orbitu za početna istraživanja (global mapping phase) 10. septembra. Trebalo bi da ta orbita bude visine oko 30 km, a odatle bi započeo složeni rad mapiranja komete. Tek tada ćemo moći da govorimo o gravitacionom uticaju Čurija na „Rozetu“. Do tada, sonda vredna 1,3 milijarde evra, pratiće niz hiperboličkih trajektorija (trajekorija bega) u odnosu na jezgro, naravno, na maloj visini. Konačno, „Rozeta“ će se naći u orbiti visokoj samo 10 kilometara.

2

Sekvence prilaska kometi snimljene NavCam kamerom (ESA) /kliknite na animaciju da se učita

3

Kolaž (napravili Marco Di Lorenzo & Ken Kremer) slika načinjenih NavCamom prikazuje kometno jezgro u poslednjih nedelju ipo. Jedino je prvu sliku komete sa komom u levom uglu uhvatila WAC/OSIRIS kamera 25. jula.

Čitav opisani manevar vrlo je komplikovan i nema šanse da se opiše ili zamisli bez gledanja ovog videa (dole) koji objašnjava sve detalje:

5 

Trouglasta putanja pre nego što će “Rozeta” ući u orbitu oko komete (ESA).

 6

Još jedna slika jezgra od 3. avgusta kamere OSIRIS (ESA).

Prva orbita oko jezgra neće biti izvedena kompletno, već će “Rozeta” izvesti jedan polulkug pre nego što promeni ravan orbite. To je neophodno da bi se sprečilo da sonda proleti kroz senku jezgra te će solarni paneli moći da proizvode struju bez i najmanjeg prekida[1]. Tokom prilazne faze, kontrolori misije[2] u Darmštatu (Nemačka) će se neprestano truditi da solarni paneli uvek budu upravni na Sunčeve zrake da bi obezbedili maksimalni napon elektrike, dok će prilikom prolaska kroz rep komete paneli biti postavljeni paralelno sa tokom gasova i prašine sa Čurija da bi se izbegla nepotrebna oštećenja fotoelektričnih ćelija[3]. Tek 24. septembra sonda će, radi analize parametara komete, prvi put ući u Čurijevu senku.

 7

Propulzivni manevri “Rozete” (Trajectory correction manoeuvre, TCM) izvođeni radi uklađivanja brzine sonde. U tim korekcijama, u precizno proračunatom vremenskom intervalu paljena su 4 brodska aksijalna trastera snage po 10 N (ESA).

 8

Sumirano desetogodišnje putovanje sonde (ESA).

9 

Evolucija Čurija tokom misije (ESA).

Danas je kamera OSIRIS poslala nekoliko fotografija koje su na sreću objavljene ubrzo potom:

 10

Slika Čurija od 6. avgusta sa daljine od 130 km (ESA).

 11

Slika “vrata” nukleusa načinjena 6. avgusta sa 120 km (ESA).

 12

Preeksponirana slika OSIRIS-a na kojoj se vide džetovi kometnog jezgra. Lepo se vidi da jedan potiče iz kometnog vrata (ESA).

Nakon maja ove godine, “Rozeta” je napravila nekoliko korektivnih manevara trajektorije da bi usporila do brzine od 2.800 km/h. Pretposlednji, izveden 3. maja u 11:00 po našem, trajao je 13 minuta i 12 sekundi. Tom prilikom sonda je usporena za 3,2 m/s, ali je još uvek letela prebrzo za kontakt sa Čurijem. Bez te orbitne korekcije u maju, “Rozeta” bi promašila jezgro za više od 50.000 km.

 13

Sekvence prilaska. Zanimljivo je pratiti oštrinu slika koja se povećava sa kilometražom do jezgra (ESA/Phil Stooke).

 14

Slika NavCam od 4. avgusta (ESA).

15 

Slika NavCam od 3. avgusta (ESA).

 16

Poređenje veličina “Rozete” i Čurija (ESA).

Podsetimo da se 11. novembra očekuje lansiranje male subsonde “File” sa “Rozete”, ali je već sada očigledno da će biti teško pronaći zgodno mesto za sletanje obzirom na čudnu morfologiju nukleausa. Zato je već započeto 3D modelovanje, koje bi trebalo da pomogne u iznalaženju potencijalne zone sletanja.

Na ovom videu je prikazan 3D model Čurija, na kome su zelenim prikazane zone na površini koje ulaze u uži izbor za mesto sletanja subsonde:

Počev od danas, 6. 8. 2014. godine, čovečanstvo započinje prvo sistematsko istraživanje jedne komete. Zar to nije uzbudljivo? Ubrzo se čitamo ponovo.

 17

“Rozeta” je sitgla na cilj! (ESA).

<< 'Rosetta' blog 1: sve je spremno za susret | 'Rosetta' blog 3: Istraživanje površine >>


[1] Konstruktori su za takve prilike predvideli upotrebu akumulatora, ali ovde će to biti izbegnuto zbog sigurnijih rezultata. Tokom takvog prebacivanja sa normalnog snabdevanja strujom na akumulatore sonda se prebacuje u stanje hibernacije.

[2]Tim kontrole leta (Flight Control Team, FCT) radi sa istog mesta kao i svojevremeno misije „Mars Express“ i „Venus Express“. Operativni rukovodilac misije Andrea Accomazzo, iz Itaslije, upravlja timom od 4 inženjera kontrole leta. Tim je dodatno pojačan analitičarima i kontrolorima rada same letilice. Pomažu im i pridruženi timovi za dinamiku leta, zemaljsku podršku i softverske usluge.

[3] Solarni paneli ove sonde zaslužuju poseban text. Tokom misije sonda je iskusila velike varijacije u udaljenosti od Sunca – od 0,9 AJ tokom swing-bya pored Marsa do 5,25 AJ pred prilazak kometi – što je dovodilo do variranja solarne snage za više od 30 puta (od 1700 W/m2 do 50 W/m2). I temperaturne razlike su ogromne: od -130° C kad je sonda bila najdalja od Sunca do +93° C kad je bila najbliža. Svako krilo ima po 5 panela dimenzija 2,25×2,736 m, tako da je ukupna površina kolektora oko 61,5 m2.

Jjoš neki linkovi:

Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidimaProlaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  
DRASKO
0 #2 DRASKO 13-08-2014 17:52
Uh, naravno DT - I ja. Neverovatan poduhvat inženjera. Pomisli samo da sve to moraš da obaviš ovde na Zemlji, pa bi bio skoro neizvodljiv poduhvat, a kamoli gore, posle tolikih godina leta
DT
0 #1 DT 10-08-2014 11:47
Izvanredno, jedva čekam nastavak.
Dodaj komentar