Juče sam napisao da je kineski rover elektronski mrtav. Vest sam preuzeo iz američkih medija. Međutim, sinoć su Kinezi javili da to nije tačno. Šta sad? ’Ajde Jovo nanovo. Šta je istina?
25. januara, tokom svoje druge lunarne noći, rover „Yutu“ se suočio sa mehaničkim problemom koji ga je sprečio da se pokrije svojim solarnim panelom i tako se zaštiti od nastupajućeg mraza. Kineski zvaničnici su se zabrinuli da bi to mogao da bude kraj misije „Yutu“, i da se mali rover nikada više neće probuditi. Juče, 13. februara, nakon brojnih protivrečnih vesti da nije preživeo, ipak je stigla potvrda da je „Yutu“ živ. Grupa fanatika UHF-Satcom, posvećena lovu na signale sa veštačkih satelita, objavila je preksinoć da je na frekvenci 8,462 GHz uhvaćen signal sa rover, očigledno poslat preko njegove neusmerene antene (LGA). Dan kasnije, kineske vlasti su potvrdili da je “Yutu” živ i da polako otkravljuje svoje sisteme.
Kontrolni centar “Yutu” (CCTV).
Suočavanje “Yutua” sa trećim lunarnim danom je neizvesno, ali se barem matični brod, lender “Chang’e 3”, probudio u savršenom stanju i nastaviće svoja naučna istraživanja. Čitav februar kineske društvene mreže su bile zakrčene stotinama hiljada komentara i tekstova u kojima je oplakivana “smrt” malog “Yutua”, koji je živeo svega tri lunarna dana. Ako bi se na kraju rover ipak osposobio da preživi i radi do četvrte lunarne noći, moći čemo i zvanično da kažemo da je njegova primarna misija uspešno okončana.
Fenomenalna slika rovera načinjena kamerom sa lendera “Chang’e 3” prvog lunarnog dana (CCTV).
Signali sa rovera “Yutu” tokom trećeg lunarnog dana (UHF-Satcom).
“Chang'e 3” je sleteo u Mare Imbrium 14. decembra prošle godine, sa malim “Yutuom” na leđima. Obzirom da je to bilo prvo sletanje jedne kineske sonde na Mesec, misija se već smatra uspešnom bez obzira na neka buduća dostignuća. Važno je setiti se da su i Sovjeti i Amerikanci lansirali veliki broj neuspelih misija pre nego što su sa uspehom spustili svoje aparate na površinu Meseca[1]. Tačno je da su se vremena promenila i da nema sumnje da je poslednjih decenija tehnologija značajno napredovala, ali ne treba shvatati uspeh “Chang’e 3” suviše olako. Dovoljno je podsetiti da ni ESA ni Japan – dve preostale sile u istraživanju kosmosa – ni dan-danas nisu sposobne za jedno takvo dostignuće.
Povodom ovog događaja sa roverom, čitao sam brojne evropske i američke elektronske novine i blogove. U tom smislu želeo bih da skrenem pažnju na brojne tekstove i komentare koji kruže internetom kritikujući loš kvalitet kineskog kosmičkog broda, kao da u najmanju ruku već ima Evropa brojne lendere na Mesecu. Ostavljajući po strani kritike otvoreno ksenofobične prirode – one ne zaslućuje ni sekundu vremena – nije korektno upoređivati ovu misiju sa nekim Nasinim sondama, kako po budžetu tako ni po ciljevima. Naravno da su “New Horizons” ili “Curiosity”, da uzmem ta dva primera, daleko skuplji, ambiciozniji i složeniji od misije “Chang’e 3”. Pa šta? Jel se ovde radi o nekom takmičenju? Takođe, nije tačno da Kina ne želi da deli naučne rezultate sa svojih misija sa ostatkom sveta. Svi podaci sa sondi “Chang’e 1” i “Chang’e 2” su javni i dostupni su svakom ko želi i ume da ih potraži. Slažem se da svetlosne godine dele način i stil obelodanjivanja kosmičkih dostignuća Kine i Nase, ali ne treba zaboraviti kako je sve počelo. Do pre samo koju godinu kineski kosmički program nije ni postojao. A za one koji vole da kritikuju, samo da kažem da ima mnogo primera – recimo, kada pokušaš da dođeš do fotografija načinjenih kamerama evropske sonde “Mars Express” u realnom vremenu, na njihovom sajtu nalaziš samo one probrane – koji pokazuju da je moguće i na drugu način razgovarati o otvorenosti i širenju naučnih rezultata. Nažalost, čini se da mnogim ljudima iz Amerike i Evrope neki njihov lični animozitet prema kineskom političkom sistemu pomućuje zdravo rasuđivanje. Kinesku vladu je možda moguće kritikovati po mnogim pitanjima, ali svakako da kosmički program nije jedno od njih.
Lako je slati cinične i destruktivne kritike koje ne doprinose ničem, ali otkrivaju karakter onih koji ih čine. Na osnovu mišljenja mnogih komentatora, čini mi se da bi bili najsrećniji kada bi Kinezi potpuno odustali od sopstvenog kosmičkog programa. Ukratko, pošto nikada neće dostići nivo Nase, najbolje da odmah odustanu. Ali dok oni samo sede i žale se, drugi lansiraju letilice ka Mesecu. Ti znaju da mogu mnogo da izgube a malo da dobiju, ali ipak pokušavaju. Treba li da kažem koja će grupa biti zapamćena u istoriji a koja biti zaboravljena kao da nikada nije postojala? Kako se ono kaže, budućnost pripada hrabrima.
Ne može biti slučajnost da većina pohvala i pozitivnih analiza onoga što rade kineski naučnici dolazi od stručnjaka zaposlenih u Nasi, Esi i aeronautičkoj industriji. Oni dobro znaju kako je stvarno teško uraditi nešto prvi put u istoriji. I zato skidaju Kinezima kape u znak divljenja. Nadam se da će neko nekad napisati nešto.
Foto “Chang’ea 3” načinjen sa rovera tokom prvog lunarnog dana Navcam kamerama (Welba).
Jedan od prototipova “Yutu” tokom zemaljskih testova (infzm.com).
Ameri iz 16. pokušaja („Surveyor 1“), a Rusi tek iz 22. pokušaja („Луна 9“)!
'Yutu' je rekao 'Laku noć ljudi'
Kako radi kineski rover „Yutu“?
Problem sa kineskim roverom 玉兔
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
