Tokom današnjeg dana, zemaljske stanice Evropske svemirske agencije u Australiji i u Gijani pokušali su da uspostave bilo kakav kontakt sa 'Gruntom', ali bez ikakvog uspeha. Stanica u Kuruu je trebala da uspostavi kontakt u 11:40 po Griniču.
Kako je javio jedan dobro informisani izvor na ruskom forunu Novosti Kosmonavtiki moguće je da je glavni problem oko kontrole letilice nastao usled pomeranja neusmerene radio-antene za prijem signala sa Zemlje (LGA, koja inače služi kao pomoćna antena svih kosmičkih letilica), čemu je mogući uzrok spoljnji rezervoar fpogonskih motora (MDU). To sprečava signale poslate sa Zemlje da dospeju do kompjutera za kontrolu leta. Da nesreća bude veća, glavna antena (HGA) je još u sklopljenom položaju, kakva je i bila tokom lansiranja. Da nesreća bude dvaput gora, sonda do sada nije poslala nikakve telemetrijske podatke na Zemlju.
Oko 19:00 po evropskom, 'Grunt' je opet preleteo iznad Bajkonura odakle je i uzleteo, i Rusi su poslali signale za aktivaciju brodskog prijemnika, dizajniranog za radio-merenja trajektorije. Kako je nezvanično javljeno, signal je poslat direktno uređaju, preskočivči sve druge 'Gruntove' sisteme. Međutim, još jednom, nikakav signal - čak ni onaj na nosećoj frekvenciji, nije se oglasio. Novi pokušaju će biti izvođeni čitave noći.
Šta se stvarno dogodilo sa 'Fobos-gruntom' i dalje ostaje misterija za sve.
U pokušaj uspostavljanja veze još od juče su uključeni i Amerikanci i njihovi vojni uređaji za praćenje objekata u orbiti. Svaka pomoć je sada dobro došla. ako se u sledećih 12 sati ne dogodi čudo, mislim da je ova misija odsvirala svoje. Biće to šamar - i to vruć! - ne samo Rusima, već i čitavoj savremenoj kosmonautici. Izgleda da su zlatne godine kosmičkih istraživanja ostala negde daleko iza nas.
Da odgovorim na neka pitanja u vezi problematične misije "Fobos-grunt", čije bar odgovore ja znam. Za početak, da kažem par reči o uređaju koji je zakazao pre 2 dana u kritičnom momentu. Radi se glavnoj pogonskoj jedinici MDU.
Jedinica je proizvedena u fabrikama NPO Lavočkin na bazi univerzalnog dodatnog (u ovom slučaju, trećeg) stepena pod nazivom "Fregat". Uz krstareću platformu ("pereletni modul", PM, ponekad nazivan i "Stegonoša") i povratnu kapsulu (koja je trebalo da se vrati na Zemlju), MDU je treći osnovni i bitni deo sonde "Fobos-grunt".
Tokom dugogodišnjih priprema, MDU je pretrpeo brojne izmene. Tokom svih prethodnih kosmičkih misija, "Fregat" je koristio svoj sopstveni kompjuter za kontrolu leta, proizveden u Piljuginovom proizvodnom centru za automate i instrumente (NPC AP) kraj Moskve. Međutim, za potrebe misije "Grunt", za kontrolu MDU zadužen je novorazvijeni kompjuterski sistem, poznat u Rusiji kao BKU, koji se nalazi u samoj letilici, i za koga su još 2009. čelnici Lavočkina izjavljivali da koči misiju i da nije ni približno dovoljno testiran. (Tada su se čule i glasine da ni prateće stanice u Rusiji nisu kadre da pokrivaju jedni deep-space misiju takvog kalibra). Pošto je MDU planiran da putuje sa sondom sve vreme do Marsa (nakon čega bi bio odbačen), termička kontrola ovog 'gurača', tzv. SOTR - Sistema Obespečenija Teplovoga Režima, takođe je morala da bude značajno izmenjena.
Jedini motor MDU tipa S5.92 predviđen je da može da se uključi ukupno 7 puta u toku misije, sa dodatnom mogućnošću da može da radi i na velikom i na malom 'gasu'. Prema nekim izveštajima samog proizvođača, njihov uređaj je tako pouzdan da bi mogao da se uključi i do 50 puta. Pre svakog uključivanja glavnog motora predstoji uključivanje sistema za ubrizgavanje malog potiska, SOZ, konstruisanog tako da prethodno stvori malo ubrzanje da bi se gorivo u bestežinskom stanju potisnulo cevima ka motoru. Ta procedura traje oko jednog minuta. Trasteri za kontrolu položaja letilice malog potiska na MDU (ima ih 12 kom.) stvaraju kombinovani potisak od 20-25 kg.
Pogonska jedinica MDU nosi u svojim glavnim rezervoarima 7.050 kg hidrazina (i oksidanta), i još 3.050 kg u spoljnjem tanku, predviđenom za odbacivanje odmah nakon prvog uključivanja motora u Zemljinoj orbiti. Verzija iste ovakve jedinice planirana je i za postavljanje evropskog navigacionog sistema "Galileo", čija lansiranja se obavljaju iz Francuske Gijane.
U jednom mejlu od 21. septembra 2009, pobjašnjavajući tadašnje odlaganje lansiranja "Fobos-grunta", direktor Svemirskog istraživačkog instituta Lev Zelenji je izjavio da je to dobra odluka Akademije i Roskosmosa, jer nisu dovoljno testirani ni letilica ni podsistemi. Tada je i direktor Roskosmosa, A. Perminov, izjavio da treba obratiti pažnju na probleme komunikacije sa sondom "i još pouzdaniji razvoj svih komponenti letilice".
Tada je Louis Friedman, izvršni direktor Planetnog Društva iz Pasadene, izjavio da bi bio razočaran da nije čuo da će misije biti otkazana, jer čak i on zna da "letilica jednostavno nije spremna za ovu ambicioznu i rigoroznu misiju".
Tom prilikom je javljeno i da makar jedan instrument od tada predviđenih 20 nije spreman za lansiranje. Tada je otpala i ideja o finskim meteorološkim Marsovim mikro-satelitima.
Ali svi su još tada naglašavali da glavni problem misije 'Grunt' predstavlja (ne)spremnost brodskog računarskog sistema za kontrolu leta. Problemi sa tim kontrolnim sistemom sežu u daleku prošlost, još kada je glavni ugovarač projekta "Fobos-grunt", NPO Lavočkin, doneo kontroverznu odluku da u posao uvede BKU umesto OKB Mars, moskovske kompanije koja je do tada opremila većinu Lavočkinovih kompjutera za kontrolu leta.
Dok su kritičari te odluke tada govorili da je Lavočkinov menadžment imao "financijske motive" da pusti BKU u kuću, Lavočkin je izjavljivao da je morao da zameni OKB Marsove računare jer su bili preveliki za "Fobos-grunt".
Izvori bliski materiji tada su otkrili da je NPO Lavočkin u ekipu zaduženu za projekat kompjutera za kontrolu leta postavio relativno mlad i neiskusan tim. Iako su integracija i softver ostali u kući, razvoj elektronike BKU dat je moskovskom Tehkhomu, kompaniji odvojenoj od NII Argon. Kao i OKB Mars, i NII Argon je dugo vremena bio zadužen za razvoj brodskih kompjutera za kosmičke brodova još od sovjetskih vremena.
Tehkhom je, prema izvorima, obećao Lavočkinu da će im isporučiti lakše komponente boljih karakteristika za BKU od onih koje su nudili u OKB Marsu.
"Tehkhom je nudio računare mnogo boljih tehničkih karakteristika i naprednije tehnologije, ali nudili su samo hardver," priča poverljivi izvor. "Sav taj hardver je trebalo povezati, i na kraju je ipak koristio običan softver."
Na kraju je Lavočkin dobio nove kompjutere ali ih je sad tebalo integrisati i softverski razviti. To je bio mukotrpan posao, i još tada se pričalo da se posao neće završiti ni do 2011, pogotovu što je stalno dolazilo do nekih reorganizacija.
Tadašnje dvogodišnje odlaganje lansiranja trebalo je da dobro dođe kontrolnoj stanici Medveđa Jezera kraj Moskve, jer će imati vremena da se tehnički unapredi. Jezera su predviđena kao rezervna kontrolno-prateća stavica u misiji "Grunt", dok je glavna bila i ostala dalekoistočna ruska baza Ussurijsk.
Avaj, od tada su prošle 2 godine. Rezultat je da trenutno "Grunt" ne odgovara ninakakve pozive - neće da komunicira nisakim. Bar ne na Zemlji.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
