Lansiranje ruske međuplanetarne stanice "Fobos-Grunt" prema Marsu je planirano u noći između 8. i 9. novembra sa Bajkonura, raketom-nosačem "Zenit-2SB". Prozor sa lansiranje aparata prema Marsu sa Bajkonura ove godine biće "otvoren" izmedju 5. i 20. novembra.
U sastav aparata za povratak ulazi i mala kapsula u kojoj se nalaze oko 60 bioloških objekata - bakterije i biljke. Oni će, skupa sa obrascima tla sa Fobosa biti vraćeni na Zemlju posle trogodišnjeg krstaranje medjuplanetnim prostorom. Cilj eksperimenta je da se dokaže teorija panspermije - da je život dospeo na Zemlju iz kosmosa. Takođe, biće proveren dugotrajni uticaj radijacije na ove biološke objekte, što je jedan od kritžnih aspekata budućih letova ljudi na Mars.
Glavni kontruktor projekta i direktor OKB NPO "Lavočkin", gde je letelica konstruisana, Maksim Martinov je izjavio da su preduzete specijalne mere u skladu sa standardima Medjunarodnog komiteta za istraživanje kosmosa (KOSPAR) da ne dodje do eventualne "kontaminacije" Marsa mikroogranizmima sa Zemlje i promene njegovog "ekosistema".
On je takođe izjavio da se tokom ove unikatne misije pomoću opreme SMUSS planira i istraživanje seizmičkih aktivnosti Fobosa, većeg satelita Marsa.
Pribor SMUSS ima masu od jednog kilograma i može da analiza unutrašnju strukturu Fobosa i registruje i najmanje dinamičke procese u njemu merenjem takozvanih seizmogravitacionih varijacija na površini. Osnovni cilj misije "Fobos-Grunt" je transport uzoraka tla sa površine Fobosa na Zemlju.
Zanimljivo je da će aparat za povratak, posle završetka sakupljanja oko 200 g uzoraka tla, februara 2013. biti izbačen oprugama sa osnovnog modula do visine od oko desetak metara. Posle toga će biti uključne motor za njegov prelazak na putanju povratka (aparat treba da ubrza svega nešto više od 30 kilometara na čas da bi napustio gravitaciono polje Fobosa i dospeo u orbitu oko Marsa).
Dok aparat za povratak sa uzorcima i biološkim objektima bude leteo prema Zemlji, osnovni modul će nastaviti istraživanja na površini Fobosa koje će trajati oko godinu dana.
Pored neobičnog načina "poletanja" sa Fobosa, kuriozitet misije je da je zbog energetskog bilansa, spuštanje planirano u oblast iz koje se Mars ne može nikada videti. Zbog toga će daljinsko sondiranje "Crvene planete" biti obavljeno samo tokom etape približavanja sa Fobosom koje će trajati nekoliko meseci. Takođe, poznato je da je naknadno u projekat uključen i kineski mikrosatelit "Jinghuo-1" (Yinghuo) koji će sa orbite oko Marsa vršiti radiosondiranje atmosfere planete, što je dovelo do značajnih izmena u projektu.
Problemi sa razvojem prateće mreže stanica na Zemlji koje će kontrolisati let aparata, kao i sa razvojem dve finske mikrosonde koje je originalo bilo planirano (pa izbačeno iz programa) prouzrokovali su odlaganje lansiranja aparata za dve godine.
Posle dogovora sa Ukrajinom i ESA-om, u mrežu pratećih stanica uključili su se i centri na Krimu i u Nemaškoj. Kako su neke evropske države izrazile zainteresovanost da učestvuju u analizi uzoraka tla sa Fobosa, direktor Insituta sa kosmička istraživanja (IKI) Ruske Akademije nauka Lav Zelenij je izjavio da je takva opcija, iako nije bila planirana, sasvim moguća i da će se o njoj razgovarati mesec dana posel lansiranja, kada se stručnjaci budu uverili da svi sistemi aparata funkcionišu dobro. Laboratorija za analizu uzoraka se inače nalazi u Institutu geohemije Vernadskog. Povratak aparata na Zemlju se očekuje avgusta 2014.
Cena projekta "Fobos-Grunt" je 5 milijardi rubalja (oko 160 miliona dolara), što je jedan od najskupljih projekata "Roskosmosa". Za razliku od ranijih sovjetskih/ruskih međuplanetarnih misije, u ovom projektu duplikat aparata nije planiran, mada je rukovodioc "Roskosmos" Vladimir Popovkin izjavio da će Rusija u budućnosti obnoviti praksu lansiranja po dva međuplanetarna aparata istovremeno.
"Fobos-Grunt" je prva u seriji automatskih letova prema Marsu koje "Roskosmos" planira u budućnosti. Posle ovog, planiran je projekat "Mars-NET" koji predviđa postavljanje mreže sastavljenen od 12-16 malih istraživačkih stanica na različitim lokacijama na Marsu. Mase svega dvadesetak kilograma, ove stanice će vršiti istraživanja površine i atmosfere Marsa.
Treća i u programu "Roskosmoa" za sada poslednja marsijanska misija je "Mars-Grunt" tokom koje je planirna transport uzoraka tla sa Marsa.
LINKOVI
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
