11 . septembar. 2011.
Već više od tri godine u ruskoj stručnoj javnosti se govori o seriji lunarnih sondi koja treba da potvrdi da je rusko interesovanje za naš jedini prirodni satelit i dalje itekako živo. Dobro bi bilo da zajedno pogledamo kakav je trenutni status ovog projekta.
Sovjeti su još tokom šezdesetih i sedamdesetih godina na Mesec slali orbitere, rovere i sonda za uzimanje uzoraka. Njihove prve sonde tipa „Луна“ letele su do Meseca 1959. godine, a prvo meko spuštanje izvela je „Луна 9“ u februaru 1966. Prva misija koja je donela uzorke Mesečevog tla bila je „Luna 20“ 1972. godine. Svi veruju da će ta tehnologija iz sedamdesetih moći da bude iskorišćena i u novim ekspedicijama. |
Gledano prema nameni, izgleda da će buduća serija lunarnih sondi biti podeljena u dva dela: „Луна-глоб“ (let u orbiti) i „Луна-грунт“ (sletanje na površinu). Letilica predviđena za sletanje koristiće tehnologiju koja uključuje „Lavočkinov“ gornji stepen rakete „Фрегат“[1] i stara i već proverena rešenja sondi iz porodica „Е-8“[2] („Луноход“) i „E-8-5“ (prikupljanje uzoraka tla[3]). Međutim, postoji određena konfuzija u nomenklaturi, jer se lunarni roveri pojavljuju i u okviru projekta „Luna-glob“ i u projektu „Luna-grunt“.
Serija lunarnih sondi za Mesec, „Luna-glob“ i „Luna-grunt“, baziraju se na tehnologiji buduće spektakularne međuplanetne misije „Fobos-grunt“, koju Rusi, u saradnji sa još nekoliko zemalja, treba (konačno) da lansiraju ka Marsu krajem ove godine.
Poslednja vest iz „Lavočkina“ i ruske agencije za kosmička istraživanja „Roskosmos“ da će lansiranje „Fobos-grunta“ konačno biti izvršeno u novembru 2011. godine, daće najbolju potvrdu da su tehnološka rešenja uvršćena u ovu složenu planetnu misiju najbolja.
„Lunu-glob“, ili „Lunu-glob 1“, čini orbiter težak 1.630 kg[4], sa 120 kg naučne opreme i 4 seizmološka penetratora težine 45 kg. Oni će biti proizvedeni u Japanu, i u suštini će isti kao oni sa pre 4 godine otkazane japanske lunarne misije „LUNAR-A“ [5]. U prvim nacrtima se mislilo da bi druga komponenta „Lune-globa“, njen polarni lender, mogao da koristi isti sistem za sletanje kao „Марс-96“[6], inspirisan sondom „Луна-9“[7] iz 1966. godine.
Danas postoji mala verovatnoća da će nakon više predloženih varijanti bez lendera, jedna verzija lendera „Lune-globa 1“ (po današnjim planovima težak 1.260 kg) ipak za nekoliko godina poleteti ka Mesecu, mada će na kraju sve (kao i uvek) zavisiti od razvoja projekta, drugih prioriteta i njegovog finansiranja.
Počev od 1998. godine, konstruktori „Lavočkinovih“ biroa počeli su da rade na dvema mogućim varijantama „Lune-globa“, koja je trebala da budu lansirana postojećom ruskom raketom „Molnija“ ili budućom konfiguracijom „Sojuz-2.1b“/„Fregat“. Ti ambiciozni projekti obuhvatali su orbitni modul, kasetu sa penetratorima i sletni lender. U jednoj od varijanti koja se razrađivala, nakon ispaljivanja svih penetratora[8], otvorila bi se antena instrumenta „ЛОРД“ (Lunarni Orbitni Radiotalasni Detektor), kao i drugi uređaji za detekciju i proučavanje sastava čestica visoke energije (> 5 х 1019 eV) koje se odbijaju od Mesečeve površine. Orbiter bi se smestio u cirkularnu orbitu visine oko 700 km, dok bi lender sleteo u zoni severnog pola. Očekivalo se da bi lender slao podatke najmanje godinu dana, dok bi orbiter, koji bi služio i kao relej za transfer podataka sa lendera na Zemlju, trajao najmanje 3 godine. „Roskosmos“ je doskora tvrdio da će lansiranje „Lune-globa“ biti u jesen 2014. ili 2015. godine, ali to za sada niko ne zna sa sigurnošću.
Govoreći 2010. godine na konferenciji za štampu posvećenu 40-godišnjici uspešnog sletanja „Лунохода-1“ na Mesec, Aleksandar Bazilevski, direktor laboratorije za komparativnu planetologiju na Institutu za geohemiju i analitičku hemiju, izjavio je da su lokakije za letanje budućih sondi na Mesec već odabrane.
Levo: Verzija lendera „Luna-glob“ sa kraja 2010. godine. Biće to prva od 4 planirane misije pre nego što se formira potpuno robotizovana baza na Mesecu.
Robotska ruka za sakupljanje uzoraka („manipulator“) vidi spreda s leve strane. Moguće je da će biti dodat još neki alat za rad na površini, ali tako da ukupna težina naučnog paketa na lenderu ne prelazi 120 kg. Lender bi ukupno bio težak 1.260 kg.
Desno: Verzija orbitera iz istog perioda (penetratori su 2010. izbačeni iz projekta). Eksperiment „LORD“ se bavi ultra-visikoenergetskim kosmičkim zracima. Orbiter bi bio težak 1.630 kg; korisni teret na njemu bi bio težak 120 kg, i uključivao bi astrofizičke eksperimente, brojače kosmičke prašine, senzore plazme, itd.
Оvo je samo jedna od radnih varijanti koje su godinama razrađivane u NPO Lavočkinu/Roskosmosu. Na crtežima se vidi mali polarni lender „Luna-globa“, koji je razmatran pred kraj prošle decenije. Vidljiv je očigledni idejni uticaj iskustava Rusa u vezi njihovih pređašnjih osvajanja Meseca.
Evolucija projekta misije „Luna-Glob 1”:
2007.
|
2008.
|
2010-2011 (489)
|
|
Težina svem. letilice na lansiranju:
|
8.120 kg
|
7.120 kg
|
-
|
Težina svem letilice na lunarnoj transfernoj orbiti:
|
2.320 kg
|
2.050 kg
|
2.967 kg
|
Težina orbitera:
|
-
|
-
|
1.630 kg
|
Težina korisnog tereta orbitera:
|
120 kg
|
120 kg
|
120 kg
|
Težina lendera:
|
-
|
-
|
1.260 kg
|
Sledeći bespilotni projekti, „Луна-ресурс“ (ponegde ga zovu i „Луна-глоб 2“) i „Луна-грунт“, još su ambiciozniji, a u početku je bilo planirano da glavna razlika među njima bude u jednom malom istraživačkom roveru. Provobitni planovi iz 2004-2005. bili su da rover „Lune-grunta 1“ sakupi oko kilogram uzoraka tla iz okoline južnog pola i utovari ih na „Luna-grunt 2“ koji bi dragoceni tovar odneo na Zemlju. Međutim, događaji koji su usledili, promenili su inicijalne planove. Objasniću podrobnije neke detalje.
Koliko sam uspeo da pronađem, ovako bi trebalo da izgledaju prve dve letilice novog ruskog lunarnog programa. Skicu je u junu ove godine objavio moskovski Institut za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka.
Saradnja sa Indijom
Elem, u oktobru 2006, tadašnji direktor „Roskosmosa“, Anatolij Perminov[9], započeo je pregovore sa indijskim zvaničnicima o mogućnostima kosmičke saradnje njihovih zemalja. Jedan od projekata koji se najčešće pominjao ticao se ruske participacije u drugoj indijskoj lunarnoj misiji – „Chandrayaan-2” – koja je (tada) trebalo da bude lansirana 2010. ili 2011. godine. Prema početnim inicijativama, NPO „Lavočkin“ je preuzeo na sebe zadatak da razvije tehnologiju koja bi jednoj sondi omogućila da prikupi uzorke lunarnog rigolita. Tokom posete indijskog premijera Manmohana Singija Moskvi novembra 2007, Rusija i Indija su konačno potpisale ugovor o zajedničkom istraživanju Meseca. Prema planu koji su potpisali Perminov i Madhavan Nair, sekretar indijskog Ministarstva za kosmos, Indija je trebala da tokom 2011. lansira lunarni lender koji bi na sebi nosio rover proizveden u Rusiji težak oko 400 kg[10].
Politički dogovor ruskih i indijskih vlada o lunarnim istraživanjima zatekao je sve planetne naučnike, ne izbegavši ni one sa ruske strane. Nenaviknuti na nedavno uveden menadžerski sistem poslovanja, rukovodstvo kosmičke agencije nije bilo u stanju da koordinira svoje odluke čak ni sa dizajnerima misije „Luna-glob“ ili Svemirskim većem Ruske akademije nauka, koje već tradicionalno formuliše naučni program zemlje vezan za kosmos. Kao rezultat, naučnici i inženjeri su morali da svoje stručne ciljeve usklađuju sa političkim željama. To je zahtevalo godine rada i mnoge principijelne revizije.
Prvi dogovori, napravljeni između čelnika dveju agencija, zahtevali su lansiranje indijske letilice „Chandrayaan-2“ uz pomoć indijske rakete „GSLV Mk.II“[11] (Geosynchronous Satellite Launch Vehicle). Ruski rover bi poleteo na Mesec zajedno sa indijskim orbiterom, na kome bi se nalazili ruski uređaji i instrumenti.
Gledano sa ruske strane, misija „Chandrayaan-2“ je jednostavno dodata projektu, ali nije zamenila misiju „Luna-glob“, već poodmaklu u projektovanju, i čiji planovi za lansiranje su u toku. Zato je novi projekat nastavio pod novim ruskim imenom – „Луна-ресурс“[12] – i bilo je za očekivati da će poleteti odmah nakon „Lune-globa“. Specijalno za potrebe „Chandrayaan-2“/„Luna-resurs“ misije, inženjeri NPO „Lavočkina“ započeli su da rade na novoj generaciji lendera, koji će biti korišćeni i u nekim budućim ruskim misijama, kao što će biti sletanje na Jupiterov mesec Evropa tamo negde posle 2020. godine.
Na osnovu procena scenarija misije „Chandrayaan-2“/„Luna-resurs“, ruski naučnici su se ponadali da će uspeti da ostvare jednu multi-misiju (sa više različitih letilica), i da na taj način posle više decenija donesu uzorke Meseca na Zemlju. Prema ruskom predlogu, rover dopremljen rusko-indijskim lenderom prikupio bi uzorke tla, koji bi kasnije bili poslati na Zemlju drugom letilicom, lansiranom u okviru projekta „Луна-грунт“[13]. Ruski orbiter „Luna-glob“ bi pružao podržku obema misijama, služeći u Mesečevoj orbiti kao relejna stanica. „Lavočkinovi“ stručnjaci su do sada razradili najmanje dve verzije ovakve misije. Druga, naprednija verzija ovog plana, predviđala je zajedničko lansiranje orbitera „Lune-globa“ i „Chandrayaana-2“ jednom ruskom raketom, dok bi indijska raketa ponela lakši teret u vidu lendera i rovera. Međutim, pregovori sa Indijom po ovom pitanju pali su u vodu. Najverovatnije da se Indija plašila da bi scenario sa tri lansiranja mogao previše financijski i tehnički da optereti njihovu misiju „Chandrayaan-2“, i tako ugrozi glavni politički cilj ove misije – da pobede Kinu u trci za Mesec.
Naučni cilj: potraga za vodom
Uprkos neslaganjima oko scenarija misije, misli ruskih planetnih naučnika su ipak bile okrenute ka ambicioznom cilju ukupne lunarne saradnje sa Indijom – potrazi za depozitima vodenog leda na Mesecu. Teško ostvarljiv, ali potencijalno od ključnog značaja za buduća kosmička istraživanja, zadatak lova na led bio je na tapetu prilikom posete indijske delegacije Moskvi u martu 2009. „Ne želimo da ta misija bude samo tehnički projekat koji ima za cilj da uvede jedan satelit u Mesečevu orbitu a drugi spusti na površinu, već očekujemo da taj par orbitera i lender obave jedan fundamentalni naučni zadatak,“ izjavio je tada Aleksandar Zaharov, zamenik direktora moskovskog Instituta za kosmička istraživanja (ИКИ РАН). Ruski naučnici su uspeli da suze naučne ciljeve projekta na dva koloseka – seizmička ispitivanja i istraživanja Mesečevih polova. Drugi cilj je postao posebno atraktivan za planetne naučnike krajem devedesetih, kada je jedan američki satelit[14] našao nedvosmislene dokaze o postojanju vodenog leda u blizini lunarnih polova. Dokazujući postojanje vode na Mesecu istraživači ne bi samo napisali važnu stranicu u geološkoj istoriji Zemljinog prirodnog satelita, već bi to predstavljalo snažan podsticaj bilo kom budućem naporu za uspostavljanje nastanjive baze na Mesecu. NASA je još 2006. godine odabrala Šekltonov krater na južnom polu kao najverovatniju lokaciju buduće baze.
Naučnici, međutim, još uvek žude za uzorkom tog leda i trka za njim bi mogla da bude jedan od glavnih naučnih preokupacija u ovoj deceniji. Lov na taj led neće biti nimalo lak. Iole značajnija količina leda verovatno je akumulirana negde u senovitim ćoškovima dubokih polarnih kratera, poznatim kao „ledene zamke“, koje sunčevi zraci nisu dotakli eonima. „Pokušaćemo da vidimo da li će nam roveri pomoćči da pronađemo lunarni led,“ kaže Zaharov, „ali susrećešćemo se sa jako niskim temperaturama u tim depozitima, gde obični roveri ne bi mogli da funkcionišu. Međutim, mi tražimo i diskutujemo o mogućnostima u kojima to ipak bilo moguće (u okviru projekta).“
Kada su direktor „Roskosmosa“, A. Perminov, i indijski sekretar ministarstva za kosmos, M. Nair, potpisali dogovor u vezi misije „Chandrayaan-2“, obećali su njeno lansiranje do kraja 2011. Ali nakon 2 godine planiranja i sa novim izazovnim ciljevima koje su nametnuli naučnici, realizacija projekta je pomerena za 2015. godinu. U međuvremenu, pritisak Kine, koja je 2009. objavila da do 2013. očekuje da će njena misija „Chang’e-3“[15] sleteti na Mesec, pao je na pleća Indije. Rusko-indijski planovi su hitno morali da budu „pogurani“, da bi indijski „odgovor“ bio u istom vremenskom okviru. Tokom 2009, ozbiljno se razmatralo da lansiranje bude obavljeno do kraja 2012. godine.
Verzija glavnih komponenti misije „Luna-resurs“ iz 2010. godine.
Još od 2007. Rusi i Indijci pregovaraju o zajedničkoj misiji na Mesec, koja je u Rusiji i svetu postala poznata kao „Luna-resurs“. Sve do 2009. očekivalo se da će „Luna-resurs“ poleteti nakon „Lune-globa“, a da će ovaj drugi obavljati ulogu relejne stanice za komunikaciju sa Zemljom. Međutim, nakon 2010, „Glob“ i „Resurs“ su postale u suštini paralelne misije, koje su obe uključivale standardne lendere napravljene u NPO „Lavočkinu“. Ali „Luna-glob“ će imati poremu za površinsko bušenje tla, dok će „Luna-resurs“ nositi mali indijski rover. Očekuje se da će lender „Lune-globa“, nazvan „sletni modul“ ili „ПсМ“, funkcionisati na Mesevu oko godinu dana.
Novi scenario misije
Do maja 2010 godine, rusko-indijska lunarna misija je prisilno smanjena, i sada je uključivala indijski orbiter, ruski lender od 1.260 kg, koji bi nosio indijski mini-rover težak 15 kg. Poslednji scenario misije je zvanično odobren Protokolom №1 rusko-indijskog dogovora od 1. aprila 2010. Tada je objavljeno da će ruski lender moći da ponese i oko 35 kg drugog korisnog tereta. U njega bi spadala specijalna robotska ruka konstruisana u Rusiji, koja bi, verovatno, sadržala snažnu bušilicu, sposobnu da prodre preko jednog metra u dubinu Mesečevog tla. Planovi koji su uključivali slanje većeg, ruskog rovera ovom misijom, pali su u vodu.
Indijska raketa-nosač „GSLV Mk-II“ (na slici levo) će iz svemirskog centra Satish Dhawan na ostrvu Sriharikota poneti sonde „Chandrayaan-2“/„Luna-resurs“ na jako eliptičnu orbitu oko Zemlje (170 х 37.00 km, nagiba 44 stepena). Motor na indijskom orbiteru biće iskorišćen da tandem orbiter/lender potera ka Mesecu. Ubrzo nakon toga, dve letilice će se odvojiti i nastaviti da lete nezavisno svaka u svojoj misiji.
Prema planovima, očekuje se da bi lender trebalo da rastojanje između Zemlje i Meseca prevali za 4,5 dana, izvevši za to vreme dve neophodne korekture putanje. Kada bude blizu Meseca, sa još jednim uključivanjem motora lender će ući u kružnu orbitu oko Zemljinog pratioca. Dva dana kasnije, još jedan orbitni manevar, i pristupiće se ulasku u preliminarnu (pripremnu) sletnu orbitu. Ako se na osnovu prethodnih merenja orbite ukaže potrebe, uslediće još jedno paljenje motora. Konačno, svemirski paket će započeti manevar kočenja i sletanje na lunarnu površinu. Faza sletanja će kulminirati visokopreciznim sletanjem sa visine od oko 20 metara iznad Mesečeve površine, sa konstantnom brzinom sletanja od 3 metra u sekundi.
Tokom narednih godinu dana, ruski lender bi koristio X talasnu dužinu (8-12 GHz) a indijski mini-rover S talasnu dužinu (2-4 GHz) za komunikaciju sa bazama na Zemlji.
Sve do sredine 2010, kao zvaničan termin lansiranja pominjala se 2013. godina. Međutim, početkom 2011. kao realniji datum se pominjao septembar 2013. pa čak i 2014. Tokom iste godine je objavljeno i da će misija „Luna-glob“ pratiti misiju „Luna-resurs“ na istom ili suprotnom polu Meseca, ali je kasnije rečeno da će razvoj „Globa“ biti po prioritetu stavljen iza „Resursa“.
Lansirna konfiguracija misije „Lune-resursa“ iz 2011. godine.
Kažu da će ovako u osnovi da izgleda indijski rover iz misije „Chandrayaan-2“za istraživanje Meseca. Imaće oko 6 kg opreme.
Ovako je 2010. godine ruski umetnik video njihov lender „Luna-resurs“ i indijski rover na površini Meseca.
Naučni program „Lune-resursa“ i „Lune-globa“
15. aprila 2010, Svemirsko veće Ruske akademije nauka potpisalo je rešenje № 10310-09 o rekonfiguraciji misije „Luna-glob“ i koordinaciji razvoja njegovog lendera sa onim iz projekta „Luna-resurs“. Od maja do septembra prošle godine, Institut za svemirska istraživanja (ИКИ) je izvršio konkurentnu selekciju naučnih instrumenata u obe misije. Paket za hemijsku analizu lunarnog rigolita, uključujući i otkrivanje tragova vode, seizmičke instrumente i radio-farove, koji bi olakšali neka buduća sletanja, samo su neki od kandidata za misiju. Na sastanku nezavisnih stručnih i naučnih eksperata održanom 23. aprila 2010. godine, od ukupno 31 predloženog instrumenta, odabrana su 24 kandidata.
17. juna prošle godine, predstavivši svoje projekte na naučno-tehničkom sastanku u moskovskom Institutu za svemirska istraživanja, svi glavni istraživači naučnih timova izneli su svoje predloge eksperimenata vezanih za „Lunu-resurs“ i „Lunu-glob“. Od 7. jula do 31. avgusta, naučni timovi su branili predložene verzije i izvodljivost svojih instrumenata na posebnoj raspravi u kojoj su učestvovali brojni nezavisni eksperti, kontrolori kvaliteta sa Akademije i predstavnici Ministarstva odbrane. Nalazi stručnih komisija iznešeni su 2. septembra 2010. na sastanku Odbora za planete i mala tela solarnog sistema, organa unutar Akademije nauka, i tada su konačno određeni instrumenti koji će leteti na misiji „Luna-resurs“.
U letilicu će biti ugrađeno najviše 10 instrumenata. Indijska svemirska agencija (ISRO), objavila je krajem avgusta 2010. godine da će u misiji biti 7 instrumenata:
Korisni teret na orbiteru:
• Large Area Soft X-ray Spectrometer (CLASS) napravljen u ISRO Satelitskom centru (ISAC), baziranom u Bangaloru;• Solar X-ray monitor (XSM) napravljen u Labratoriji za fizička istraživanja (PRL), bairanoj u Ahmedabadu. Instrument je projektovan za mapiranje rasporeda elemenata na Mesečevoj površini;
• L- and S-band Synthetic Aperture Radar (SAR) napravljen u Centru za primenjeni kosmos (SAC), smeštenom u Ahmedabadu, radi proučavanja prvih par desetina metara lunarne površine i utvrđivanja prisustva različiitih sastojaka, uključujući i vodeni led. Očekuje se da će SAR pribaviti dalje dokaze o prisustvu vodenog leda u zasenčenim regijama Meseca;
• Imaging IR Spectrometer (IIRS) takođe iz SAC, za mapiranje lunarne površine u velikom rasponu talasnih dužina radi proučavanja prisustva minerala, molekula vode i hidroksilne grupe;
• Neutral Mass Spectrometer (ChACE-2) napravljen u Laboratoriji za svemirsku fiziku (SPL), smeštenoj u Tiruvanantapuramu, sa ciljem da napravi detaljnu studiju lunarne egzosfere;
• Terrain Mapping Camera-2 (TMC-2) napravljena u SAC-u, koja će biti korišćena za dobijanje 3D mape bitne za proučavanje lunarne mineralogije i geologije;
Korisni teret na landeru:
• Laser induced Breakdown Spectroscope (LIBS) napravljen u Laboratoriji za elektro-optičke sisteme (LEOS), iz Bangalora;• Alpha Particle Induced X-ray Spectroscope (APIXS) napravljen u PRL-u, iz Ahmedabada;
Evolucija projekta misije „Chandrayaan-2“/„Luna-resurs“:
-
|
2008.
|
2010.
|
Ukupna težina letilice:
|
?
|
2.650 kg
|
Težina indijskog orbitera:
|
?
|
1.400 kg
|
Težina ruskog lendera:
|
Oko 1,200 kg
|
Oko 1.250 (1.260 (440) kg*
|
Korisni teret (bez rovera):
|
-
|
35 kg
|
Težina rovera:
|
50 kg*
|
15 kg
|
Raketa-nosač:
|
GSLV Mk.II
|
GSLV Mk.II
|
* Uključujući „lender sa stacionarnom površinskom stanicom" težine 1.210 kilogram (489)
Ruski korisni teret u misiji „Luna-resurs” krajem 2010:
Instrumenti
|
NAMENA
|
Razvojna organizacija
|
Težina, (kg)
|
БУНИ
|
Distribucija struje od sistema za el. snabdevanje, SES; prikupljanje, skladištenje i slanje telemetrije i naučnih podataka; kontrola rada naučnih instrumenata
|
ИКИ РАН
|
4,0
|
Radio far
|
Radio-lokaciona navigacija i pozicioniranje na površini
|
ИКИ РАН
|
1,7
|
TV kamera/
spektrometar |
TV senzor za UV skeniranje mineraloškog sastava tla
|
ИКИ РАН
|
0,4
|
TВ-РПМ
|
TV senzor na robotskoj ruci radi snimanja radne površine
|
RASTR Technology
|
0,4
|
ЛИС
|
Daljinska potraga u IR dijapazonu za vodom (u implantiranoj ili vezanoj formi) u površinskom sloju rigolita i izučavanje mineraloškog sastava rigolita
|
ИКИ РАН
|
0,9
|
АДРОН-ЛР
|
Proučavanje elementnog sastava i sadržaja vodonika u rigolitu metodom neutronske i gama spektroskopije
|
ИКИ РАН
|
6,7
|
Hromatograf
(Блок TA-Л)
|
Obrada rigolita za potrebe hromatografa
|
ИКИ РАН
|
3,5
|
Hromatograf
(Блок ГХ-Л)
|
Hromatografska merenja gasnih komponenti u lunarnom rigolitu na mestu sletanja metodom hromatografije
|
ИКИ РАН
|
4,2
|
Hromatograf
(Блок НГМС)
|
Utvrđivanje hemijskih i izotopskih komponenti (C, O, H/D, He, Ne, Ar, Kr, i dr.) u igolitu
|
ИКИ РАН
|
3,0
|
ЛАЗМА-ЛР
|
Direktno merenje metodom laserske mas-spektrometrije hemijskog i izotopskog sastava rigolita sa registrovanjem svih prisutnih hem. elemenata
|
ИКИ РАН
|
2,8
|
РАТ
|
Merenja tmperature radio-zračenja rigolita do dubine od 2 metra
|
ИКИ РАН
|
0,5
|
ПМЛ
|
Proučavanje fizičkih karakteristika lunarne egzosfere i površinske prašine nastale pod uticajem mikrometeorita
|
ИКИ РАН
|
1,5
|
СЕЙСМО-ЛР
|
Seizmička istraživanja. Registrovanje seizmičkih signala i polja talasa u lunarnoj litosferi
|
ИФЗ РАН
|
1,0
|
AРИЕС-Л
|
Studija uticaja solarnog vetra na površinu Meseca, merenje jačine odbijanja jona vetra, i „izbačenih“ jona i neutronna
|
ИКИ РАН
|
4,1
|
-
|
-
|
UKUPNO:
|
34,7
|
Poslednja verzija indijskog orbitera „Chandrayaan-2“ iz oktobra 2010. On će leteti oko Meseca na visini od oko 200 km. Imaće 5 instrumenata, od kojih će 3 biti potpuno novog dizajna. Ruska agencija „Roskosmos“ planira da ove godine testira indijski orbiter.
I na kraju, nakon misija „Luna-glob“ i „Luna-resurs“, planira se da 2017. budu lansirane sledeće dve misije, nazvane „Луна-грунт“. U sastavu prve misije biće veliki lender težine 400 kg, koji će na licu mesta izvršavati analizu lunarnog rigolita. Naredne godine bi bio lansiran drugi lender, čiji bi uzletni stepen doneo na Zemlju kapsulu sa oko 1 kilograma lunarnog kamenja i uzoraka tla.
Lunohod (lunarni rover) i povratni modul za Zemlju (desno) – oba prikazana u lansirnoj konfiguraciji – činiće buduću misiju „Luna-grunt“. Lenderi će biti standardni, proizvedeni u „Lavočkinu“. Svaka letilica biće lansirana uz pomoć ruske rakete „Sojuz-2“ i gornjeg stepena „Fregat“. Moguće je da će uzorci tla biti uzimani iz polarnih regiona, ali možda i sa „druge“ strane Meseca.
Ovo je deo „Lune-grunta“ koji će uzleteti sa površine Meseca, i u povratnoj kapsuli poneti uzorke tla na Zemlju. Dole se nalazi slika „Lune 16“, koja je 1970. takože donela 100 gr uzoraka na Zemlju. Sličnost je „mala“.
[1] Koristi se najčešće kao IV stepena raketa („Sojuz-FG“ i „Zenit-2SB“) i služi za dobijanje dopunskog potiska neophodnog za ulazak u određenu međuplanetnu putanju. Ima različitih verzija; osnovna je sa gorivom teška skoro 6,5 t. Gl. motor na dvokomponentno tečno gorivo stvara potisak od 2.018 kg, i može da se pali više puta. Za kontrolu položaja ima još 12 hidrazinskih trastera. Prečnik „Fregate“ je 3,35 m, a visina 1,50 m.
[2] Sovjeti su tada za SVE koristili šifre: npr. „E-1“ je bio prvi objekat koji je poleteo ka Mesecu („Луна-1“), „E-1-5“ su označavale cislunarna istraživanja, a „E-6-7“ prvo meko sletanje („Луна 9“) i prvi Mesečev veštački satelit („Луна 10“).
[3] To su od 8 lansiranih uspele samo tri: „Луна 16“ (101 g), „Луна 20“ (55 g) i „Луна 24“ (170 g).
[4] Ovo je težina lendera, ali prilikom lansiranja, težina čitave letilice biće preko 7 tona. Predviđena težina na transfernoj orbiti ka Mesecu iznosiće 2.967 kg.
[5] Japanska sonda „LUNAR-A”, čiji projekat je stopiran 2007, trebalo je da izbaci 2 seizmička penetratora na visini od 40 km, koji bi sopstvenim motorima ukočili na visini od 25 km a onda nastavili da slobodno padaju. U trenutku udara brzina bi im iznosila 1.200 km/h.
[6] Lansiran je 1996. ka Marsu, ali je pao na Zemlju. I pored toga, bila je to izuzetno napredna misija za to vreme, u kojoj su učestvovali Amerikanci, Francuzi, Nemci i dr. Isti ti instrumenti su 2003. lansirani na Esinoj sondi „Mars Express“. „Mars 96“ je bio najteži lansirani brod do tada.
[7] Оbe sonde su imale vazdušne padobrane i naduvavajuće vazdušne jastuke za ateriranje. „Luna 9“ je bila prva letilica koja se meko spustila na drugo nebesko telo i odande nam poslala fotografije. Bila je teška samo 99 kg.
[8] Planira se da 2 od 4 penetratora budu ispaljena u blizini mesta sletanja „Apolla 11” i „Apolla 12”, da bi se novi seizmički podaci mogli da uporede sa onima iz 1969. odn. 1974. godine.
[9] Ovaj raketni stručnjak, vojni inženjer i doktor nauka smenjen je u maju 2011. posle 7 godina direktorovanja pod sumnjivim okolnostima.
[10] Marsovi roveri „Spirit“ i „Opportunity“ imaju oko 185 kg, dok je prvi rover koji je ikada sleteo na neko drugo nebesko telo, „Lunohod-1“ (1970), bio težak 756 kg.
[11] Biće to prva verzija ove trostepene rakete koja će na svim stepenima imati indijske motore na kriogeno gorivo. Prethodne verzije (npr. „Mk.I“) imale su na III stepenu ruske raketne motore.
[12] Ponegde sam pronalazio da se taj projekat naziva i „Luna-glob 2“.
[13] „Грунт“ na ruskom znači tlo, zemlja. U „staroj“ YU postojala je domaća TV-serija „Gruntovčani“, koja se bavila dogodovštinama pomurskih seljaka ...
[14] Radi se o Nasinom satelitu „Lunar Prospector“ (1998). A onda je u novom milenijumu usledio pravi talas posrednih i neposrednih dokaza. Njih su 2005. pribavile sonde „Deep Impact“, 2007. kineska „Chang'e 1“, a 2008. i indijski satelit „Chandrayaan-1“ i Nasin LCROSS. Procene su da na južnom lunarnom polu ima najmanje 600 miliona tona leda, u sloju debelom nekoliko metara.