U ovom momentu, najbrža svemirska sonda ikada lansirana – Nasin „New Horizons“ – jezdi kroz svemirski bezdan skoro milion milja dnevno. Lansirana 2006, leti duže nego što su mnoge misije trajale, a pred njom su još više od 4 godine putovanja.
U ovom trenutku, „New Horizons“ leti ka usamljenom Plutonu na samom obodu solarnog sistema.
Mada astronomi danas Plutona nazivaju planetom patuljkom, „to je zapravo veliko mesto, sa preko 7.000 km dugačkim ekvatorom,“ potseća nas Alan Štern, glavni istraživač[1] misije. „I nikada do sada nije istraženo.“
Nije ni moglo, jer nijedna svemirska letilica nikada nije posetila Pluton ili neku drugu patuljastu planetu.
Pluton se smatra domaćinom Kajperovog pojasa, širokog područja iza Neptunove orbite. Štern veruje da „Kajperov pojas sadrži hiljade malih planeta – pravi jedan zoološki vrt! Patuljaste planete su, u stvari, najbrojnija klasa planeta u Sunčevom sistemu, a verovatno i u čitavom univerzumu.“
Pluton predstavlja svet pun misterija. Recimo, ono što noću često muči Šterna je pitanje šta li predstavlja fleka boje melase na površini Plutona koju je slikao Hablov teleskop? Neki naučnici veruju da se radi o naslagama primordijalne organske materije. „Spektrometri na ’New Horizonsu’ će nam pomoći da identifikujemo organske molekule na Plutonu. Očekujemo da pronađemo nešto vrlo interesantno.“
Habl je nedavno u priču uneo dodatna uzbuđenja, jer je otkrio da oko Plutona kruži novi satelit– sada ih ima četiri. Sada to izgleda skoro kao minijaturni planetni sistem. Kako se bude približavao cilju, NH će pokušati da otkrije još koji mesec.
Sonda je kompletno naoružana za detektivske zadatke – opremljena instrumentima „koji prevazilaze bilo šta što su nosili ’Voyageri’“. Pored sofistikovanih spektrometara, „New Horizons“ nosi i jedan od najvećih i najjačih (sa najboljom rezolucijom) međuplanetnih teleskopa koji su ikada poleteli. On se zove LORRI, skraćeno od LOng-Range Reconnaissance Imager.
„Kada bude najbliži Plutonu – na oko 10.000 km – LORRI će moći da snimi detalje skoro kao i špijunska kamera. Pogled će biti nevetovatan. Kada bi takvim instrumentom leteli na istoj visini iznad Zemlje, bez problema bi videli pojedine kuće i zgrade i njihove oblike.“
Šta ćemo ugledati na Plutonu? Neki naučnici veruju da će to biti ledeni gejziri. Drugi kažu da ćemo ugledati naslage organske materije. Štern jednostavno kaže, „Moguća su svakojaka iznenađenja! Biće to prvo istraživanje nove vrste planeta.“
Moguće je da nas na Plutonu očekuju gejziri zaleđenih gasova iz kore. Od juna 2008, sva nebeska tela koja su dalja od Neptuna i dovoljno mase da imaju približno loptast oblik nazvani su „plutoidima“.
Leteći daleko od kuće, „’New Horizons’ je poput Nojine barke – sve na njemu je u paru, radi sigurnosti,“ kaže Štern. „Imamo dva kompjuterska sistema, dva grejača, od svega po dva sem naučnih instrumenata. Pa čak i oni imaju mogućnost da zamene jedan drugog.“
Kada „New Horizons“ bude dospeo do Plutona, na putu će se nalaziti već 9,5 godina – duže nego što je ijedna letilica do sada putovala do glavnog cilja. Radi čuvanja energije i opreme, najveći deo tog vremena biće proveden u stanju elektronske hibernacije. Ali svi sistemi će biti naoštreni i spremni za akciju kada u leto 2015. sonda konačno bude ušla u Plutonov sistem.
To sam crvenim flomasterom zaokružio u svom kalendaru.
Do tada, da kažem nešto o trenutnom stanju NH.
On nastavlja svoj let i nalazi se u dobroj kondiciji, iako je 21 put dalji od Sunca od Zemlje – nalazi se između orbita Urana i Neptuna.
Do 1. jula završena su sva rutinska proveravanja letilice i njenih instrumenata, i utvrđeno je da je stanje OK. Tokom provere, koja je trajala još od maja, sprovedena su prva dva testiranja REX okultaciona eksperimenta[2], u kome je iskorišćen Mesec za presecanje radio-signala koji je sa zemaljskih antena (DSN) bio upućen ka „New Horizonsu“. Taj test je uključivao angažovanje mnoge organizacije, uključujući REX tim, zatim ljude koji vode samu misiju iz Laboratorije za primenjenu fiziku (APL) Džons Hopkins, kao i sam DSN. Sve je radilo perfektno!
U junu su takođe obavljeni i neki naučni eksperimenti sa plazmenim instrumentima – SWAP (Solar Wind At Pluto), i PEPPSI (Pluto ExPloration Remote Sensing Investigation) – koji se bave proučavanjem naelektrisanih čestica u solarnom sistemu. A tokom maja i juna izvršena je i kontrola putanje NH; trajektorija je tako dobra da neće biti potrebna nikakva korektura putanje makar do 2013. godine.
Ostavivši proveru letilice iza sebe, planeri misije su se ponovo vratili planiranju proletanja kroz Plutonov sistem. Konkretnije, projektni tim sada radi na četvorodnevnom slanju komandi koje će sonda obavljati neposredno pre i posle ključnih 9 dana kada sonda bude najbliže Plutonu.
Pored toga, tim stručnjaka za let NH razmatra nekih 280 potencijalnih scenarija kada 2015. letilica bude u blizini planete – za svaki slučaj.
Kao da njihov mali tim nema dovoljno posla, planiraju još da na leto 2012. izvrše prvu probu susreta NH sa Plutonom.
|
Još o NH
|
|
Još jedna stepenica je preskočena! Pre tačno nedelju dana „New Horizons" se nalazio 2,39 milijardi kilometara (15,96 AJ) od Sunca,
... slika. „New Horizons" se trenutno nalazi na 14,43 AJ od Sunca (2,16 milijardi kilometara[2]) i pre tri dana je prešao polovinu rastojanja između orbita Saturna i Urana, duboko zašavši u „region ...
Tačno je da rad oplemenjuje, ali njemu nikad kraja kada se radi o ovoj misiji - posebno preko leta, kada po rasporedu sleduje redovan godišnji servisni pregled letilice. Tačno je da rad oplemenjuje, ...
|
Planirano je da to bude „stres test“ za sondu, „24-časovna proba“, koja uključuje isprobavanje jednodnevnog dela procedure neposredno pred za susret sa platenom. Tim na Zemlji je taj deo procedura (i duže) već isprobao na svom simulatoru u Merilendu, i sve je proteklo u najboljem redu.
Ova 24-časovna proba 2012. biće samo uvod u kompletnu, 9-dnevnu probu čitavog prilaznog kontingenta naredbi, kojoj će „New Horizons“ biti podvrgnut tokom leta 2013.
Šta još očekuje NH? Tokom novembra i januara 2012. predstoji mu par „precesionih buđenja“ iz hibernacije. U tim redovnim godišnjim aktivnostima, kontrolori misije će preusmeriti letilicu i njenu glavnu komunikacionu antenu za onoliko koliko se u međuvremenu pomerila Zemlja oko Sunca, i obaviti neke rutinska održavanja letilice. U januaru će takođe biti sproveden drugi (i poslednji) REX radio-test vezan za lunarnu okultaciju.
Tokom sledećih meseci počeće i priprema novog softvera za zaštitu komandi i podataka, koji će biti poslat na sondu sledećeg leta. Softver nazvan „C and DH“, koga je napravio Stiv Vilijams iz APL, treba da se pozabavi i popravci nekih bagova u postojećem programu i tako redukuje verovatnoću bilo kakvog resetovanja kompjutera tokom prilaska planeti 2015. godine.
Takođe će tokom oktobra otpočeti testovi vezani za ekstenzivna naučna istraživanja kosmičke plazme, pa ako sve protekne kako treba, operativno prikupljanje podataka će započeti početkom 2012. godine.
Dok se kosmički robot i operativni tim budu bavili svim ovim aktivnostima, tim naučnika nastavlja sa potragom za objektima u Kajperovom pojasu (koji dolaze u obzir za eventualnu posetu). Takođe nastavljaju proučavanje Plutona i njegovih satelita uz pomoć zemaljskih teleskopa, i pripremaju se za veliku naučnu konferenciju posvećenu Plutonovom sistemu, koja je zakazana za leto 2013.
Na NH se nalazi sedam naučnih instrumenata. Jedan od najinteresantnijih je SDC, studentski brojač čestica kosmičke prašine, koji je jedini koji će raditi sve vreme leta.
[1] PI (principal investigator) je vodeći naučnik (ili inženjer) koji vodi neku misiju ili naučno istraživanje. Sve Nasine kosmičke misije imaju tu funkciju. Oni su direktno odgovorni za finansiranje projekta, upravljaju istraživanjima i referišu agenciji.
[2] Eksperimenat je dizajniran da utvrdi uslove na Plutonu i njegovoj atmosferi. Očekuje se da će temperatura biti 3 K, a pritisak 0,1 Pa. Sličan eksperimenat će biti sproveden i sa Haronom.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
