Tačno je da rad oplemenjuje, ali njemu nikad kraja kada se radi o ovoj misiji - posebno preko leta, kada po rasporedu sleduje redovan godišnji servisni pregled letilice.
Pre mesec dana (7. jula), New Horizons je probuđen iz do sada rekordnog stanja elektronske hibernacije, u kojoj je bio čitava 202 dana (preko 6 meseci). Dvadeset dna kasnije, 27. jula, sonda je prešla graničnu liniju od 14 AJ od Sunca (preko 2 milijarde kilometara!), i nalazi se na polovini udaljenosti između orbitâ Saturna i Urana. To je pravo vreme da inženjeri iz laboratorije JPL Johns Hopkins Univerziteta, koji su osmislili i koji prate misiju, preduzmu tzv. Aktivnu kontrolu 3 (Active Checkout Three - "ACO-3"), zapravo niz radnji koje treba da daju pravu sliku stanja sistema na letilici. ACO-3 će da potraje čitav juli i dobar deo avgusta.
Kao što sam već pisao u Astronomiji, prema planu ove dugačke misije ka Plutonu, letilica treba da najveći deo višegodišnjeg leta provede u stanju hibernacije, budeći se svake godine jedino radi redovnih kontrola zdravlja. Kao što se iz skraćenice vidi, ACO-3 je treća provera od ukupno osam koliko će ih biti do prolaska pored Plutona.
Srećna okolnost je to što je ACO-3 najlakši, najopušteniji i najmanje komplikovan ACO koji će biti izveden do kraja misije. To je namerno tako udešeno, da bi mali operativni tim na Zemlji imao što više vremena za planiranje i testiranje procedura za proletanje kroz Plutonov sistem, što čelnici i finansijeri iz Nase očekuju na svom stolu do kraja ove godine.
Da bi pojednostavili ACO-3, naučnici su planirani manevar za korekciju putanje pomerili u 2010. godinu, odložili apdejtovanje softwerea, eliminisali sva naučna istraživanja, a vođe naučnih timova obavestili da ove godine neće biti kalibracije instrumenata koje su redovno sprovođene svake gorine. Umesto toga, to će morati da odrade uz testiranja i kalibracije koja se sprovode dok je letilica u spin modu (način leta u stanju hibernacije). Sve ovo će timu znatno uštedeti neophodno vreme: ACO-3 će oduzeti samo dva meseca za planiranje, dizajn, i testiranje operacija, i još dva meseca za njihovo izvođenje. Suprotno, ACO-2 je oduzeo 4 meseca za planiranje i testiranje, i još 4 meseca za sprovođenje svega toga u delo.
Ali da ne bude zabune - tokom ACO-3 će biti puno posla:
- Treba proveriti funkcionisanje svih 7 naučnih instrumenata;
- Proanalizirati naučne podatke koje su prikupili SWAP (Solar Wind Around Pluto) i PEPSSI (Pluto Energetic Particle Spectrometer Science Investigation) prateći heliosferno okruženje oko NH:
- Proveriti sve podsisteme letilice - uključujući primarni i sporedni hardwere svakog podsistema;
- Dvomesečno pažljivo praćenje letilice znatno će popraviti naše znanje o trenutnoj trajektoriji;
- Aploudovanje instrukcija koje će nakon 27. avgusta odvesti letilicu u sledećih nekoliko meseci hibernacije.
Dok sonda nečujno grabi vakuumom između Saturna i Urana, najnoviji telemetrijski izveštaji pokazuju da je Horizons u odličnom stanju, mada se prethodna dva alarma još uvek pažljivo proučavaju.
Prvi se oglasio zbog još uvek neobjašnjivog seta komandi koji je doveo do resetovanja glavnog kompjutera 2007. 2008. godine, ali se posle toga nije više pojavljivao. Još uvek se u laboratorijama proučava sličan reset koji je zadesio Horizonsov simulator, ali za sada, još uvek niko ne zna šta se nalazilo iza tog misterioznog i nenormalnog događaja.
Drugi razlog za zabrinutost pojavio se u telemetrijskim podacima s kraja 2008. godine, kada je uočeno povećanje napona za 10-20% u ploči radiopredajničkog sistema tokom uključenja. To povećanje se pojavljivalo samo povremeno - nekad je trajalo minut ili desetak minuta nakon uključivanja, a nekad, čak i pri punom opterećenju, ništa. To je uočeno i na glavnom i na rezervnom predajniku NH. Mada inženjeri misije tvrde da to nije opasno, činjenica je da se to pojavilo nakon 3 godine leta i da se ne dâ objasniti, goni sve nadležne da se tokom ACE-3bace na dodatna testove predajnika.
Iako ovi događaji više teraju na oprez nego na zabrinutost, treba istaći da je u globalu New Horizons među najzdravijim letilicama u Sunčevom sistemu.
Šta sledi nakon ovoga? Nakon ACO-3, NH će najveći deo vremena od septembra 2009. do maja 2010. provesti u „dremka"-modu. Za to vreme, bića probuđen samo dvaput na po desetak dana radi korekcije antene, prikupljanja podataka za praćenje, i sprovođenja redovnih radnji za održavanje letilice. Prvo buđenje će biti 9-20 novembra, a drugo 4-15 januara. Nakon toga, stići će ACO-4, koji će biti opšti i obiman kao ACO-2 iz 2008., a obuhvataće malo korektivno uključivanje motora, sledeći apgrejd zaštitnog i autonomnog softwerea, neke testove vezane za prilaz Plutonu, i seriju kalibrisanja instrumenata i naučnih merenja.
Sve ovo će, naravno, biti samo još jedna godina u ovom napornom, devet godina dugom putovanju do devete planete i njenih satelita, na granici solarnog sistema. Posao svih podrazumeva da svoje dužnosti obavljaju jednako koncentrisano kao da je u pitanju prva godina, i da budu vredne sluge i čuvari ove vredne letilice.
Zato zemaljski tim iz JPL svakog dana planira, testira, i konstruktivno kritikuje i analizira sve svoje akcije koliko god je to moguće. Iza sebe imaju 1.284 dana (na dan 27. jul 2009) sigurnog leta ka Plutonu, Haronu, Niksu i Hidri, ali i još preko 2.185 dana pre stizanja na cilj. Nadamo se da će njihovo znanje i strpljenje biti dovoljno da ovo putovanje, dugo skoro 5 milijardi kilometar, uspešno privedu kraju.
O New Horizons od početka do danas (20-tak prethodnih članaka)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
