Prošle nedelje je Chris Hersman, glavni inženjer svemirske misije „New Horizon" iz Laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta Johns Hopkins, obavestio medije da je konačno završeno sedmonedeljno letnje servisiranje i testiranje letilice, i da se od 27. avgusta sonda ponovo nalazi u stanju hibernacije. Aktivna kontrola 3 (Active Checkout Three - "ACO-3"), koja je otpočela 7. jula „protekla je u najboljem redu, a NH je u odličnoj formi," izjavio je Hersman, spreman za sledeća tri hibernaciona perioda koja će se protegnuti do kraja maja sledeće godine. Tokom narednih devet meseci letilica će biti probuđena samo dvaput na po 10 dana da bi se preusmerila antena ka Zemlji[1] i obavile manje rutinske servisne aktivnosti.
Prvo buđenje će biti od 9. do 18. oktobra, a do tada će NH svakog ponedeljka slati redovan zvučni signal o svom statusu a svakog drugog četvrtka telemetrijski izveštaj o ključnim inženjerijskim parametrima. Do tada će zemaljski tim imati vremena da proanalizira prikupljene rezultate ACO-3 i počne sa pravljenjem rasporeda aktivnosti za ACO-4 (već!), uz već davno započeto finalno planiranje sekvenci aktivnosti koje će imati sonda kada konačno bude ušla u Plutonov sistem. Naučni tim takođe planira procese koji bi trebali da pomognu u biranju KBO objekta koji bi sonda eventualno mogla da poseti (ili u najboljem slučaju snimi) kada uđe u Kajperov pojas; predlozi će se prikupljati do početka sledeće godine, a potraga će započeti 2011. i 2012. godine.
 |
Ovako izgleda trenutna faza priprema rasporeda za trenutak budućeg prilaska NH Plutonu. Kao što se vidi, iako je sama letilica u stanju duboke hibernacije, to se nebi moglo reći za neveliki tim na Zemlji koji se brine o njenom radu i letu. Uvećana slika. |
„New Horizons" se trenutno nalazi na 14,43 AJ od Sunca (2,16 milijardi kilometara[2]) i pre tri dana je prešao polovinu rastojanja između orbita Saturna i Urana, duboko zašavši u „region Kentaura", prostor gde mnogi odbegli objekti Kajperovog pojasa (KBO) lutaju između džinovskih planeta. [Zapravo, astronomi već odavno proveravaju postoji li ikakva šansa da se sretnu sa bilo kojim Kentaurom, ali za sada najbolje što su pronašli je oko pola milijardi kilometara od sonde.] Kako je na konferenciji za štampu izjavio direktora misije, Alan Stern, sa Southwest Research Institute, do sada je u istoriji samo pet operativnih letilica odletelo ovako daleko, a samo jedna od njih - „Voyager 2" - i dalje šalje naučne podatke.
 |
NH nastavlja da seče orbite udaljenih spoljnih planeta, mada neće proći blizu Urana (a kasnije ni Neptuna). Zelena linija pokazuje pređeni put, a crvena ono što se tek nalazi pred njim. |
 |
Ovako Plutonov sistem vidi Habl. Kada 2015. godine NH bude proleteo pored njih, svi očekuju da ćemo imati mnogo bolju i jasniju sliku o Plutonu i njegovim satelitima. Bolje slike od ovoga, sonda će moći da načini tek 10 nedelja pre bliskog kontakta sa Plutonom.
[1] Radi što bolje stabilizacije, NH se okreće oko svoje ose inercije brzinom od 5 okretaja u minuti.
[2] Jeste strašno daleko (svakog meseca kao otprilike Zemlja-Mars), ali javljeno je da je sredinom avgusta nemački radioamater Klaus Fenger (DF5DU) uspeo da uz pomoć svoje antene prečnika 7 metara uhvati signale sa „New Horizonsa"! Bravo - sa 2 milijarde kilometara"
Još:
O New Horizons od početka do danas (20-tak prethodnih članaka)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
