Evo upravo čitam na sajtu misije 'New Horizons': Since Arrival at Arrokoth: 1084 days 1 Hour 18 Minutes; Distance from Arrokoth: 1.353.614.708 km; Mission Elapse Time: 5813 Days 11 Hours 53 Minutes. Šta li radi ova sonda danas? Gde se nalazi? Obavlja li neka naučna istraživanja? Kakvi su joj planovi? Da vidimo šta o svemu tome kaže glavni čovek misije dr Alan Stern:
Trenutni položaj 'New Horizonsa'. Zeleni segment prikazuje trajektoriju sonde od lansiranja, a crveni prikazuje buduću putanju. Prikazane zvezde imaju magnitudu 12 ili više. Nalazi se na 53 AJ od Zemlja – 'Voyageri' se nalaze na 156 odn. 130 AJ.
Ukratko, 'New Horizons' je u dobrom stanju i nastavlja da šalje vredne podatke iz dubina Kajperovog pojasa – sa daljine od preko 8 milijardi kilometara – udaljavajući se sve više od Zemlje i Sunca.
Na kraju godine, tradicionalno, šef projekta Štern je objavio ovogodišnja postignuća projekta 'New Horizons' i otkrio planove vezane za 2022. godinu.
Tokom naporne i produktivne 2021, naučni tim je objavio čak 49 naučnih radova detaljno opisujući otkrića vezana za objekte Plutonovog sistema i objekta Kajperovog pojasa (KBO), Arrokotha, ostale KBO objekte i planete patuljke, spoljnu heliosferu Sunca, pa čak i kosmologije! Za to vreme, timovi inženjera i operatora su isplanirali i izveli bukvalno na desetine novih naučnih posmatranja, testirali i aploudovali novi softver za glavni računar kako bi unapredili brodsku sposobnost prikupljanja podataka, a takođe testirali i aploudovali softver koji je unapredio brodske spektrometre Alice i SWAP (Solar Wind Around Pluto). Takođe je poslat novi jednogodišnji set podataka i šest zasebnih skupova podataka Nasinom sistemu planetarnih podataka za korištenje od strane bilo koga u svetu, istraživača ili privatnog građanina, a nastavljen je rad i komunikacione aktivnostima koje obaveštavaju javnost o otkrićima i drugom vestima o 'New Horizonsu'.
Tim koji prati misiju i prikuplja podatke koje sonda šalje. Soba se nalazi u Merilendu, u Džons Hopkinsovoj Laboratoriji za primenjenu fiziku (APL).
Uz sve to, nastavlja se potraga sa Zemlje za novim KBO-ovima za proučavanje ili proletenje, a naporno se radilo na predlogu Nasi, koji treba da bude rešavan sledećeg meseca, da se misija 'New Horizons' nastavi do 2025.
Ovaj rani konceptni crtež 'New Horizonsa' ilustruje pogled na Sunce iz dubine Kajperovog pojasa. Sunčeva heliosfera, koju NH istražuje pomoću svojih spektrometara nabijenih čestica SWAP i PEPSSI i ultraljubičastog spektrometra Alice, takođe sadrži bezbroj malih čestica prašine (prikazanih ovde) koje prate populaciju objekata Kajperovog pojasa; te čestice prašine mapira Student Dust Counter na sondi NH. (NASA/Johns Hopkins APL/Southwest Research Institute/Dan Durda/Ken Moscati)
Prema planu za 2022, evo nekoliko aktivnosti na koje će se ekupa usredsrediti u narednoj godini:
- Dovršavanje predloga za produženje misije koje bi trebao biti u januaru.
- Prenos (upload) posljednjeg seta planiranih apgrejdovanja softvera instrumenta, ovog puta za spektrometar naelektrisanih čestica PEPSSI (Pluton Energetic Particle Spectrometer Science Investigation).
- Testiranje, a zatim izvođenje prve hibernacije sonde od 2018, što će uštedeti i gorivo i budžet.
- Testiranje nove tehnike uštede energije koja će letilici omogućiti postizanje maksimalnih brzina prenosa podataka korišćenjem oba predajnika tokom još najmanje pet godina, čak i kada nivo snage sonde opadne usled poluraspada plutonijuma u nuklearnoj bateriji.
- Traženje KBO-a za proučavanje ili fly-bypomoću novih alata za mašinsko učenje (?) i filtera za kamere za dubinsko pretraživanje koji će zajedno više nego učetverostručiti broj objekata koje očekujemo da ćemo otkriti.
- Slanje većine podataka o preletanju Arrokotha koji se i dalje nalaze na digitalnim snimačima letilice; neki od tih podataka su ostali na brodu zbog potreba za prenosom podataka višeg prioriteta i nekih zastoja u Nasinoj mreži Deep Space Networka, koja se koristi za komunikaciju sa 'NewHorizonsom'.
- Nastavak analize podataka za proizvodnju i objavljivanje naučnih otkrića misije.
Što se tiče predloga Nasi za proširenje financiranja i operacija NH tokom 2023.-2025., tim ima ambiciozne planove. Ako uspeju da pronađu novi cilj, usredsrediće se na taj fly-by. Ali ako ne pronađu zgodan cilj, 'New Horizons' će se pretvoriti u visoko produktivnu opservatoriju koja sprovodi promatranja vezana za planetarnu nauku, astrofiziku i heliosferu koja nijedna druga letilica ne može – jednostavno zato što je NH jedina svemirska letilica u Kajperovom pojasu i spoljnim regijama heliosfere Sunca, i dovoljno daleko za izvođenje nekih jedinstvenih eksperimenata iz astrofizike. Te studije bi se kretale od jedinstvenih novih astronomskih promatranja Urana, Neptuna i patuljastih planeta, do potrage za slobodnim plutajućim crnim rupama i lokalnim međuzvezdanim medijem, zajedno s novim opažanjima slabog optičkog i ultraljubičastog svetla vangalaktičkog prostora. Sve ovo, naravno, zavisi od Nasine stručne oceni predloga malobrojnog ali jakog toma misije.
A naveden je samo kostur stvari kojima će se 'New Horizons' baviti. Ako njihov predlog bude odobren, kasnije sledeće godine će biti objavljeni temeljniji planovi za 2023.-2025.
Takođe treba napomenuti da su brojne karakteristike na površinama Plutonovog sistema i na Arrokothu dobile službena imena koja je predložio projektni tim. To uključuje karakteristike Plutona koje odaju počast pionirskoj avijatičarki s početka XX veka Bessie Coleman i pionirskoj astronautkinji sa kraja XX veka Sally Ride (https://www.nasa.gov/feature/pluto-landmarks-named-for-aviation-pioneers-sally-ride-and -bessie-coleman/). One takođe uključuju prvu imenovanu površinsku karakteristiku na Plutonovom mesecu Nixu i službeni naziv, 'Sky' za najveći Arrokothov krater.
Na kraju, želeo bih daprikažem mali uzorak istraživanja koje se pojavilo u 49 novih naučnih publikacija ove godine:
- Rezultati Kelsi Singer i kolega o starosti Plutonove površine koji prikazuju starosti iz pažljive hronologije broja kratera.
- Prvi sveobuhvatni, detaljni pogled na geologiju dalje strane Plutonovog najvećeg meseca, Charona, od Rossa Beyera i njegovih kolega.
- Detaljna kompilacija svega što je poznato o svetlom prstenu na spoju (ili 'vratu') između dva Arrokothovs režnja, od A. Sterna i kolega.
- Dave McComas i saradnici su dali rezultate o najvažnijim 'pick up ionima' spoljne heliosfere koji dominiraju toplotnim pritiskom ovog dalekog područja svemira.
Pored nekoliko senzacionalnih otkrića tokom fly-bya iznad Arrokotha u januaru 2019, NH je zapazio uočljivu i enigmatsku, simetričnu, prstenastu regiju na 'vratu', spoju dva masivna režnja asteroida.
Kao što možemo da vidimo, tim 'New Horizonsa' je naporno radio, proizvodeći nove podatke i nove rezultate kao jedina Nasina svemirska letilica u Kajperovom pojasu i spoljnoj heliosferi, na šta smo im svi zahvalni!
Pozdrav J. i ostalima sa sličnim antenama
'New Horizons' – još jedan marker ostaje iza
Novi planovi za 'New Horizons'
New Horizons pomera granice sve dublje
Tim 'New Horizonsa' otkrio kritične delove slagalice o formiranju planeta
E-knjiga Draga Dragovića
Tajne Plutonovog sistema i Kajperovog pojasa
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
