Astronautika: misije

Evo upravo čitam na sajtu misije 'New Horizons'Since Arrival at Arrokoth: 1084 days 1 Hour 18 Minutes; Distance from Arrokoth: 1.353.614.708 km; Mission Elapse Time: 5813 Days 11 Hours 53 Minutes. Šta li radi ova sonda danas? Gde se nalazi? Obavlja li neka naučna istraživanja? Kakvi su joj planovi? Da vidimo šta o svemu tome kaže glavni čovek misije dr Alan Stern:

1
Trenutni položaj 'New Horizonsa'
. Zeleni segment prikazuje trajektoriju sonde od lansiranja, a crveni prikazuje buduću putanju. Prikazane zvezde imaju magnitudu 12 ili više. Nalazi se na 53 AJ od Zemlja – 'Voyageri' se nalaze na 156 odn. 130 AJ.

Ukratko, 'New Horizons' je u dobrom stanju i nastavlja da šalje vredne podatke iz dubina Kajperovog pojasa – sa daljine od preko 8 milijardi kilometara – udaljavajući se sve više od Zemlje i Sunca.

Na kraju godine, tradicionalno, šef projekta Štern je objavio ovogodišnja postignuća projekta 'New Horizons' i otkrio planove vezane za 2022. godinu.

Tokom naporne i produktivne 2021, naučni tim je objavio čak 49 naučnih radova detaljno opisujući otkrića vezana za objekte Plutonovog sistema i objekta Kajperovog pojasa (KBO), Arrokotha, ostale KBO objekte i planete patuljke, spoljnu heliosferu Sunca, pa čak i kosmologije! Za to vreme, timovi inženjera i operatora su isplanirali i izveli bukvalno na desetine novih naučnih posmatranja, testirali i aploudovali novi softver za glavni računar kako bi unapredili brodsku sposobnost prikupljanja podataka, a takođe testirali i aploudovali softver koji je unapredio brodske spektrometre Alice i SWAP (Solar Wind Around Pluto). Takođe je poslat novi jednogodišnji set podataka i šest zasebnih skupova podataka Nasinom sistemu planetarnih podataka za korištenje od strane bilo koga u svetu, istraživača ili privatnog građanina, a nastavljen je rad i komunikacione aktivnostima koje obaveštavaju javnost o otkrićima i drugom vestima o 'New Horizonsu'.

2
Tim koji prati misiju i prikuplja podatke koje sonda šalje. Soba se nalazi u Merilendu, u Džons Hopkinsovoj Laboratoriji za primenjenu fiziku (APL).

Uz sve to, nastavlja se potraga sa Zemlje za novim KBO-ovima za proučavanje ili proletenje, a naporno se radilo na predlogu Nasi, koji treba da bude rešavan sledećeg meseca, da se misija 'New Horizons' nastavi do 2025.

3
Ovaj rani konceptni crtež 'New Horizonsa' ilustruje pogled na Sunce iz dubine Kajperovog pojasa. Sunčeva heliosfera, koju NH istražuje pomoću svojih spektrometara nabijenih čestica SWAP i PEPSSI i ultraljubičastog spektrometra Alice, takođe sadrži bezbroj malih čestica prašine (prikazanih ovde) koje prate populaciju objekata Kajperovog pojasa; te čestice prašine mapira Student Dust Counter na sondi NH. (NASA/Johns Hopkins APL/Southwest Research Institute/Dan Durda/Ken Moscati)

Prema planu za 2022, evo nekoliko aktivnosti na koje će se ekupa usredsrediti u narednoj godini:

  • Dovršavanje predloga za produženje misije koje bi trebao biti u januaru.
  • Prenos (upload) posljednjeg seta planiranih apgrejdovanja softvera instrumenta, ovog puta za spektrometar naelektrisanih čestica PEPSSI (Pluton Energetic Particle Spectrometer Science Investigation).
  • Testiranje, a zatim izvođenje prve hibernacije sonde od 2018, što će uštedeti i gorivo i budžet.
  • Testiranje nove tehnike uštede energije koja će letilici omogućiti postizanje maksimalnih brzina prenosa podataka korišćenjem oba predajnika tokom još najmanje pet godina, čak i kada nivo snage sonde opadne usled poluraspada plutonijuma u nuklearnoj bateriji.
  • Traženje KBO-a za proučavanje ili fly-bypomoću novih alata za mašinsko učenje (?) i filtera za kamere za dubinsko pretraživanje koji će zajedno više nego učetverostručiti broj objekata koje očekujemo da ćemo otkriti.
  • Slanje većine podataka o preletanju Arrokotha koji se i dalje nalaze na digitalnim snimačima letilice; neki od tih podataka su ostali na brodu zbog potreba za prenosom podataka višeg prioriteta i nekih zastoja u Nasinoj mreži Deep Space Networka, koja se koristi za komunikaciju sa 'NewHorizonsom'.
  • Nastavak analize podataka za proizvodnju i objavljivanje naučnih otkrića misije.

Što se tiče predloga Nasi za proširenje financiranja i operacija NH tokom 2023.-2025., tim ima ambiciozne planove. Ako uspeju da pronađu novi cilj, usredsrediće se na taj fly-by. Ali ako ne pronađu zgodan cilj, 'New Horizons' će se pretvoriti u visoko produktivnu opservatoriju koja sprovodi promatranja vezana za planetarnu nauku, astrofiziku i heliosferu koja nijedna druga letilica ne može – jednostavno zato što je NH jedina svemirska letilica u Kajperovom pojasu i spoljnim regijama heliosfere Sunca, i dovoljno daleko za izvođenje nekih jedinstvenih eksperimenata iz astrofizike. Te studije bi se kretale od jedinstvenih novih astronomskih promatranja Urana, Neptuna i patuljastih planeta, do potrage za slobodnim plutajućim crnim rupama i lokalnim međuzvezdanim medijem, zajedno s novim opažanjima slabog optičkog i ultraljubičastog svetla vangalaktičkog prostora. Sve ovo, naravno, zavisi od Nasine stručne oceni predloga malobrojnog ali jakog toma misije.

A naveden je samo kostur stvari kojima će se 'New Horizons' baviti. Ako njihov predlog bude odobren, kasnije sledeće godine će biti objavljeni temeljniji planovi za 2023.-2025.

Takođe treba napomenuti da su brojne karakteristike na površinama Plutonovog sistema i na Arrokothu dobile službena imena koja je predložio projektni tim. To uključuje karakteristike Plutona koje odaju počast pionirskoj avijatičarki s početka XX veka Bessie Coleman i pionirskoj astronautkinji sa kraja XX veka Sally Ride (https://www.nasa.gov/feature/pluto-landmarks-named-for-aviation-pioneers-sally-ride-and -bessie-coleman/). One takođe uključuju prvu imenovanu površinsku karakteristiku na Plutonovom mesecu Nixu i službeni naziv, 'Sky' za najveći Arrokothov krater.

Na kraju, želeo bih daprikažem mali uzorak istraživanja koje se pojavilo u 49 novih naučnih publikacija ove godine:

  • Rezultati Kelsi Singer i kolega o starosti Plutonove površine koji prikazuju starosti iz pažljive hronologije broja kratera.
  • Prvi sveobuhvatni, detaljni pogled na geologiju dalje strane Plutonovog najvećeg meseca, Charona, od Rossa Beyera i njegovih kolega.
  • Detaljna kompilacija svega što je poznato o svetlom prstenu na spoju (ili 'vratu') između dva Arrokothovs režnja, od A. Sterna i kolega.
  • Dave McComas i saradnici su dali rezultate o najvažnijim 'pick up ionima' spoljne heliosfere koji dominiraju toplotnim pritiskom ovog dalekog područja svemira.

4
Pored nekoliko senzacionalnih otkrića tokom fly-bya iznad Arrokotha u januaru 2019, NH je zapazio uočljivu i enigmatsku, simetričnu, prstenastu regiju na 'vratu', spoju dva masivna režnja asteroida.

Kao što možemo da vidimo, tim 'New Horizonsa' je naporno radio, proizvodeći nove podatke i nove rezultate kao jedina Nasina svemirska letilica u Kajperovom pojasu i spoljnoj heliosferi, na šta smo im svi zahvalni!

5
Pozdrav J. i ostalima sa sličnim antenama

'New Horizons' – još jedan marker ostaje iza 

Novi planovi za 'New Horizons'
New Horizons pomera granice sve dublje

Tim 'New Horizonsa' otkrio kritične delove slagalice o formiranju planeta

E-knjiga Draga Dragovića

 NEW HORIZONS 

Tajne Plutonovog sistema i Kajperovog pojasa

NH najava

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 15 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 20 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...