'New Horizons' je i dalje živ i zdrav i nastavlja da šalje podatke na Zemlju prikupljene tokom prolaska pored objekta Kuiperovog pojasa (KBO) Arrokoth krajem 2018. i početkom 2019. godine. Od 9. januara 2019, sonda je troosno stabilizovana spinovanjem, čime je okončana misija posete tajanstvenom asteroidua započeta spora 20-mesečna faza transfera podataka. Za jedno 4 meseca, NASA će morati da donese odluko da li će misija biti nastavljena, ili u prevodu, da li će šačica ljudi u JPL-u dobiti pare da sedi i prati signale, a prateće antene obezbediti termine za primo-predaju.
Ove godine JPL se udružila sa opservatorijom Subaru i Nacionalnim astronomskim opservatorijom Japana, Subaruovom matičnom organizacijom, u potrazi za novim KBO-ima na putu sonde. Subaru[1] (Ø8,2 m) je pružio otprilike po nedelju dana noćnih promatranja svakog maja, juna i avgusta, zajedno s određenim terminima u oktobru. Rezultati su spektakularni: pronađeno je oko 75 novih KBO-a u smeru putovanja 'New Horizonsa'. Između 15 i 20 će proći dovoljno blizu 'New Horizonsa' da bi mogli da budu naučno interesantni, počevši od ovog decembra.
'New Horizons' je i dalje živ i zdrav i nastavlja da šalje podatke na Zemlju prikupljene tokom prolaska pored objekta Kuiperovog pojasa (KBO) Arrokoth krajem 2018. i početkom 2019. godine. Od 9. januara 2019, sonda je troosno stabilizovana spinovanjem, čime je okončana misija posete tajanstvenom asteroidua započeta spora 20-mesečna faza transfera podataka. Za jedno 4 meseca, NASA će morati da donese odluko da li će misija biti nastavljena, ili u prevodu, da li će šačica ljudi u JPL-u dobiti pare da sedi i prati signale, a prateće antene obezbediti termine za primo-predaju.
Do proljeća, NH će biti 50 puta udaljeniji od Sunca od Zemlje – tek peta operativna svemirska letilica koja je dosegla tu udaljenost. Ali koliko god da je prevalila, mnogo više je pred njom! Kontrolori misije planiraju da apgrejduju sisteme sonde i instrumentne softvere na 'New Horizonsu' kako bi poboljšali naučne kapacitete misije i tražili nove KBO ciljeve za proučavanje ili makar za fly-by. Pokušaću da nešto više kažem o planovima u nastavku.
Ali pre nego što to učinim, želim da podelim još neke druge vesti: NASA je odobrila nominovanje dr Alana Šterna, dosadašnjeg rukovodioca naučne misije NH, da zajedno sa još četvoricom stručnjaka nastavi rad u naučnom timu misije! Sva petorica ovih nadarenih naučnika radila je u preletu pored Arrokotha, a većina je bila uključena i u prelet pored Plutona. Njihovo imenovanje za status ko-istraživača priznanje je njihovoj rastućoj ulozi u timu te njihovom napornom radu i produktivnosti tokom poslednjih nekoliko godina.
Takođe je vest da se sada redovno objavljuju neki od mnogih novih naučnih rezultata misije koji se u sažetom obliku objavljuju na web-stranici ovde. Nadam se da ćete uživati, a oni obećavaju da će nastaviti s vestima u godinama koje dolaze!
Da se vratim na poboljšanja flight softvera: novi softver će proširiti mogućnost prikupljanja naučnih podataka četiri od sedam instrumenata na 'New Horizonsu' do kraja sledeće godine i omogućiti da se na kraju poboljšaju i sposobnosti druga dva instrumenta.
Ova poboljšanja uključuju bržu kadencu merenja naelektrisanih čestica u Kajperovom pojasu i udaljene Sunčeve heliosfere, kao i mogućnost co-addinga slika snimljenih sa NH radi poboljšanja odnosa signal-šum – što će olakšati uočavanje predmeta koji se snimaju! – i uveliko smanjuje vreme potrebno za slanje tih slika na Zemlju.
Novom digitalnom tehnikom biće moguće videti i zvezde koje normalno CCD kamere ne može da 'vidi'. Ekspozicija leve slike je 80 sec, a desne 376 minuta co-added ekspozicijom.
Naučnici će takođe pretvoriti radio-naučni eksperiment (REX) sa ultrastabilnim kristalnim oscilatorom u detektor udara prašine koji će da nadopunjuje studentski brojač prašine SDC i poboljšati mogućnosti mapiranja neba i za REX i za ultraljubičasti spektrometar za mapiranje nazvan Alice.
Softverski inženjeri već rade na većini ovih poboljšanja. Prva će biti spremna za slanje ka NH početkom sledeće godine. Većina ostalih biće dovršena i gotova sa testiranjima do sredine leta. Sve u svemu, očekuje se da će nova nauka s gotovo svim tim novim mogućnostima biti gotova do kraja 2021.
Drugi apdejt koju želim da pomenem odnosi se na rezultate suradnje s divovskom japanskom astronomskom opservatorijom Subaru koja se nalazi na Mauna Kei na Havajima. Teleskop Subaru je najbolji alat na ovoj planeti za pronalaženje novih KBO-a za NH koji će proučavati ili čak proleteti kraj njih. Razlog tome je što je Subaru jedan od najvećih teleskopa na Zemlji i opremljen je najvećom kamerom širokog vidnog polja među divovskim teleskopima koji trenutno rade.
Ove godine NASA se udružila sa Opservatorijom Subaru i Nacionalnim astronomskim opservatorijom Japana. Rezultati su spektakularni: pronađeno je oko 75 novih KBO-a u smeru putovanja 'New Horizonsa'. Između 15 i 20 njih će proći dovoljno blizu 'New Horizonsa' da bi se mogli biti naučno obrađeni, počevši od decembra ove godine.
Iako nijedan od ovih KBO-a nije dovoljno blizu da možemo posegnuti za bliskim proletom kao što smo to uradili sa Arrokothom (Ultimae Thule), saznanja koju ćemo prikupiti čak i iz daljine doneće nam nove rezultate o svojstvima površine KBO, oblicima, rotacionim periodima i bliskim seatelitima (ako ih bude) itd, što se nije moglo postići na drugi način.
NASA je već zatražila više vremena na Subaruu 2021. godine, te očekujemo da će otkriti još više KBO-a za proučavanje. Možda (ako nam se posreći) naučnici čak i otkriju novu preletnu metu ako in pođe za rukom da pronađu KBO koji je u okviru trenutne količine goriva (oko osmine rezervoara, što je otprilike isto toliko je koštalo stizanje do Arrokotha).
A ako ne pronađemo taj KBO 2021, potražićemo ponovno 2022. – potencijal za revolucionarna otkrića s drugim preletom preveliki je da ne bismo nastavili potragu! I ne zaboravite, trebale su nam oko četiri godine pažljivog traženja da bi smo pronašli Arrokoth još 2014. godine – radi se očigledno o dugoj utakmici.
Ovakva je situacija bila pre dve nove godine. Možda ćemo ponovo imati sreću?
Kajperov pojas je zapravo disk sa hiljadama objekata, uglavnom van Neptunove orbite. Ovde su crvenim označeni klasični KBO, belim oni koji su u rezonansi 2:3 sa Neptunom i plavim objekti raspršenog diska. Unutra (plavi trouglići i kvadratići) označavaju ostala mala tela koja ne spadaju u Kajperov pojas.
[1] Teleskop ima najveće monolitno primarno ogledalo na svetu. Ime se odnosi na sazvežđe koje mi zovemo Sedam Vlašića, a Ameri Plejade.
New Horizons pomera granice sve dublje
Tim 'New Horizonsa' otkrio kritične delove slagalice o formiranju planeta
E-knjiga Draga Dragovića
Tajne Plutonovog sistema i Kajperovog pojasa
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
