Astronautika: misije

Američka nacionalna administracija za kosmos i aeronautiku (NASA) je odložila prvo lansiranje rakete-nosača SLS velike nosivosti sa kosmičkim brodom "Orion" s' kraja 2018, kao minimum do početka 2019.

Jedan od osnovnih razloga ovog pomeranja datuma prvog lansiranja SLS-a je zadrška sa isporukom servisnog modula za kosmički brod "Orion" od strane evropskih partnera NASA-e. Ovaj ključni deo "Oriona" je treba da bude isporučen NASA-i januara ove godine. Međutim, zbog problema u izradu njegovih pojedinih elemenata, isporuka servisnog modula je odložena do avgusta 2017. Za njegovo instaliranje i ispitivanje u okviru kompletnog kosmičkog broda "Oriona" potrebne su najmanje dve godine. Zbog toga su u NASA-i i pored uspešnog progresa ostalih delovi oba projekta ("Orion" i SLS), odlučili da neznatno pomere rokove prvog lansiranja.

1 Orion with ATV SM

Kosmički brod "Orion" za NASA-ine planove za Mesec i Mars

Odluka o datumu lansiranja sistema SLS-"Orion" treba da bude doneta u septembru, što se takođe vezuje sa finalizacijom budžeta NASA-e za 2018. Tada će NASA takođe morati da donese veoma tešku odluku. Da prvo lansiranje "Oriona" bude obavljeno bez ljudske posade, ili da se povinuje pritisku predsednika Trampa i, kao što smo pisali, da preuzme rizik i u prvu misiju "Oriona" pošalje i dva astronauta.

Međutim, poslati ljude u prvu probnu misiju "Oriona" nije nimalo jednostavan zadatak. Koliko zbog toga što je reč o eksperimentalnom letu kada stručnjaci žele na miru, da provere sve sisteme novog broda, toliko i zato što će to biti ujedno i prvo lansiranje super-rakete SLS nosivosti 80 tona. Takođe, da bi dvočlana posada mogla da se ubaci u projekat prve misije, potrebna su dodatna finansijska sredstva, od 600 do 900 miliona dolara, iznad svega za ubrzani razvoj i ispitivanje sistema za spašavanje astronauta. Pored toga, ako NASA odluči da u prvi let "Oriona" pošalje astronaute, onda je teško očekivati da će njegovo lansiranje biti obavljeno pre 2020. Čak i bez astronauta, kao što vidimo, zbog kašnjenja evropskog servisnog modula, sistem SLS-"Orion" nije spreman za lansiranje iz Kenedijevog kosmičkog centra na Kejp Kanavarelu pre isteka prvih meseca 2019.   

 

2 NASA begins planning for Orion Spacecraft manned mission

Lansiranje džinovske rakete SLS

Ovo odlaganje će takođe pomeriti drugo lansiranje SLS-a posle 2021, koje se vezuje kako za tehničke probleme sa kojima se susreći inženjeri "Lokid Martina" (kompanije koja projektuje "Orion") i "Boinga" (glavnog konraktora projekta SLS), tako i sa nedavnim oštećenjima koja su za vreme tornada pretrpela proizvodna postrojenja delova rakete u Nju Orleansu.    

Kada 30. septembra 2017. NASA bude privela kraju ovu za nju fiskalnu godinu, ukupni dosadašnji troškovi oba projekta SLS i "Orion" će iznositi 23 milijarde dolara. Ako se ovoj sumi doda devet milijardi dolara koje su potrošene za projekat "Kanstelejšn" koga je predsednik Obama ugasio 2010, onda ukupni troškovi razvoja super-rakete i novog kosmičkog broda dostižu 32 milijarde dolara. Kao što je poznato, SLS i "Orion" su okosnice programa NASA-e za let na Mars, u kome će, takođe značajno mesto odigrati i misije kruženja oko Meseca u cilju testiranja tehnologija za buduće letove ka Crvenoj planeti.   

Problemi sa raketom SLS i Nasinom letilicom ’Orion’

NASA proučava mogućnost lansiranja ljudi tokom prvog lansiranja SLS

Napravljen važan korak u razvoju američke super-rakete nosača SLS

Plan lansiranja američke super-rakete SLS

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Jovan said More
    Je li moguće mijenjati spin čestice?... 1 sat ranije
  • Baki said More
    NASA je nedavno objavila da im je... 20 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 1 dan ranije

Foto...