Astronautika: misije

Američka avio-kosmička administracija (NASA) razmatra mogućnost da se za vreme prvog lansiranja džinovske rakete-nosača SLS u kosmičkom brodu Orion nađu i astronauti.

Prema prvobitnom planu NASA-e, premijerno lansiranje rakete-nosača SLS (Space Launch System-kosmički lansirni sistem) sa kosmičkim brodom Orion predviđeno je septembra 2018, ali bez posade (oznake misije EM-1 - ili prva istraživačka misija). Po tom planu, prvo lansiranje sistema SLS-Orion sa ljudskom posadom bi trebalo da usledi tri godine kasnije, 2021, naravno ukoliko eksperimentalni let Oriona 2018. bude uspešan.

Za vreme prvog tronedeljnog leta, planirano je da SLS izbaci Orion na translunarnu putanju, da kosmički brod provede nedelju dana na obiti oko Meseca, a onda krene prema Zemlji. Koncepcijski, ovo je varijanta prvog čovekovog leta oko Meseca - "Apolo-8" iz decembra 1968, ali sa znatno dužim boravkom na orbiti oko Meseca.

Ukoliko NASA prihvati da tokom prvog lansiranja SLS u jesen 2018. pošalje ljude na let oko Meseca, umesto da obavi eksperimentalni let bez ljudske posade, inženjeri će morati za veoma kratko vreme da reše masu velikih problema, iznad svega vezanih za bezbednost posade tokom svih etapa kosmičkog leta.

sls through clouds

U principu, nove rakete-nosači namenjene lansiranju ljudi u kosmos, pre nego ponesu astronaute, obave po nekoliko bespilotnih probnih lansiranja. Primera radi, kada su kao nosači korišćene modifikovane međukontinentalne rakete, one su bez obzira na prethodna vojna lansiranja, morale da prođu kroz nekoliko probnih lansiranja pre nego su ljudi zauzeli mesta na njihovom vrhu.

Kada su novi nosači velike nosivosti u pitanju, kao što je SLS (nosivost prve verzije ove rakete za nisku orbitu je oko 80t), prirodno je da se njegovo prvo lansiranje obavi bez ljudske posade. Primera radi, "Saturn V" je pre prvog lansiranja sa astronautima ("Apolo-8" decembra 1968.) obavio dva probna poletanja bez posade. Pored toga, testiranja sistema za spašavanje astronauta kosmičkog broda Orion ne protiču onako kako je planirano, tako da je veliko pitanje može li sistem SLS-Orion biti spreman da bezbedno ponese ljude za vreme svog prvog lansiranja.

Podsećamo, ljudi su poslednji put leteli oko Meseca decembra 1972, za vreme misije "Apolo-17".

Već smo pisali kako je savetodavni tim predsednika Trampa za pitanja kosmosa predložio spuštanje ljudi na Mesec za samo tri godine, uz pomoć privatnih kompanija. Moguće je da su ove najave iz NASA-e da Orion obavi let oko Meseca sa ljudskom posadom već krajem 2018. deo tog razmišljanja. Ova najava, čak i ako ostane samo najava, govori da se nešto krupno menja u NASA-e. Ili je to zbog novih vetrova iz Bele kuće, ili zbog Maskovih ambicija, ili je reč o kombinaciji ovih i ostalih faktora. Možda je to naznaka novih trendova u strategijama NASA-e, sličnih onim iz 1968. kada je samo šest meseci pre lansiranja "Apolo-8" odlučeno da iz korena promeni priroda njegove misije i umesto na visoku orbitu, krene na prvi put oko Meseca. 

sls
Naravno, moguće je da NASA pomeri lansiranje za nekoliko meseci (govori se o novembru 2018.), mada je realnije da to bude obavljeno 2019/20, ali ako NASA odluči da sa prvim SLS-om ka Mesecu za manje od dve godine pošalje posadu astronauta, to će biti nagoveštaj veoma zanimljivih događanja na kosmičkoj sceni u godinama koje dolaze.


Amerika na Mesecu za tri godine!

Može li Amerika za tri godine ponovo osvojiti Mesec?


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži