NASA je obavila takozvanu Kritičnu reviziju projekta (CDR) kosmičkog lansirnog sistema SLS (Space Launch System) velike nosivosti.
Uspešno su obavljena testiranja nekoliko ključnih komponenti sistema SLS, kao što su spasilački sistem kosmičkog broda Orion i raketni motor RS-25. Time je u razvoju projekta SLS napravljen jedan od najvažnijih koraka uoči njegovog prvog eksperimentalnog lansiranja planiranog 2018. Ovo je prvi put još od 1970-ih da je NASA obavila CDR sa neku od svojih novih raketa-nosača. Stručnjaci NASA-e i privatnih kompanija uključenih u projekat su potvrdili da SLS zadovoljava sve zahteve i to u skladu za cenom i vremenskim rokovima projekta.
Inače, ukupna cena projekta do 2025. je procenjana na oko 35 milijardi dolara.
Praktično, uspešan CDR znači da projekat SLS može da udje u sledeću fazu – proizvodnju, montažu, integraciju i ispitivanje kompletne rakete-nosača. U projektu SLS-Orion čuestvuju četiri glavna kontraktora. Američki aviokosmički džin Boieng (“Boing”) je odgovoran za razvoj, proizvodnju i testiranje osnovnog i gornjeg stepena rakete SLS. Kompanija Orbital ATK (OA) razvija spoljašnje bustere na čvrsto gorivo koji daju 75% potisne sile tokom prve dve minute lansiranja. U medjuvremenu, za razvoj raketnih motora na tečno gorivo RS-25 i RS-10 za oba stepena zadužena je kompanija Aerojet Rocketdyne (može se čitati kao “Eirdžet roketdajn”). Konačno, Lockheed Martin (“Lokid Martin”) projektuje, gradi i testira kosmički brod Orion (izvorno se čita “Orajan”, dok je dobro poznata sprska verzija “Orion”) – korisni teret SLS-a.
Ispitivanje komponenti SLS-a se odvija u nekoliko centara NASA-e. Na primer, osnovni sistemi prvog stepena nosača grade se u NASA-inoj fabrici u Mičoudu (Michoud), gde se sada gradi dodatni centra za testiranje i montažu delova rakete. Takodje, Boeing i NASA proveravaju sisteme kontrole lansiranja i upravljanja letom rakete u Maršalavom (Marshall) centru kosmičkih letova, tamo gde je davno stvaran predak SLS-a – mesčeva raketa-nosač Saturn V, najjači lanser svih vremena.
Poredjenja radi, naspram 140t kapaciteta Saturna V, nosivost SLS-a za nisku orbitu je, u zavisnosti od varijante nosača, u rasponu od 70t to 130t. Aerojet Rocketdyne je započeo početkom godine seriju testiranja raketnog motora RS-25 u Stenisovom (Stennis) kosmičkom centru. RS-25 je modifikacija motora korišćenih na spejs šatlu.
Za to vreme, inženjeri Lockheed Martina su započeli zavarivanje delova kosmičkog broda Orion u pogonima NASA-e u Mičoudu. Ovaj brod će učestvovati u prvoj eksperimentalnoj misiji (EM-1).
Na osnovu podataka prikupljenih tokom njegovog prvog eksperimentalnog leta prošlog decembra, stručnjaci sada smanjuju težinu broda i poboljšavaju funkcionalne karakteristike nekih od njegovih komponenti.
Misija EM-1 tokom koje će biti obavljeno prvo lansiranje super-nosača SLS sa kosmičkim brodom Orion planirana je za kraj 2018. Tada će Orion bez posade biti lansiran prema Mesecu, na jako razvučenu eliptičnu orbitu.
Misija će trajati 20 dana i treba da omogući NASA-i da tri godine kasnije uputi prve astronaute u kosmos na vrh super-nosača SLS.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
