Astronautika: misije

NASA je objavila program lansiranja američke super-teške rakete-nosača (RN) nazvane SLS - Kosmički lansirni sistem (Space Launch System). Za razliku od "Saturna V", razvoj i testiranje RN SLS će biti daleko sporiji. Prvo lansiranje (misija SLS-1) je planirano 2017. Koristan teret će biti bespilotni Višenamenski kosmički brod MPCV (ranije nazvan "Orion") na kome rade inženjeri "Lokid-Martina".

slsNASA

Tokom ove misije planirano je da MPCV obleti Mesec i vrati se na Zemlju. Za vreme misije SLS-1 RN će biti u konfiguraciji sa centralnim blokom visine 65 metara i prečnika 8,4m (modifikovani centralni rezervoar šatla) koji će koristit tri motora SSME (RS-25D) pozajmljena sa šatla. Sa bočne strane, SLS-1 će imati dva potisna stepena SRB na čvrsto gorivo koji su bili planirani za otkazani projekat super-rakete "Ares V".

Konačno, kosmički brod će biti postavljen na vrh potisnog raketnog bloka (RB) koji predstavlja modifikaciju gornjeg stepena RN "Delta IV" koja će se koristiti za lansiranje pilotiranih verzija MPCV. Zadatak gornjeg potisnog RB je da prebaci MPCV sa niske orbite na putanju leta prema Mesecu.

Četiri godina kasnije planirano je drugo lansiranje rakete SLS. Avgusta 2021. tokom misije SLS-2 biće upotrebljena RN u istoj konfiguraciji, ali će MPCV tokom leta oko Meseca nositi ljudsku posadu. Ako sve bude išlo po planu, biće to prvi čovekov let oko Meseca od 1972.

Misije SLS-3 (avgust 2022.) i SLS-4 (avgust 2023.) će praktično biti repeticije misije SLS-2. Avgusta 2024. NASA planira prvo lansiranje ove RN u varijanti nosača velikog korisnog tereta bez ljudske posade u nisku orbitu.

Misija SLS-6 (avgust 2026.) će biti pilotirana, ali njeni detalji još uvek nisu precizirani. Ono što je izvesno je to da misija nosi prefiks "istraživanje" ("exploration"), tako da je moguće da to bude prvi let čoveka prema jednom od asteroida koji presecaju orbitu Zemlje (tzv. NEO).

Još jedna bespilotna teretna misija (SLS-7) će uslediti avgusta 2026. tokom koje će umesto motora šatla SSME biti korišćeni unificirani raketni motori RS-25E. Od avgusta 2027. do avgusta 2030. smenjivaće se pilotirane i misije bez ljudskih posada (teretne) od SLS-8 do SLS-11. U misiji SLS-11 RN će koristiti umesto tri, čak pet motora RS-25E.

Avgusta 2031. planirana je pilotirana misija SLS-12, da bi četiri godine kasnije, avgusta 2035. RN konačno poletela u finalnoj teretnoj konfiguraciji sa potisnim RB sa motorom J-2XS.

U misiji SLS-12, RN će imati svoju maksimalnu nosivost za nisku okolozemaljsku orbitu - 130 tona. Početna nosivost prvih verzija SLS će inače iznositi 64 tona.   

Kao što smo javljali, iako je budžet NASA-e za 2012. smanjen, to se nije odrazilo na projekat SLS. 
Kongres je čak dodelio 10% više finansija (1,985 milijardi dolara) od iznosa koji je NASA zahtevala.

Srodni članci

... SLS (Space Launch System), zapravo transformisana verzija „Aresa V“, mogla da posluži svrsi. Kompozicija MPCV/SLA je postala poslednja Nasina šansa da sačuvaju program putovanja ljudi u kosmos sa mogućnošću ...
ponedeljak, 28 novembar 2011
2. Reorganizacija NASA-e
(Astronautika/Događaji)
... transporta ljudi i opreme do niskih okolozemaljskih orbita, izradom višenamenskog pilotiranog kosmičkog broda (MPCV) "Orion", razvojem super-teške rakete-nosača (RN) SLS i ostalih programa kojim su do ...
nedelja, 27 novembar 2011
... general-major Čarls F. Bolden, junior. Mega-raketa, radno nazvana samo „svemirski lansirni sistem“ (SLS), trebalo bi da oličava davnašnju i trajnu želju američke agencije ka visokim ciljevima i velikim ...
nedelja, 25 septembar 2011
4. Vesti iz kosmonautike
(Astronautika/Misije)
... koja za sada nozi oznaku SLS (Space Launch System - "Kosmički lansirni sistem") je kombinacija tehnologija razvijenih tokom poslednjih decenija. U oko padaju pet motora RS-25D/E na tečni vodonik i tečni ...
petak, 16 septembar 2011

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iz teksta nije jasno da li su... 18 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Dragi Miroslave, nemoj biti na kraj... 20 sati ranije
  • Mарјан Флоршиц said More
    Zar nismo već u novoj godini?
    Pozdrav 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    "Milion godina opstanka čoveka na... 2 dana ranije
  • Miroslav said More
    Ja sam svoju malenkost jesenas za... 2 dana ranije

Foto...