Astronautika: misije

Do sada je osam kosmičkih sondi ili brodova proučavalo Jupiter izbliza. Većina ovih sondi je imala više misija a ne samo proučavanje najveće planete Sunčevog sistema.

Najnovija kosmička sonda Junona, 4.jula 2016. ulazi u orbitu Jupitera.

1. Pionir 10

Pionir 10 je lansiran sa Zemlje 1972. sa ciljem da prouči pojas asteroida između Marsa i Jupitera. Vrhove oblaka Jupitera preleteo je na 130 365 km, 1973. i nastavio prema udaljeniim regionima Sunčevog sistema.    

Ispitivao je  radijaciju Jupitera koja je najveća u Sunčevom sistemu, pošto jako magnetno polje skreće zračenja oko džinovske planete. To je problem za sonde. U elektronskom sistemu Pionira 10 je radijacija izazvala lažne naredbe što ga je omelo u izvršenju jednog od zadataka.

Pionir 10 je sa periferije Sunčevog sistema poslao poslednju poruku na Zemlju 23. januara, 2003.

On nosi zlatnu ploču koja sadrži mapu lokacije Zemlje.

Fotografija: Jupiter- Snimak Pionira 10.

2. Pionir 11

Pionir 11 je lansiran sa Zemlje aprila 1973. Pratio je Pionir 10 kroz pojas asteroida. Iznad vrhova oblaka Jupitera je prošao1974. na 42 760 km.

Snimio je Jupiterovu Veliku crvenu pegu i prikupio informacije o radijacionom pojasu planete. On takođe nosi zlatnu plaketu sa mapom lokacije Zemlje.

To je prvi svemirski brod koji je proleteo pored Saturna i otkrio F prsten ranije neviđenog člana u sistemu planetinog prstena.

NASA je 1995. izgubila kontakt sa Pionirom 11.

Fotografija: Velika crvena pega na Jupiteru- snimak Pionira 11

  

3. Vojadžer 1 

Vojadžer 1  je lansiran sa Zemlje septembra 1977.  Bliski pristup Jupiteru je imao u martu 1979. Snimio je više od 18 000 fotografija planete.

Avgusta 2012. godine izašao je iz Sunčevog sistema i stupio u međuzvezdani prostor. Postao je prva čovekova naprava koja je napustila Sunčev sistem.

Fotografija: Velika crvena pega na Jupiteru- snimak Vojadžera 1

4. Vojadžer 2

Vojadžer 2 je lansiran avgusta 1977. Do Jupitera je stigao u julu 1979. Između ostalog otkrio je prisustvo aktivnih vulkanskih erupcija na Jupiterovom mesecu Iou.

Na Evropi, drugom satelitu Jupitera, Vojadžer 1 je snimio mutne tragove. Snimci Vojadžera 2 su bili bolji, ispostavilo se da su linije velike pukotine u ledenoj kori. Pukotine ukazuju na prisustvo podzemnog okeana.

Sonde Vojadžer 1 i 2 su imale višestruku misiju, sa krajnjim ciljem izlaska iz Sunčevog sitema. One su i dalje u komunikaciji sa Zemljom i predstavljaju za sada najduže misije. U poslednjih nekoliko godina ove sonde su otkrile nove informacije o sredini na ivici Sunčevog sistema i međuzvezdanog prostora.

Fotografija: Jupiterov satelit Evropa – snimak Vojadžera 2.

5. Galileo

Galileo je prva sonda u orbiti oko džinovske planete.

Nazvana je po Galileu Galileju, koji je prvi teleskopom posmatrao četiri najveća Jupiterova satelita. Sonda je lansirana u oktobru 1989. godine, a u orbitu Jupitera je ušla decembra 1995.

Galileo je merio magnetosferu planete i njegove velike i trajne oluje.  Primarna misija Galilea, planirana da se završi 1997. produžena je do 2003. Sonda je nastavila da ispituje Jupiter i njegove satelite Io i Europu.

Misija Galileo se završila ulaskom sonde u atmosferu Jupitera. Pre nego što je sagorela izmerila je temperaturu, brzinu vetra i atmosferski pritisak.

6. Ulis

Ulis je zajednička misija NASA i ESA. Lansiran je 1990. u orbitu oko Zemlje sa koje se udaljavao prema spoljašnjem delu Sunčevog sistema. Uz pomoć Jupitera ušao je u novu polarnu orbitu oko Sunca.

Primarni cilj Ulisa je istraživanje heliosfere – mehura koji obavija Sunčev sistem a čine ga magnetno polje i naelektrisane čestice (solarnog vetra).

Ulis je istraživao atmosferu, magnetno polje i radijacioni pojas Jupitera.

7. Kasini-Hajgens

Misija Kasini-Hajgens je poduhvat NASA, ESA i Italijanske svemirske agencije sa ciljem da se istraži Saturnov sistem.

Letilica je lansirana u oktobru 1997. Prolazeći pored Jupitera, u decembru 2000. snimila je 26 000 slika gasnog džina. Pritom je dobila gravitacioni podsticaj za putovanje do Saturna.

Hajgens, deo sistema kosmičkog broda Kasini-Hajgens 2005. se spustio na Saturnov satelit Titan. Kasini orbiter nastavlja da istražuje Saturn. Krajem ove godine započinje manevar koji će ga 2017. uvesti između Saturna i najužeg prstena. Snimiće planetu i uzorke materijala od kojih je sačinjen prsten. U septembru 2017. godine, sonda će zaroniti u atmosferu Saturna i sagoreti.

Fotografija:Jupiter- snimak Kasinija

8. Novi Horizonti

Na svom putu ka Plutonu, NASA-ina misija Novi Horizonti je februara 2007. iskoristla gravitaciju Jupitera kao gravitacionu praćku da bi povećala brzinu.

Tokom svog preleta Jupitera sonda ga je fotografisala, kao i njegove satelite.

Novi Horizonti je nakon 10 godina putovanja u julu 2015, prošao pored Plutona. Sada se kreće kroz u Kujperov pojas, region izvan orbite Plutona, naseljen malim, ledenim, stenovitim telima.

Fotografija: Jupiter i njegov satelit Io- snimak Novi Horizonti

9. Junona

Junona je lansirana avgusta 2011. Glavni ciljevi misije su da se preciznije upozna Jupiterova masa i unutrašnji sastavi struktura.

Masivne planete se obično formiraju u ranom stadijumu solarnog sistema. Istraživanje Jupitera može da pruži informacije o istoriji i nastanku planetarnog sistema.

Da bi izbegla zračenje, Junona će više od 30 orbita u toku 20 meseci izvesti u uskom prostoru između Jupitera i njegovog radijacionog pojasa.

  Junona će završiti svoju misiju padom u gasnog džina.

   Detaljnije na: SPACE

SVE JE FIZIKA Miša Bracić

 

---