Pre neki dan sam napisao informativni text o fly–byu sonde „Juno“ pored Zemlje. Napisao sam da je sve proteklo u najboljem redu, i da se sonda sve vreme nalazila u safe–modu. Međutim, najnovije vesti kažu da nije sve tako ružičasto – ovo prvo je preterano a ovo drugo nije baš tačno.
Nakon što je 9. oktobra proletela na samo 560 km iznad površine Zemlje, Nasina sonda „Juno“ je kao iz praćke izbačena ka konačnoj destinaciji – Jupiteru. Međutim, ono što niko nije očekivao, desilo se – svega 10 minuta nakon okončanja manevra za ubrzavanje računar se automatski prebacio u tzv. safe mod. Ipak, rukovodioci misije su hitro uspostavili vezu sa letilicom i sa optimizmom gledaju na potpunu kontrolu bez obzira na razlog za ovaj šok.
Menadžer projekta Rick Nybakken iz Laboratorije za mlazni pogon iz Pasadene je izjavio da su inženjeri daunoudovali svu telemetriju storniranu na letilici i razvijaju plan za uspostavljanje normalnog rada.
„Već radimo na planu za vraćanje letilice u operativni status i nadamo se da ćemo sastaviti sve delove tog plana za nekoliko dana,“ izjavio je u telefonskom razgovoru novinaru CBS Newsa.
„Svakako da nam predstoji da dovršimo daunloudovanje i pregled prikupljenih podataka. U prednoti smo jer smo i dalje u safe–modu i možemo mirno i slobodno da radimo“.
Sonda „Juno“ vredna $1,1 milijardu lansirana je 5. avgusta 2011. sa Cape Canaverala raketom „Atlas V“ proizvođača „United Launch Alliance“. Čak i uz korišćenje najjače konfiguracije ove moćne rakete, „Juno“ nije imao dovoljno snage da poleti direktno ka Jupiteru.
Umesto toga, ovaj brod na solarni pogon[1] izbačen je na trajektoriju koja ga je ponela iza orbite Marsa i dalje ka asteroidnom pojasu, pre nego što ga je Sunčeva gravitacija povukla unazad ka unutrašnjem delu solarnog sistema.
Tokom septembra prošle godine kontrolori leta su trasterima neznatno korigovali kurs sonde, podesivši je da proleti pored Zemlje 9. oktobra ove godine. Tim manevrom „Juno“ je dobio gravitaciono ubrzanje dovoljno da ga odbaci ka Jupiteru[2], pet puta daljem od Zemlje.
Kao što sam već pisao, najniža tačka na letu oko Zemlje bila je iznad Indijskog okeana, odmah nakon što je sonda izašla iz 19–minutnog pomračenja Zemljinom senkom.
Nybakken je izjavio da je brodski računar konstatovao problem nekih 10 minuta nakon najniže tačke preleta, prebacujući se automatski u rutinu safe–moda dizajniranog zbog postavljanja broda u stabilnu konfiguraciju u slučaju neočekivanih događaja, problema u programiranju ili kvarova koji prevazilaze njegove sposobnosti rešavanja.
U safe–modu, brodski računar prestaje da obavlja učitane komande i osigurava da brod bude „strujno pozitivan“, tj. da su paneli okrenuti ka Suncu. Nakon toga, letilica je spremna da pročita nove instrukcije sa Zemlje.
„Ponovo je uspostavljena komunikacija, uključujući potpunu sposobnost komandovanja, utvrdili smo da je sve u sigurnom i stabilnom stanju, što znači da su solarni paneli okrenuti ka Suncu i da daju dovoljno struje,“ izjavio je Nybakken. „Trenutno prolazimo kroz naše dijagnostičke procedure radi analiziranja anomalije i tek jutros smo počeli da daunloudujemo i pregledamo brodske inženjerijske i naučne podatke“.
„Juno“ je programiran da uvežbava rad svojih instrumenata tokom fly–bya, da fotografiše sistem Zemlja–Mesec i prikuplja druge podatke. Nybakken kaže da sekvenca slikanja započela normalno i da su verovatno svi podaci snimljeni i sačuvani na brodu pre nego što je usledilo prebacivanje u safe–mode.
Za sada niko ili ne zna ili neće da špekuliše o pravom razlogu za zključivanje ovog moda. Ipak, svi se slažu da je najvažnije da je ukupno zdravlje broda u dobrom stanju.
1. Tri solarna panela ukupne površine od preko 60 m2 su najveći koje je NASA lansirala u jednu deep–space misiju.
2. Računa se da je ovim gravitacionim manevrom letilica dobila još oko 70% one sile koji joj je obezbedio „Atlas V“.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
